Desetog septembra u podne, tri hiljade studenata okupilo se u kampusu Univerziteta Juta kako bi čulo zvezdu konzervativnog pokreta, voditelja i influensera Čarlija Kirka. Osam minuta ranije Tajler Robinson, obučen u tamnu odeću, sa naočarima i kačketom na glavi, popeo se na krov jedne od zgrada u kampusu, na oko 150 metara od mesta gde je Kirk trebalo da govori. Sa malim zakašnjenjem, Kirk izlazi na scenu, seda na stolicu pod tendom i otvara diskusiju „Dokažite da nisam u pravu“. U 12.23, dok debatuje są publikom i odgovara na pitanje o transrodnim masovnim ubicama, metak ga pogađa u vrat. Preminuo je u bolnici nekoliko sati kasnije.
Tajler Robinson, 22-godišnji student iz okruga Vašington na jugozapadu Jute, pobegao je sa lica mesta i predao se policiji dan i po kasnije – na nagovor oca i lokalnog sveštenika. U trenutku pisanja ovog teksta, optužnica još nije objavljena i ne zna se mnogo detalja. Guverner Jute, republikanac Spenser Koks, rekao je da je Robinson bio normalan mladić i dobar student, ali da je fakultet napustio posle jednog semestra i da se od tada radikalizovao u „mračnim ćoškovima interneta“. Robinson nije bio registrovan kao glasač nijedne partije, ali Koks tvrdi da je bio pristalica levičarske ideologije. Obelodanjeno je i da je bio u emotivnoj vezi sa svojim cimerom koji je transrodna osoba. Guverner Jute kaže da cimer nije imao saznanja o zločinu i da sarađuje sa policijom, kao i porodica Tajlera Robinsona – dok on odbija saradnju. Motiv ubistva nije poznat. Ali manjak te činjenice uopšte nije smetao predsedniku SAD Donaldu Trampu da odmah uperi prstom u levicu i označi je kao krivca za Kirkovu smrt. Očekivano, to je eskaliralo bes desničara koji su svojim protivnicima proglasili rat. Amerika se, po ko zna koji put, našla na ivici spirale nasilja.
Mnogi su bili u čudu što je smrt 31-godišnjeg Čarlija Kirka izazvala toliko intenzivne reakcije, jer za njega nisu ni čuli dok nije ubijen. Kontroverzni voditelj i aktivista bio je važna figura iz senke u konzervativnom pokretu, i ključan za vrbovanje mladih da glasaju za Trampa. Kirk je odrastao u predgrađu Čikaga gde je sa 18 godina osnovao organizaciju „Tačka preokreta“, iste godine kada je Barak Obama reizabran za predsednika. Ideja je bila da se u direktnom razgovoru sa studentima na univerzitetima promovišu konzervativne vrednosti kao alternativu tadašnjoj vlasti demokrata, i da se mladi animiraju da glasaju za republikance.
Na društvenim mrežama situacija se potpuno otela kontroli. Korisnici Iksa i desničarskog foruma Patriots.Win pisali su da je „gotovo sa razgovorom“ i da „treba obesiti celu Demokratsku stranku“, preneo je Rojters
Od 2016. godine, Kirk je radio na jačanju MAGA pokreta i prikupljanju glasova za Trampa, a smatra se da mu je 2024. doneo značajan broj glasova mlađih muškaraca. Nikada nije imao funkciju u Republikanskoj stranci, niti Beloj kući, ali je bio važan govornik na partijskim konvencijama i rado viđen gost u Aveniji Pensilvanija. „Čarli je bio deo ove porodice i možda najvažnija MAGA osoba koja nije bila zaposlena ovde“, rekla je Suzi Vajls, šefica Trampovog kabineta za Si-En-En. Konzervativni vunderkind je bio važan i u Trampovom privatnom životu i družio se sa njegovim sinom, Donaldom Mlađim, koji se od njega oprostio porukom „Volim te, brate“. Predsednik SAD odmah je naredio spuštanje zastava na pola koplja i najavio je da će ići na Kirkovu sahranu, a njegovo telo je iz Jute u Arizonu, gde će biti sahranjen, prevezeno službenim avionom potpredsednika Džej Di Vensa. Nekoliko republikanskih poslanika u Predstavničkom domu Kongresa podnelo je predlog da kovčeg sa Kirkovim telom bude izložen na Kapitolu kako bi građani mogli da mu odaju poštu. Ta počast rezervisana je za bivše predsednike, članove Kongresa, sudije Vrhovnog suda. Kada je objavljeno da je umro, voditelji bliski MAGA pokretu su plakali u živom programu.
