Superizbornu, 2024. godinu, u samom finišu obeležila je priča o predsedničkim izborima u Rumuniji za čije poništavanje je kao razlog navedeno – dezinformisanje na društvenim mrežama, pre svega TikToku. Sa oko 9 miliona korisnika u Rumuniji, kineska platforma, koja inače ne dozvoljava plaćena politička oglašavanja, ipak nije preterano efikasno sprečila promociju političkog sadržaja, zaključuje Evropska digitalna medijska opservatorija (EDMO) uz konstataciju da su politički haštagovi zauzimali istaknuta mesta u temama u trendu, uglavnom sa naloga koji su podržavali predsedničke kandidate.
Prema izveštaju EDMO, Kalin Đorđesku, nezavisni kandidat krajnje desničarske i proruske retorike, osvojio 23 odsto glasova u prvom krugu predsedničkih izbora, što je bilo neočekivano, imajući u vidu rezultate predizbornih anketa. Prema podacima EDMO, njegova popularnost je značajno porasla, posebno u poslednja dva meseca kampanje.
To je pripisano koordinisanim kampanjama koje su koristile i direktnu promociju i indirektan uticaj preko neplaćenih influensera, često bez odgovarajućeg označavanja. EDMO u svom izveštaju navodi da su među faktorima koji su doprineli visokom rezultatu Đorđeskua strateška i efikasna upotreba TikToka za prenošenje pojednostavljenih, nacionalističkih poruka, ali i široko rasprostranjeno razočaranje tradicionalnim političkim partijama koje je jedan broj glasača odvelo ka novom kandidatu. Nedostatak efektivne moderacije omogućio je široko širenje neproverenih informacija, a zabrinutost zbog neoznačenog ili neprijavljenog političkog sadržaja na rumunskim predsedničkim izborima, posebno na TikToku, je značajna. EDMO naglašava nedostatak transparentnosti u političkim kampanjama, posebno u vezi sa kandidatima kakav je Kalin Đorđesku, koji je koristio platformu bez otkrivanja finansiranja i motivacije iza njihove promocije. Zapošljavanje influensera bez adekvatne transparentnosti vezane za njihov angažman otvara etička pitanja i otežava razumevanje sadržaja od strane glasača. Prema podacima EDMO, njegova popularnost je značajno porasla, posebno u poslednja dva meseca.
Politiko piše da ovaj slučaj testira nova pravila Evropske unije o društvenim medijima odnosno onlajn platformama i vrši pritisak na Evropsku komisiju da pokaže da može da iskoristi svoja nova ovlašćenja za suzbijanje problematičnih sadržaja onlajn, pre svega kroz istragu kako je Đorđeskuov nalog na mrežama zabeležio ogroman rast u poslednjim danima kampanje. Prema jednom od novih evropskih zakona u domenu digitalnih medija – Digital Services Act (DSA) – kompanije koje stoje iza onlajn platformi mogu biti sankcionisane kaznama i do 6 procenata njihovog globalnog godišnjeg prometa ili čak privremeno blokirane za pružanje usluga u EU. Politiko skreće pažnju i da ovaj slučaj zapravo otkriva najslabiju tačku zakonodavstva u oblasti digitalnih medija, a to je brzina sprovođenja odredbi DSA koja nije ni približna brzini širenja sadržaja i informacija na mrežama. Pozivi na istragu TikToka u slučaju rumunskih predsedničkih izbora zasnovani su pre svega na članu 84 DSA koji nalaže platformama poput TikToka da konstantno i obavezno procenjuju takozvane „sistemske rizike“:
„Kada procenjuju sistemske rizike, provajderi veoma velikih onlajn platformi i veoma velikih onlajn pretraživača treba da se fokusiraju na sisteme ili druge elemente koji mogu doprineti rizicima, uključujući sve algoritamske sisteme koji mogu biti relevantni, posebno njihove sisteme preporuke i sistemi oglašavanja… Oni takođe treba da procene da li su njihovi uslovi i njihova primena odgovarajući, kao i njihovi procesi moderiranja sadržaja, tehnički alati i dodeljeni resursi… provajderi (bi) trebalo da obrate posebnu pažnju na to kako se njihove usluge koriste za širenje ili širenje obmanjujućih ili obmanjujućih sadržaja, uključujući dezinformacije. Tamo gde algoritamsko ‘pojačavanje’ informacija doprinosi sistemskim rizicima, ti provajderi bi trebalo da to na odgovarajući način odraze u svojim procenama rizika. … Provajderi veoma velikih onlajn platformi i veoma velikih onlajn pretraživača trebalo bi posebno da procene kako je dizajn i funkcionisanje njihovih usluga, kao i namerna i, često, koordinirana manipulacija i korišćenje njihovih usluga, ili sistemsko kršenje njihovi uslovi usluge, doprinose takvim rizicima. Takvi rizici mogu nastati, na primer, kroz neautentično korišćenje usluge, kao što je kreiranje lažnih naloga, korišćenje botova ili obmanjujuća upotreba usluge i druga automatizovana ili delimično automatizovana ponašanja, koja mogu dovesti do brzog i široko rasprostranjeno širenje javnosti informacija koje su nezakonitog sadržaja ili nekompatibilne sa uslovima i odredbama onlajn platforme ili onlajn pretraživača i koje doprinose dezinformacijama kampanje.“ član 84 – Digital Services Act
Jedan od sistemskih rizika, kako ih definiše DSA, jeste i šteta koju bi sistemi za preporuke, poput TikTokovog algoritma, mogli da nanesu javnom diskursu i izborima. Međutim, svaka istraga i bilo koji naknadni nalaz, uključujući i onaj da je TikTok prekršio odredbe DSA, ne bi promenio političku realnost koja je nastala kao rezultat glasanja u Rumuniji, zaključuje Politiko.
