(4)
…Popović odbacili su socijalizam! Da bi preko mlađanog Zorana Đinđiča instalirali liberalni kapitalizam – banditizam: Ko je brži, ko je jači, naročioot ko je bazobrazniji!
Dok ga pojedini marksisti, kao što je Alen Badju, nazivaju: „Bolest čovečanstva“!
(3)
To je slika društva koje je nastalo posle nestanka domaće proizvodnje!
Svi su postali trgovci – lovci!
Jednoj od troje nekada u vrhu palitičke vlasti, Sekretarka CKSKS, pok. Latinka Perović, prišao sam u sali CZKD, držeći u ruke moj prvu knjigu, roman „Jevanđelje po istini“, u kojoj dokazujem, koristeći nauku, da nema Boga van Čoveka niti đavola van (ne)čoveka.
No sa namerom da u knjizi tvrdim da će Kina kao jedna od najstarijih civlizacija da spasi čovečanstvo. Našta je bivša drugarica glasno se usprotivila. Jer je ona, kao i njen generalni Sekretar, Marko Nikezić, no i legendarni Koča…
(2)
…samo dimnjak na kome su prikačeni brojni releji? Ko im plaća benzin ako ništa ne proizvode?!“
Pre para dana hodeći prema samoposluzi, sada je to „Market“, treba da pređem preko peronice autmobila, jer su trotoari raskopani, jedan deo zauzeti su sa parkiranim utomobilima, zastado pored vozača koji je brisao krpom svoj tek oprani auto, a delovao je raspložen, za da ga pitam.
Prišao sam mu i upitao:
— Izvinite, da vas pitam: ko vam plaća gorivo kada po ceo dan vozikate svoje automobile?
Pogledao me je i kratko odgovorio:
— „Nešto ipak padne.“
Te tri reči ostale su mi u glavi…
Stanje svesti u Srbiji i njena manifestcija ulicama Prestonice i putevima Srbije.
Dok više kćeri, a ređe sinovi, jer su napustili zemlju da bi preživeli, sede u, češće novim, vozilima gradskog saobraćaj, od koje kupovine se bogati Gradonačelnik Beograda, tipkaju palčevima po svojim mobtelima da bi se isključuli iz nakaradnog življenja, njihovi očevi jurcaju svojim polovnim automobiliama po ceo dan i do kasno u noć. Ulica im je radno mesto!
Ponekad glasno pitam saputnike u gradskom saobraćaju: „Gde ovi rade što negde žure?! Fabike više nema. Čak i od ciglane blizu Karaburbe ostao ja da štrči…
Rimsko carstvo je odlična metafora, ali samo kad smo potpuno svesni šta nam se zapravo događa. Nažalost, čini mi se da velika većina nas (čak i onih na tzv. „pravoj strani“) spava. Tako se i sada misli da će se, kad zlo ode, za godinu, dve, sve vratiti na staro… Rimsko carstvo se nije vratilo, a za „vraćanje“ Srbije, svako treba najpre da se vrati sam sebi i prestane da živi u infantilnom modu sa svojih 50+ godina.
Vređame to da jedan Psihopata može sve da ugrozi, čak i duhovno najvrednije!
Nije teško pogoditi da su delovi elite, na ćelu sa SANU, a pre svih pravnici nisu znali da napišu Ustav države naroda, što bi trebala da bude demokratija. A ne država partokraije i njihovog lidera sa psihijatriskom dijagozom!
(4)
…Popović odbacili su socijalizam! Da bi preko mlađanog Zorana Đinđiča instalirali liberalni kapitalizam – banditizam: Ko je brži, ko je jači, naročioot ko je bazobrazniji!
Dok ga pojedini marksisti, kao što je Alen Badju, nazivaju: „Bolest čovečanstva“!
(3)
To je slika društva koje je nastalo posle nestanka domaće proizvodnje!
Svi su postali trgovci – lovci!
Jednoj od troje nekada u vrhu palitičke vlasti, Sekretarka CKSKS, pok. Latinka Perović, prišao sam u sali CZKD, držeći u ruke moj prvu knjigu, roman „Jevanđelje po istini“, u kojoj dokazujem, koristeći nauku, da nema Boga van Čoveka niti đavola van (ne)čoveka.
No sa namerom da u knjizi tvrdim da će Kina kao jedna od najstarijih civlizacija da spasi čovečanstvo. Našta je bivša drugarica glasno se usprotivila. Jer je ona, kao i njen generalni Sekretar, Marko Nikezić, no i legendarni Koča…
(2)
…samo dimnjak na kome su prikačeni brojni releji? Ko im plaća benzin ako ništa ne proizvode?!“
Pre para dana hodeći prema samoposluzi, sada je to „Market“, treba da pređem preko peronice autmobila, jer su trotoari raskopani, jedan deo zauzeti su sa parkiranim utomobilima, zastado pored vozača koji je brisao krpom svoj tek oprani auto, a delovao je raspložen, za da ga pitam.
Prišao sam mu i upitao:
— Izvinite, da vas pitam: ko vam plaća gorivo kada po ceo dan vozikate svoje automobile?
Pogledao me je i kratko odgovorio:
— „Nešto ipak padne.“
Te tri reči ostale su mi u glavi…
Stanje svesti u Srbiji i njena manifestcija ulicama Prestonice i putevima Srbije.
Dok više kćeri, a ređe sinovi, jer su napustili zemlju da bi preživeli, sede u, češće novim, vozilima gradskog saobraćaj, od koje kupovine se bogati Gradonačelnik Beograda, tipkaju palčevima po svojim mobtelima da bi se isključuli iz nakaradnog življenja, njihovi očevi jurcaju svojim polovnim automobiliama po ceo dan i do kasno u noć. Ulica im je radno mesto!
Ponekad glasno pitam saputnike u gradskom saobraćaju: „Gde ovi rade što negde žure?! Fabike više nema. Čak i od ciglane blizu Karaburbe ostao ja da štrči…
Rimsko carstvo je odlična metafora, ali samo kad smo potpuno svesni šta nam se zapravo događa. Nažalost, čini mi se da velika većina nas (čak i onih na tzv. „pravoj strani“) spava. Tako se i sada misli da će se, kad zlo ode, za godinu, dve, sve vratiti na staro… Rimsko carstvo se nije vratilo, a za „vraćanje“ Srbije, svako treba najpre da se vrati sam sebi i prestane da živi u infantilnom modu sa svojih 50+ godina.
Vređame to da jedan Psihopata može sve da ugrozi, čak i duhovno najvrednije!
Nije teško pogoditi da su delovi elite, na ćelu sa SANU, a pre svih pravnici nisu znali da napišu Ustav države naroda, što bi trebala da bude demokratija. A ne država partokraije i njihovog lidera sa psihijatriskom dijagozom!