Za života, Čarli Kirk je govorio provokativnim, nefiltriranim jezikom koji je inspirisao njegove pristalice i ljutio protivnike. Bio je hrišćanski nacionalista, promoter tradicionalnih vrednosti i čovek koji je svoje politički nekorektne izjave pravdao slobodom govora. Recimo, kazao je da sumnja u kompetentnost pilota ili hirurga ako su crnci, a Zakon o građanskim pravima iz 1964. je nazvao „oružjem protiv belaca“. Islam i muslimane je smatrao pretnjom, a zagovarao je i rasističku teoriju po kojoj Jevreji imaju plan da zamene belce u Americi. Optuživan je zato za antisemitizam, ali je podržavao Izrael i njegove vojne akcije u Gazi. Bio je protivnik zapošljavanja po principu inkluzije ili jednakosti (DEI) koji je nazivao „vouk“ kulturom. Govorio je kritički o pravima trans i gej populacije. Toliko se protivio abortusu da je u jednoj diskusiji, na pitanje da li bi svojoj ćerki dao da abortira ako je silovana sa 10 godina, odgovorio sa „ne“. Za pevačicu Tejlor Svift, koja se nedavno verila, rekao je da je „verovatno bila iritantno liberalna jer se još nije udala“. Smatrao je da je uloga žene u porodici da odgaja decu i ugađa muškarcu. Bio je strastven zagovornik prava da se nosi oružje i jednom je prilikom izjavio da, određen broj ljudi u Americi strada na godišnjem nivou kako bi se očuvao Drugi amandman. Ironično, i sam je postao jedan od tih ljudi iz svoje izjave. Otac dvoje male dece usmrćen je metkom iz puške, u kampusu univerziteta gde je dozvoljeno nositi oružje ako je upakovano tako da se ne vidi.
Osuđujemo nasilje, ali…
Ubistvo Kirka pokrenulo je salve besa i okrutnosti na desnici i levici, i svađe oko toga ko je prvi počeo da pravi atmosferu u kojoj je normalno pucati u političke neistomišljenike. I demokrate i republikanci na Kapitol hilu su nedvosmisleno osudili ubistvo Kirka i poručili da se političke nesuglasice ne smeju rešavati nasiljem, već razgovorom i na izborima. Pozvali su i da se spuste tenzije i ublaži retorika kako bi se izbeglo dalje nasilje. Ali, problem je nastao čim je rečeno trebalo primeniti. Republikanska poslanica u Predstavničkom domu Nensi Mejs je direktno prstom uprla u demokrate, rekavši da su oni odgovorni za Kirkovo ubistvo. Demokratska senatorka Elizabet Voren je na pitanje da li demokrate treba da spuste temperaturu, odgovorila da to prvo treba da uradi Tramp.
