Nove generacije mahom ne koriste, i čak se smejulje na izraze poput „vid’la žaba kako konja kuju, pa i ona digla nogu“, ili „kad na vrbi rodi grožđe“, ili „mrka kapa“, iako ovi idiomi čine zavidni sloj bogatstva srpskog jezika. Njima – „zumerima“ i „deci tableta“ – prvenstveno je namenjen Ilustrovani frazeološki rečnik Tako kažemo grupe autora, koji je nedavno objavila izdavačka kuća Kornet.
Međutim, to zanimljivo štivo, prožeto slikama koje su kreirali alati veštačke inteligencije po instrukcijama lingvista okupljenih oko Korneta i organizacije Centar „Metodije“, koristiće i starijima, ili biti pomoć u smanjenju jaza među generacijama, spajajući dva vida komunikacije.
Tako će ilustracija vidno alkoholisanog čoveka, naslonjenog na tarabu, zabaviti i one kojima je značenje fraze „drži se kao pijan plota“ dobro poznato. S druge strane, neko ko ne zna da je reč o „upornom držanju neke tvrdnje, bez ikakve kritike ili pomisli da možda nije u pravu“, shvatiće da slika nije tu samo za smeh, nego i za nauk.
Tako kažemo jedinstven je primer ilustrovanog rečnika na našem tržištu, koje kuburi s frazeološkim pojmovnicima uopšteno, kako je pokazao poslednji Sajam knjiga u Beogradu. „Kao izdavačkoj kući koja se bavi jezičkim priručnicima i rečnicima, mnogi su prilazili našem štandu, tražeći baš takvu knjigu. Njih smo upućivali na štand Prometeja, u čijem izdanju je pre nekoliko godina izašao Frazeološki rečnik Đorđa Otaševića, ali je on već bio rasprodat, bez doglednog izgleda da se štampa drugo izdanje“, objašnjava Pavle Ćosić, urednik Korneta.
Lični pečat
Ali, ni to nije bio presudan razlog za nastanak Tako kažemo: budući da Kornet tradicionalno spaja jezik sa likovnim izrazom, još od svog prvog izdanja Marko Kraljević – Natprirodni ciklus Borisa Starešine, koje je ilustrovalo deset različitih ilustratora i slikara, bilo je krajnje logično da se iskoristi već raširena upotreba veštački generisanih slika, i time napravi mini-revolucija u domaćem izdavaštvu.
I kao kod svakog novog koraka, i ovde je bilo izvesnih komplikacija, prvenstveno pri izboru programa VI. Jer, jedni su vrlo precizni, ali im je baza podataka ograničena i stilski siromašna, dok drugi, s ogromnim fundusom fotografija, crteža, skulptura… uključujući i skoro sva dela vrhunskih umetnika, nude rešenja izvan instrukcija korisnika. Takođe, finalni produkti tih drugih operacija, lišeni su ljudskog pečata, čak i kad se koriste fantazmagorične reprodukcije Paula Klea ili Šagala, kako Ćosić primećuje.
„Slike generisane posredstvom VI ne podležu autorskim pravima, ali nije baš da uopšte nemaju autora. Autor je onaj ko je sastavio prompt, a kome treba dosta vremena i talenta da shvati kako da rukovodi tom neobičnom alatkom“, on dodaje. Proizvod katkad oduševljava, a drugi put dovodi do sloma živaca. „Tad nije vaš dan, te najbolje da odustanete, jer nećete uraditi ništa čime biste bili zadovoljni. Ali nekad i nije do vas, s obzirom na to da rezultat zavisi i od ‘raspoloženja’ samog generatora“, naglašava naš sagovornik.
Ima i parodije
Premda vrlo poučna, ova knjiga za prevashodni cilj nema edukaciju, već zabavu, pa se neretko okreće vizuelnim suprotnostima izraza koji se lingvistički objašnjava. Tako je „crkveni miš“, iako u frazemu siromašan, u knjizi obučen u odoru crkvenodostojnika, poručujući da u crkvi ne obitava samo sirotinja.
Testovi prođe među čitaocima podrazumevali su ocenu mnogobrojne dece školskog uzrasta, pa sve ilustracije koje im nisu bile smešne, nisu ni ušle u rečnik.
Idući u susret dečjem senzibilitetu, i njihovom bukvalnom poimanju jezika, često se išlo na parodičnu ilustracija fraza. Time se „pozvalo na kritičko čitanje teksta, toliko potrebno u savremenom haosu informacija“, kako zapaža recenzent rečnika, prof. dr Vladimir Vukomanović Rastegorac.
