Američke demokratske institucije izdržale su, istina jedva, prvi predsednički mandat Donalda Trampa. Ali da li će to biti u stanju i u drugom navratu? Tokom izborne kampanje Tramp je obećavao masovne deportacije i osnivanje sabirnih centara, odmazdu nad političkim protivnicima, slamanje „unutrašnjih neprijatelja“, te dramatično snižavanje nivoa sigurnosti posla zaposlenih u saveznoj administraciji. Da bi se takve politike sprovele, najavio je, biće „diktator“ makar prvog dana mandata, dok nastavlja da se divi autoritarnim liderima poput ruskog predsednika Vladimira Putina i mađarskog premijera Viktora Orbana.
Stoga je neprijatno pitanje s kojima se Sjedinjene Države suočavaju hoće li biti adekvatnih mehanizama kojima bi se sprečilo da Trampovi najgori impulsi budu pretočeni u državne politike. Da li će sistem provera i ravnoteže koji je američku demokratiju štitio još od 1787. biti dovoljan?
Iako ne postoji način da to znamo unapred, fokusiranje na ovo pitanje od samog početka nameće se kao imperativ. Hoće li Kongres pod kontrolom Republikanske partije obezbezbediti bilo kakvu kontrolu? Tramp svakako neće morati da brine o impičmentu, koji je tokom njegovog prvog mandata dva puta izglasan u Predstavničkom domu pod kontrolom demokrata. Pre će biti da će Kongres na Trampovu ubedljivu pobedu gledati kao na dozvolu da čini kako mu je volja. Teško je zamisliti republikanske kongresmene kako se protive njegovim namerama da pokrene agresivne deportacije, ukine regulativu kojom se štiti životna sredina, ili slabi zaštita zaposlenih u javnoj upravi.
Letošnja odluka Vrhovnog suda u procesu Tramp protiv SAD bacila je dodatnu sumnju na spremnost njegovih sudija da budu mehanizam kontrole predsednika sklonog zastranjenima. U tom slučaju presudili su da predsednik uživa imunitet od krivičnog gonjenja za svaki potez povučen u okviru ustavnih ili statutarnih ovlašćenja
Štaviše, korišćenje prava na neograničenu debatu o nekom pitanju (koje je samo po sebi na mnogo načina problematično) jedina je alatka koja demokratama u Senatu stoji na raspolaganju za sprečavanje usvajanja Trampovih najekstremnijih zakonodavnih inicijativa. Ali upravo zbog toga postoje dobri razlozi za strahovanja da će senatski republikanci promeniti pravila kako bi eliminisali ovaj mehanizam – koji faktički zahteva da je za usvajanje bilo kog zakonskog predloga potrebna većina od tri petine glasova – i krenuti da odobravaju sve što Trampova agenda predviđa. Filibaster (kako se na engleskom naziva pomenuta praksa da se beskrajnim debatovanjem sprečava glasanje o nekom zakonskom aktu, odnosno njegovo usvajanje, prim.) nije propisan Ustavom, pa čak ni nekim saveznim statutom. Njegova pravila utvrđuje Senat, i moguće ih je promeniti na osnovu odluke proste većine. Ta pravila su 2013. već revidirana kako filibasteru ne bi moglo da se pribegava onda kad se glasa o imenovanju saveznih sudija i članova predsedničke administracije.
Da sve bude još gore, dok je u prvoj Trampovoj administraciji bilo mnogo visokih zvaničnika koji su suzbijali neke od njegovih najgorih impulsa, ova će biti drugačija. Mnogi od bivših zvaničnika te administracije javno su izrazili svoje protivljenje tome da Tramp ponovo bude predsednički kandidat Republikanske partije, uključujući Marka Espera, bivšeg sekretara za odbranu, Džona Kelija, bivšeg šefa predsedničke administracije, te dvojicu bivših savetnika za nacionalnu bezbednost, H. R. Mekmastera i Džona Boltona. Niko od tih ličnosti – na kompletnom spisku bilo ih je na desetine – ovog puta neće biti tu. Tramp će se okružiti tvrdokornim lojalistima, vrstom ljudi koja ga neće sputavati, nego mu olakšavati da ono što je naumio sprovede.
Uprkos ovome, moramo se nadati da će oni koji će se naći na najvišim funkcijama – sekretar za odbranu, državni sekretar, državni tužilac (koji je po funkciji i sekretar za pravosuđe, prim.) i drugi – zakletve koje će položiti shvatiti ozbiljno i pružati otpor onda kad to bude potrebno. Na kraju će, ipak, sudovi – posebno Vrhovni sud SAD – biti ti na kojima je da se drže zakona i Trampa zadrže pod kontrolom. Hoće li tako i biti? S obzirom da je u njemu šest konzervativnih sudija (od ukupno devet, prim.), spremnost Vrhovnog suda da mu se suprostavi pod velikim je znakom pitanja. Tokom njegovog prvog mandata to često nije činio.
