Strategija administracije predsednika Donalda Trampa da „poplavi zonu“ može da oteža prepoznavanje trenutka u kome će Sjedinjene Države skliznuti u autoritarizam. Neki bi rekli da to i jeste jedan od ciljeva ove strategije, koja počiva na postepenom ukidanju građanskih prava i institucionalnih mehanizama kontrole. Ali ubistva dvoje američkih državljana koja su u Mineapolisu počinili agenti Migracijske i carinske službe (ICE) mogla bi da se ispostave kao ta prelomna tačka.
Ključna karakteristika autoritarnih sistema jeste njihov kapacitet da protiv oponenata koriste prekomernu silu. Svaka vlast u obavljanju policijskih poslova pribegava taktikama prinude, ali za to postoje jasne granice. Britanska vlada tako može da pribegne sili kako bi neki prostor očistila od demonstranata, ali različiti vidovi institucionalne kontrole i snaga normi kojima se zauzdavaju autoritarne tendencije čine nezamislivom situaciju u kojoj bi britanska policija krenula da neselektivno ubija demonstrante.
Migracijskoj i carinskoj službi (ICE) data su ekstremno široka ovlašćenja i dopušteno joj je da pribegava taktikama na kakve bilo koja savezna agencija u prošlosti ne bi mogla ni da pomisli
Nasuprot tome, nikoga nije iznenadilo kada je tadašnji sirijski predsednik Bašar al Asad na proteste tokom Arapskog proleća odgovorio ubilačkom silom. Većina ljudi razume da autoritarne vlasti takvu silu i mogu i hoće da upotrebe protiv opozicije, nezavisnih medija i drugih stubova civilnog društva.
Pribegavanje takvom, nasilnom suzbijanju otpora u demokratskim ili, šire shvaćeno, neautoritarnim društvima suočava se s nekoliko prepreka. Prvo, eskalacija državnog nasilja izazvala bi šok i indignaciju u drugim granama vlasti i civilnom društvu, zbog čega bi se ona verovatno pokazala kontraproduktivnom. Drugo, u takvim sistemima vlade nikada ne mogu da budu sigurne da će snage bezbednosti slediti naredbe te vrste. Tokom Trampovog prvog mandata čelnici američke vojske jasno su stavili do znanja da ne bi.
Foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
ICE je tokom 2025. značajno narasla i – svi dokazi ukazuju na to – regrutuje mlade ljude koji snažno podržavaju ekstremniju verziju Trampove anti-imigrantske agende. Agenciji su data ekstremno široka ovlašćenja i dopušteno joj je da pribegava taktikama na kakve bilo koja savezna agencija u prošlosti ne bi mogla ni da pomisli. A Ministarstvo pravde pruža bezrezervnu podršku onome što se argumentovano može okvalifikovati kao nezakonito postupanje ICE, odbijajući čak i da sprovodi istrage slučajeva u koji su umešani pripadnici agencije.
Simboliku događaja u Minesoti nemoguće je ne uočiti. ICE je usmrtila dva nedužna civila: Rene Gud, majku troje dece koja je upravo jedno od njih odvezla u školu, a sada i Aleksa Pretija, medicinskog tehničara na odeljenju intenzivne nege, koji je posmatrao i snimao jednu raciju pripadnika ICE. Njeni agenti rutinski koriste pretnje i nasilne taktike protiv demonstranata koji dokumentuju njihovo postupanje. Ali ovde je najznačajnije to što im je, de facto im garantujući imunitet, Trampova administracija dala zeleno svetlo da svoje nasilne taktike eskaliraju.
Ako se takvo nasilje nastavi bez nadzora, ono bi zbilja moglo da predstavlja prelomnu tačku, jer će stvoriti šablon koji će druge snage bezbednosti još tesnije povezane s Trampom slediti primenjujući silu u slučajevima bilo kakvog izražavanja neposluha. Ako bi do toga došlo, proces otklizavanja ka autoritarnom režimu biće teže zaustaviti i preokrenuti, budući da bi civilno društvo bilo sve raspetije u nastojanjima da se suprostavi rastućoj represiji, a norme kojima se mogućnost takvih eskalacija državnog nasilja ograničavala bile potkopane.
Dve grane vlasti koje bi trebalo da vrše nadzor nad predsednikom, Kongres i Vrhovni sud, već su demonstrirale da se u velikoj meri priklanjaju Trampovoj agendi. Podjednako važna institucionalna kontrola koju sprovode nezavisne agencije takođe je oslabljena, posebno time što je predsednik u prilici da na ključne položaje postavlja saveznike i pajtaše.
Krajni cilj Trampove administracije jeste uspostavljanje nekontrolisane, imperijalne vladavine predsednika – što je upravo način na koji se autoritarizam konsoliduje, kao što to ilustruju aktuelni primeri od Mađarske do Ekvadora, Meksika, Nikaragve, Turske i Venecuele.
Ovaj trenutak bi kao tačka preloma mogao da se ispostavi u još jednom smislu. U januaru 2017. zagovarao sam stav da se prva Trampova administracija može zauzdati samo miroljubivim protestima. Čak i tada je bilo očigledno da druge grane vlasti Trampa neće efikasno obuzdati, kao i da će, sve da to i pokušaju, Tramp norme kršiti onako kako mu odgovara. Ali iako su se protesti zaista ispostavili kao moćna odbrana protiv nastojanja prve Trampove administracije da proširi ovlašćenja i zemlju pogura ka autoritarizmu, energija koja je 2017. te proteste pokretala do 2025. je iščilela. To je jednim delom zato jer su mnogi analitičari i veliki deo javnosti smatrali da Trampu ishod izbora 2024, na kojima je pobedio osvojivši većinu glasova, obezbeđuje jači mandat nego 2016, kada to nije bio slučaj (tada je dobio manje direktnih glasova od svoje demokratske protivkandidatkinje, Hilari Klinton, ali je pobedu odneo zbog većeg broja elektorskih glasova, prim.).
Dobrim delom i „zaslugom“ demokrata, do trenutka Trampovog povratka na vlast spremnost civilnog društva na odbranu od njegove sada mnogo radikalnije agende bila je svedena na rudimentarni nivo
Postoji, međutim, jedan važniji razlog: aktivisti Demokratske partije su tokom mandata Džoa Bajdena protraćili legitimitet koji su imali. U državnoj upravi, na univerzitetima, u nevladinim organizacijama, pa čak i u privatnom sektoru, demokrate su se preigrale i izgubile veliki deo podrške zato što su suzbijali legitimnu zabrinutost zbog promena u društvu koje su zagovarali. Stoga je do trenutka Trampovog ponovnog stupanja na dužnost, u januaru 2025, spremnost civilnog društva na odbranu od njegove sada mnogo radikalnije agende svedena na rudimentarni nivo.
Mineapolis bi to mogao da promeni. Energija i solidarnost među ljudima koji su stali u odbranu svojih komšija imigranata i protestovali protiv brutalnih taktika ICE najavljuje odlučni obračun. Ishod će jednim delom biti odlučen time kako će se Trampovi saveznici u Kongresu postaviti prema nasilju i bezvlašću predstavnika vlasti, kao i prema samom Trampu i tesnoj grupi istomišljenika oko njega. Ali najvažniji faktor biće rešenost samog civilnog društva. Počev od Minesote.
Copyright: Project Syndicate, 2026.
