Tek što je bivši brazilski predsednik Žair Bolsonaro osuđen na dugogodišnju zatvorsku kaznu zbog planiranja prevrata nakon izbornog poraza 2022, robija se smeši još jednom nekadašnjem šefu države. Nikola Sarkozi, bivši predsednik Francuske, proglašen je krivim i osuđen na pet godina zatvora zbog kriminalnog udruživanja u slučaju ilegalnog finansiranja izborne kampanje 2007. milionima evra koje je obezbedio režim ondašnjeg libijskog diktatora Muamera Gadafija.
Sve i da diskreditovanom političaru – kome je oduzeta i Legija časti – naknadno kazna bude redukovana ili preinačena, neko vreme će neibežno provesti iza rešetaka, i to je za Francusku istorijski presedan
Nije Sarkozi prvi bivši stanar Jelisejske palate izveden pred sud, ni prvi koji je osuđen: zbog umešanosti u korupciju u vreme kad je bio gradonačelnik Pariza, Žak Širak je 2011. osuđen na dve godine uslovno. Niti je konzervativnom političaru – i prononsiranom ljubitelju luksuznog života – ovo prva osuđujuća presuda; već je bio osuđen na godinu dana zatvora zbog korupcije i zloupotrebe uticaja u pokušaju da, eufemistički rečeno, pridobije naklonost jednog sudije (ove godine je po tom osnovu odslužio tromesečnu kaznu kućnog pritvora, pre nego što mu je odobrena uslovna sloboda), a u zasebnom slučaju je krivim proglašen i zbog prikrivanja ilegalnog finansiranja druge (i neuspešne) izborne kampanje 2012.
Ono što upravo izrečenu kaznu razlikuje od prethodnih nije samo to što je znatno stroža – u skladu s „izuzetnom težinom“ počinjenog krivičnog dela, konstatovala je predsednica sudskog veća – već i to što se presudom propisuje da, nezavisno od trajanja i ishoda žalbenog postupka, Sarkozi mora da otpočne s njenim odsluženjem, najkasnije počev od 13. februara 2026. (Tačan datum odlaska u zatvor trebalo bi da bude utvrđen za najviše mesec dana.) Dakle, sve i da diskreditovanom političaru – kome je ove godine oduzeta i Legija časti – naknadno kazna bude redukovana ili preinačena, neko vreme će neibežno provesti iza rešetaka, i to je za Francusku istorijski presedan. Iza koga, nesumnjivo, stoji i namera francuskog pravosuđa da na eksplicitan način demonstrira kako pred zakonom nema povlašćenih.
Presuda izrečena Sarkoziju loša je vest i za Marin le Pen, čija će žalba na kaznu koja uključuje i petogodišnju zabranu kandidovanja za javne funkcije biti razmatrana početkom iduće godine
Presuda koja je Sarkoziju izrečena loša je vest i za Marin le Pen, kojoj je ranije ove godine zbog kontinuiranih zloupotreba novca iz evropskih fondova za potrebe finansiranja rada njenog Nacionalnog okupljanja, osim četvorogodišnje zatvorske kazne (dve godine uslovno), izrečena i petogodišnja zabrana kandidovanja za javne funkcije, što isključuje i mogućnost njenog učešća na predsedničkim izborima 2027. Žalba Le Penove će biti razmatrana početkom iduće godine, ali nakon što sud nije pokazao popustljivost prema (i dalje i te kako dobro politički uvezanom) bivšem šefu države, smanjuju se i izgledi da odluka apelacionog suda bude povoljna po nju.
