Gnušanje spram demokrata trenutno je jače nego strah od Donalda Trampa – tako su nam Amerikanci poručili glasajući. Gnušanje je zasluženo, ali je i strah osnovan, i sada ostaje da se vidi može li Tramp da u ponovljenoj predsedničkoj izvedbi bude gori nego na premijeri. Među prvima koji će to saznati, svakako su imigranti. Amerika naravno ni inače ne služi tome da usreći doseljenike, već doseljenici služe tome da usrećuju Ameriku, a u tom skučenom okviru ljudske sreće položaj bespravnih imigranata – kojih je prema ozbiljnim procenama preko deset miliona – posebno je grdan. Koliko god američka ekonomija bila bez njih nemoguća, jedan od Trampovih predizbornih aduta bilo je obećanje masovnih deportacija, a čini se i da je novi američki predsednik pronašao pravog čoveka za tu delatnost.
Racije na radnim mestima
Tramp je u nedelju objavio da će Tom Homan biti njegov „car granica“. Homan je u karijeri napredovao od graničnog policajca do vršioca dužnosti direktora zloglasne Službe za imigraciju i carinu (ICE), zloglasne po tome što, kako joj skraćenica i kaže, ume biti ledena prema ljudskoj patnji. Taj je posao obavljao 2017. i 2018, za vreme prve Trampove administracije, a čime namerava da se proslavi u drugoj, objasnio je u više navrata ove godine. Asošijejted pres i Bi-Bi-Si ovih dana podsećaju da je Homan tokom leta na republikanskim skupovima bespravnim imigrantima poručivao da „odmah počnu da se pakuju“, da „treba da čuvaju leđa“, i tome slično.
Homan je jedan od ljudi zaslužnih za nekadašnju politiku razdvajanja porodica na granicama, zahvaljujući kojoj se događalo da majke budu proterane a deca ostanu u SAD
I američki i britanski medij primećuju, doduše, da je Homan u poslednje vreme malčice ublažio retoriku. Za Foks je rekao da će na meti biti pojedinci koji su pretnja za nacionalnu i javnu bezbednost, za Si-Bi-Es da neće biti ni koncentracionih logora ni masovnih racija po kvartovima. Tvrdio je i da će sve biti humano, i da će Služba za imigraciju i carinu raditi samo ono što je radila dosad. Na stranu rasprava o tome kakvom se ICE dosad pokazala, jasno je da se čovek, ako je to vlasti potrebno, može proglasiti „pretnjom za javnu bezbednost“ i na osnovu toga što je jednom viđen kako prekoračuje brzinu. A što se tiče onih kolektivnih racija po četvrtima, možda neće biti ni potrebne, jer je Homan dodao i da su racije na radnim mestima – od kojih se, kaže Asošijejted pres, za Bajdenovog vakta uglavnom odustalo – neophodne.
Razlog za gnušanje
Moglo bi se još o Tomu Homanu, o tome da je jedan od ljudi zaslužnih za nekadašnju politiku razdvajanja porodica na granicama, zahvaljujući kojoj se događalo da majke budu proterane a deca ostanu u SAD. Ili o tome da ga je Tramp kao „cara granica“ poželeo još 2019, ali da je Homan tada odbio ponudu, jer nije bio zadovoljan ovlašćenjima. Ima međutim i nečeg još važnijeg, makar za ljude koji ne pripadaju onim milionima tragičara. Tomu Homanu uglednu predsedničku nagradu za „konstantna izuzetna dostignuća“ nije dodelio Donald Tramp već Barak Obama, 2015. Isti Barak Obama koji je Homanu poverio direktorsku funkciju baš u onom odeljku ICE koji za imigrantima traga, hapsi ih i proteruje (Enforcement and removal operations ili ERO). Nije to nikakvo opravdanje za Donalda Trampa, naravno; samo podsetnik na razloge onog gnušanja.