Izborio se Kornet i sa škakljivim formulacijama, kao što je Desanka Šakić – „nepostojeće mitološko stvorenje koje simboliše masturbaciju“. To tumačenje ispraćeno je crtežom prelepe devojke u borbenom položaju s uočljivo snažnijom desnom rukom, ispruženom u pesnicu. Žargonski izraz „bez starca nema udarca“, koji je isprva referisao na mudru i jezgrovitu primedbu što se očekuje od starijeg čoveka, ilustruje čiča s bokserskim rukavicama, kako se gubi vulgarni ton, kasnije pridodat značenju frazema.
Slike generisane posredstvom VI ne podležu autorskim pravima, ali nije baš da uopšte nemaju autora. Autor je onaj ko je sastavio prompt, a kome treba dosta vremena i talenta da shvati kako da rukovodi tom neobičnom alatkom
U tim prilikama, kao i u slučaju doskočice „svaka ti se dala“ i sličnim, autori su se vodili „odavno potvrđenom istinom čika Jove Zmaja – kad porasteš, kad razmisliš, kašće ti se samo“, kako Ćosić navodi.
Uz prikladne slike, po pravilu smešne, deci postaju razumljivije i poslovice kao što su „ko drugome jamu kopa, sam u nju upada“, „gde ima dima, ima i vatre“, „ko visoko leti, nisko pada“, i druge, što ponovo pravi sponu između modernog pogleda i jezičkog nasleđa.
Izvesni broj izraza preuzet je iz muzičkih hitova, kao što je stih „bolje biti pijan nego star“ Plavog orkestra. Time se nastojalo ukazati na princip usvajanja određenih idioma iz pesama i popularne kulture, koji su, izvučeni iz svakodnevnog jezika, naknadno popularizovani.
Dva loša ubiše Miloša
Kuriozitet rečnika Tako kažemo jeste i to što izrazi nisu poređani azbučnim redom, već slede asocijacije, čineći knjigu „igrivom, a ne konvencionalnom“, po rečima profesora Vukomanovića. Sam sadržaj, ipak prateći azbučni poredak, omogućava da bez teškoća nađete leksikografsku jedinicu koju tražite.
U nekim od primera, rečnik nudi i objašnjenje porekla izraza, dok kod drugih koreni nisu poznati, ili su „trivijalni, i jasni na prvu loptu“, kad su tumačenja izuzeta. O nekim od frazema vlada pogrešno mišljenje kako su nastali, dok druge prate podugačke priče, isprepletane anegdotama, koje je bilo svrsishodno prepričati.
Stoga izraz „dva loša ubiše Miloša“ dobija konkretniji oblik navodom o velikom srpskom junaku Milošu Obiliću, koji je u Kosovskoj bici ubio turskog vojskovođu Murata, ali je i sam nastradao od sultanove garde. Pa se frazem zapatio nakon te legendarne bitke, kako celu stvar rasvetljavaju autori.
U rečniku ćete naći i navode iz klasičnih dela srpske književnosti, poput Gorskog vijenca, pa kad podvučete crtu, broj izraza iz narodnog govora i razgovornog stila biće gotovo podjednak.
Fakultativni udžbenik
Osim kod školske dece, Tako kažemo je naišao na topao prijem i od njihovih roditelja i nastavnika, te Đorđe Otašević, drugi recenzent knjige, rečnik smatra „nezaobilaznim udžbenikom za osnovce i dodatnu nastavu srpskog jezika od trećeg do osmog razreda osnovne škole“.
Ideja Korneta je zapravo da Tako kažemo uđe u nastavu kao fakultativno sredstvo za rad, što bi značilo da bi profesori i direktori škola mogli da biraju hoće ga li koristiti. „Ali, zbog svima poznate situacije, moraćemo da sačekamo da profunkcionišu institucije kako bismo se upustili u pregovore sa nadležnim ministarstvom. Upravo iz tog razloga, opredelili smo se za to da jedan od recenzenata bude (već citirani) Vukomanović, profesor na Učiteljskom fakultetu, i stručnjak baš za ovaj vid nastave“, poentira Ćosić.
Svima koji veruju da jezik nije samo sredstvo sporazumevanja, već i ogledalo kulture, istorije i načina razmišljanja jednog naroda, ostaje da se nadaju da će država prepoznati značaj ovog dela. Jer ono zaista premošćuje „vajbove“ i „skilove“ pripadnika digitalnog naraštaja, sa navikama i sposobnostima njihovih roditelja, rođenih i stasalih u analogno doba. I, ma kako da je zabavan, poseduje i obrazovnu vrednost i moralnu težinu.