Tramp svakako izražava želju da ograniči slobodu medija i okomi se na one u njima koje smatra neprijateljima. Ali sloboda govora i sloboda medija duboko su ukorenjeni američki principi
Jedna od najgorih zloupotreba koju je Tramp tada počinio bila je izvršna naredba kojom je ulazak u zemlju zabranio državljanima sedam zemalja s većinskom muslimanskom populacijom. Takva politika trebalo je da predstavlja ostvarenje njegovog obećanja iz kampanje da će u potpunosti zaustaviti dolazak muslimanskih imigranata u SAD, a sud je odlukom 5:4 presudio u korist Trampa, naglašavajući potrebu da se predsedniku daju odrešene ruke na planu imigracione politike.
Letošnja odluka Vrhovnog suda u procesu Tramp protiv SAD bacila je dodatnu sumnju na spremnost njegovih sudija da budu smislen mehanizam kontrole predsednika sklonog zastranjenima. U tom slučaju odlukom većine presudili su da predsednik uživa potpuni imunitet od krivičnog gonjenja za svaki potez povučen u okviru ustavnih ili statutarnih ovlašćenja. Zato se Tramp na vlast vraća znajući da ne može biti sudski gonjen, pa čak ni tužen u građanskoj parnici, za bilo šta što uradi služeći se ovlašćenjima koja pripadaju šefu države.
Na kraju bi najvažniji mehanizam kontrole Trampove administracije mogli biti američki slobodni mediji, a potom i birači na međuizborima za Kongres 2026. Tramp svakako izražava želju da ograniči slobodu medija i okomi se na one u njima koje smatra neprijateljima. Ali sloboda govora i sloboda medija duboko su ukorenjeni američki principi. Ućutkivanje svojih kritičara od Trampa bi zahtevalo da ih uništi, i ukoliko ode mnogo dalje od onoga što većina Amerikanaca želi, proći će samo dve godine pre nego što će demokrate imati priliku da povrate kontrolu nad Predstavničkim domom i Senatom.
Odsustvo zakonske odgovornosti predsednika na način kako je to definisao Vrhovni sud bilo bi razlog za zabrinutost ko god da obavlja tu dužnost. Ali zabrinutost je još veća u slučaju čoveka koji se nimalo ne ustručava da krši zakon
Takvo odsustvo zakonske odgovornosti predsednika bilo bi razlog za zabrinutost ko god da obavlja tu dužnost. Ali zabrinutost je još veća u slučaju čoveka koji se nimalo ne ustručava da krši zakon. Trampa je porota proglasila krivim za seksualno zlostavljanje kolumnistkinje I. Džin Kerol i potonji pokušaj njene diskreditacije. Sud u Njujorku proglasio ga je krivim po 34 tačke optužnice za davanje saglasnosti za isplatu Stormi Danijels kako bi ćutala o aferi koju je s njim imala, kao i za falsifikovanje poslovnih knjiga kako bi se ta isplata sakrila u vreme kampanje za izbore 2016. Na državnom nivou, sud je Trampu i kompanijama u njegovom vlasništvu izrekao kaznu od 450 miliona dolara zbog učestalih prevarantskih poslovnih praksi.
Tu su i optužnice protiv Trampa po kojima je tek trebalo da mu se sudi. Pred državnim sudom Džordžije čeka ga proces zbog pokušaja da u toj saveznoj državi poništi izborne rezultate 2020, što je uključivalo i direktan pritisak na državnog sekretara Breda Rafenspergera da mu „pronađe“ nekih 11.000 glasova koliko mu je nedostajalo za pobedu. Na Floridi je pak bio optužen za to što je u svojoj tamošnjoj rezidenciji držao strogo poverljiva dokumenta – što predstavlja jasno kršenje saveznih zakona – a onda to krivično delo pokušao da prikrije. Izvesno je da će te dve savezne optužnice iz Floride biti odbačene kad Tramp preuzme dužnost, pošto će ministarstvu pravde naložiti da tako postupi.
Svi ovi primeri ukazuju na ono što je očigledno: Tramp ne zazire od kršenja zakona. To je razlog zbog koga je pitanje brana od zloupotreba od urgentnog značaja. Nijedna demokratija nije večna. Mnogo je zemalja koje su nekad bile demokratije, pa to više nisu. Hoće li Trampov drugi mandat Ameriku pogurati kao autoritarnom sistemu, ili će se sve završiti samo još jednom konzervativnom administracijom? U godinama pred nama, nema urgentnijeg pitanja od ovog.
