U senci uzurpacije bioskopa Dvorane Kulturnog centra Beograda, koji su 18. februara zauzeli članovi neformalne skupine Kultura u blokadi, teku dve izložbe u ovoj ustanovi. O jednoj smo pisali, Dnevniku diskontinuiteta Nine Todorović, u Likovnoj galeriji, dok drugu, Obnavljanje smisla Šejme Fere, Saše Stojanovića i Marije Tasić, posmatramo sada u Galeriji Podroom.
Postavkom crteža, kolaža, fotografija, objekata i video radova, to troje umetnika predlaže publici da „svoje živote ne vezuju za robovlasnički sistem države, te da izađu iz tog kaveza i organizuju se po načelima društvene solidarnosti”, kako kaže Stojanović. Tako će se osvestiti da im život ne zavisi od bilo kakve vlasti, već od vlastitih kapaciteta za samoodrživost u kreaciji.
“Verujući da umetnici i naučnici moraju biti neka vrsta konstruktivnih buntovnika koji tragaju za alternativama dominantnom poretku, Fere, Stojanović i Tasić žele da preispitaju moguće strategije otpora u trenutnim uslovima neizvesnosti i nesigurnosti“, o izložbi kaže kustos Vladimir Bjeličić. Tako izložbeni prostor postaje laboratorija, gde medijaciju istovremeno vrše i autori i posetioci. Tačka njihovog susreta je ekološka problematika, sa možda i najvidljivijim posledicama kapitalističke proizvodnje.
Šta bi sa naukom?
„Ova izložba je za sada jedino mesto na kome se govori protiv izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji”, Stojanović referiše na jedan od svojih crteža. Kroz performanse (snimljene), umetnik spočitava i tehnologiju koja nas je otuđila i međusobno, i od produkata svoga rada. “Religiozni ljudi zaboravili su boga, dok političari sa svojim poslodavcima tajkunima, neguju isključivo kapital i profit”, Stojanović poručuje. U atmosferi stalne zabave i spektakla, usamljenom i uplašenom čoveku ponuđeno je sve osim mogućnosti izbora, on poentira.
„Iz osećaja da živimo u društvu koje je izgubilo svoj integritet, kroz prisustvo na ovoj izložbi ukazujem na odsustvo humanističkog aspekta nauke u današnjem vremenu“, dodaje Marija Tasić. „Srbija je, nažalost, kolonija i još nas razni intelektualci uveravaju da je to dobro i da treba da uživamo status zlatnog doba u kojem navodno živimo. Naučnici za malo komfora prodaju svoje dostojanstvo, na šta je prvi upozoravao fizičar Fred Hojl, pa ga je to koštalo Nobelove nagrade“, Tasić zapaža.
Hojlova rečenica, ispisana u galeriji, tvrdi da „ako nauku hranite velikim novcem, ona postaje troma i debela“, a lišena etike, pa se svodi „na skupu metodologiju, čije se posledice ne razmatraju“, kako ova autorka navodi. „Za savremene materijalističke naučnike, planine, šume, mora, vazduh i livade su prirodni resursi, a ne staništa naših evolucionih rođaka bakterija, virusa, insekata, biljaka i životinja“, ona ističe.
Apsurd današnjice
Za Šejmu Fere polazište je bila „opšta situacija obojena nesigurnošću, represijom, ugroženom slobodom i prostorom za izražavanje”. Taj nemir i pokušaj izlaska iz trpnog stanja, ona je prenela u instalaciju, kolaže i animirane forme- gifove. Krećući iz pozicije žene-umetnice, ona se poigrala apsurdnim aspektima društva, kao i poplavom slika u potrošačkoj kulturi. Metodom slobodnih asocijacija, kao i kontrasnim odnosima reči i fotografija u ograničenom prostoru, Fere stvara “zbrku pukotina, fragmenata i slojeva”, čime pokazuje da je sistem otvoren, i da se vrednost dobija kroz upotrebu.
Organizujući i radionicu kolaža u Artget galeriji, trenutno van izložbene funkcije, Fere je sprovela feminističku akciju, dajući svoje “besplatno bogatstvo” – sakupljene publikacije, papire, materijale, alate. Ponešto su poneli i sami polaznici, pa su zajednički radovi umnožavani na fotokopir-mašini, kako se pravi fanzin, kao novo mesto komunikacije.
Ljudi u fokusu
U opisanu avanturu, troje umetnika je ušlo još 2023, inspirisano naučnim istraživanjima o proizvodnji energenata od otpada iz fabrika voćnih sokova, koje je sprovela Tasićeva. Kao ekspertkinja za bio-goriva i tehnologiju „0 otpada“. tada je pravila dizel od tropa jagoda koji kada motor radi, miriše na voće. “I ne zagađuje prirodu”, Fere apostrofira.
Ta, još uvek mirna godina u odnosu na trenutnu, obećavala je galerijski ambijent nalik laboratoriji profesora Baltazara, iz istoimenog crtaća. Docnije, nastajali su novi radovi, “u duhu aktuelnih gibanja”, pa se fokus pomerio na socijalna zbivanja
“I ovo se (nadam se) vidi i čuje na našoj izložbi”, Fere ističe. Obnavljanje smisla traje do 12. aprila