Ilon Mask, koji se od raskida sa Trampom držao podalje od politike, rekao je da su levičari partija ubica i da je izbor desnice da se „bori ili da pogine“
Na društvenim mrežama situacija se potpuno otela kontroli. Korisnici Iksa i desničarskog foruma Patriots.Win pisali su da je „gotovo sa razgovorom“ i da „treba obesiti celu Demokratsku stranku“, preneo je Rojters. Na mreži Bluskaj, koja je nastala selidbom liberała sa Iksa kada ga je preuzeo Ilon Mask, neki korisnici su pisali da im je „drago što je Kirk ubijen“ i zagovarali da „Tramp bude sledeći“. Bluskaj je posle ovih objava izdao upozorenje da su glorifikacija nasilja i slavljenje nečije smrti protivni pravilima te mreže. Desničarski influenseri, voditelji, aktivisti su otišli korak dalje i pozvali Trampa da se bez milosti obračuna sa levičarima, i strpa u zatvor sve koji prete nasiljem.
Džo Manarino, protrampovski influenser, pozvao je američkog predsednika da iskopira kolegu iz El Salvadora Najiba Bukulelea – koji je masovno hapsio ljude i ukinuo građanske slobode. „Tramp treba da bude kao Bukulele. Odmah. Napunite zatvore ovim teroristima.“ Ilon Mask, koji se od raskida sa Trampom držao podalje od politike, rekao je da su levičari partija ubica i da je izbor desnice da se „bori ili da pogine“. Trampovo obraćanje u kome je bez dokaza optužio levicu za Kirkovo ubistvo, mnogima je i zvučalo kao najava novog makartizma. „Moja administracija će naći svakoga ko je doprineo ovom zločinu i drugom političkom nasilju, uključujući i organizacije koje ga finansiraju i podržavaju“, rekao je američki predsednik. Istine radi, ovakvih upozorenja nije bilo kada je u junu ubijena demokratska poslanica Melisa Hortman u Minesoti, ili kada je guverneru Pensilvanije Džošu Šapiru zapaljena kuća. Oba primera su se desila za vreme njegove vlasti, ali je Tramp odabrao da ih ne pomene kada je nabrajao slučajeve političkog nasilja.
Reči predsednika nisu bile pucanj u prazno. Ubistvo Čarlija Kirka pokrenulo je do sada neviđen obračun sa svima za koje je delovalo da slave njegovu smrt.
Metju Daud, dugogodišnji analitičar na demokratski naklonjenoj televiziji Em-Es-En-Bi-Si, dobio je otkaz pošto je u programu sugerisao da je Kirk žrtva svojih prejakih reči. „Misli pune mržnje vode do reči punih mržnje, i to posle pređe u dela. Ne možete da izgovarate tako užasne stvari, a da ne očekujete da se i desi nešto užasno“, rekao je Daud, koji od sledećeg dana više nije radio na Em-Es-En-Bi-Siju. Mediji prenose da su odmazdu u vidu otkaza pretrpele desetine ljudi iz javnog i privatnog sektora. Otpušteni su učitelji u javnim školama, profesori univerziteta.
Jedan profesor iz Tenesija je dobio momentalni otkaz jer je napisao da mu nije žao što je Kirk ubijen. Otkazom ili prinudnim odmorom prećeno je i vatrogascima, novinarima, vojnicima. Prvi čovek američke mornarice upozorio je zaposlene da paze šta pišu po mrežama, jer će biti preduzete mere. Nisu zaštićeni ni oni van Amerike. Zamenik državnog sekretara je poručio da strani državljani koji glorifikuju nasilje nisu dobrodošli u SAD. Konzervativni i MAGA influenseri su se organizovali i krenuli u lov na veštice, sakupljaju podatke o svima koji na internetu ne žale propisno za Kirkom i prete posledicama.
Kada je objavljeno da je Čarli Kirk preminuo, na Foks njuzu je održan minut ćutanja. Voditelj je nakon toga uzdahnuo i rekao: „Iskreno, ne znam kako da nastavimo s vestima. A ne znam ni kuda dalje posle ovoga ide Amerika.“ To je ključno pitanje u situaciji kada su tenzije na maksimumu. Da li će zemlja skliznuti u nove sukobe i spiralu nasilja, ili će krenuti putem deeskalacije tenzija, bez želje za osvetom? Odgovor na to pitanje zna Donald Tramp.