Da dešavanja na mrežama nisu bila spontana i u potpunosti usklađena sa zakonima, ukazuje i vest da je jedan broj rumunskih TikTok influensera koji se vezuju za kampanje podrške Đorđeskuu, pobegao iz zemlje, uoči aktivnosti poreskih vlasti koje su počele da istražuju njihovu navodnu ulogu u uticaju na izbore. Uloga influensera na izborima problematizovana je nakon što je predsednik Klaus Johanis skinuo tajnost sa mnoštva obaveštajnih dokumenata u kojima se detaljno opisuje sofisticirana kampanja na TikToku. Fajlovi su otkrili veze između popularnih kreatora sadržaja i Đorđeskuove proruske kampanje. Dokumenti pokazuju da je političar masovno promovisan na platformi TikTok preko koordinisanih naloga, algoritama za preporuke i plaćene promocije, piše Rojters. Rumunske bezbednosne agencije su ove napore označile kao „hibridne ruske napade“, što su optužbe koje Rusija poriče.
Jedna od ključnih figura pod istragom je Bogdan Pešir, koji je navodno finansirao influensere na TikToku sa milion evra. Prošle nedelje, vlasti su izvršile raciju na tri lokacije povezane sa Peširom, zaplenivši 7 miliona dolara u kriptovaluti u okviru istrage.
Đorđesku, koji je otvoreno zastupao proruske stavove tokom svoje kampanje, zvanično je izjavio da je njegova kampanja izvedena bez troškova. Međutim, obaveštajni dokumenti su otkrili da su TikTok influenseri igrali centralnu ulogu u tajnim, višemilionskim aktivnostima pojačavanja njegovih poruka onlajn. Kako se više detalja o Đorđeskuovoj kampanji pojavilo nakon prvog kruga izbora, neki od influensera počeli su da se distanciraju od sadržaja koji su plasirali. Nakon što su obaveštajni dokumenti objavljeni u javnosti, pojedini TikTokeri su priznali da su prikriveno plasirali određene stavove i poruke u zamenu za novac, ali su istovremeno tvrdili da nisu znali ko je kandidat koji ih je angažovao sve do završetka glasanja. U praksi, podrška je, između ostalog, izgledala tako što su angažovani influenseri/ke plasirali video sadržaje koji su promovisali stavove vezane za svakodnevne teme, sa jasnim političkim ili ideološkim usmerenjem, a potom bi im, u komentarima, ostavljane poruke podrške Đorđeskuu sa naloga od kojih su bar neki lažni.
Evropska komisija je prošle nedelje izdala nalog TikToku da svi podaci vezani za ovu kampanju i pojedine naloge povezane sa potencijalnim rizicima tokom rumunskih izbora moraju biti sačuvani do marta 2025. godine, kako bi se razumeli načini uticaja na javno mnjenje i predupredili slični izazovi i potencijalni problemi pred naredne izbore u Evropskoj uniji, od kojih su prvi u Nemačkoj. Nakon rumunskog decembarskog debakla, zabrinutost zbog stranog mešanja i širenja dezinformacija onlajn u Uniji je dramatično porasla.
Analitičari kažu da kampanja dezinformacija u Rumuniji liči na ono što se dogodilo u Moldaviji tokom predsedničkih izbora i referenduma o pristupanju EU, kada je operacija povezana sa Rusijom koristila sličnu strategiju da pokuša da privuče glasače ka kandidatu bliskom Kremlju. Drugi krug predsedničkih izbora u Rumuniji smatrao se ključnim za još snažniju integraciju i usklađivanje zemlje sa spoljnom politikom Evropske unije.
Kako se prema svemu ovome odnosi kineska platforma?
TikTok se promptno obavezao da će sarađivati sa evropskim institucijama u istraživanju celog slučaja i na svojim zvaničnim stranicama izdaje redovna saopštenja o poslednjim koracima vezanim za rumunske izbore. Tako je za period od 5. do 14. decembra, TikTok naveo da je proaktivno sprečio 4.415.720 lažnih lajkova i 1.559.406 lažnih zahteva za praćenje, kao i da je blokirao otvaranje 33.594 neželjenih naloga u Rumuniji. Platforma navodi i da je uklonila 900 naloga koji su se lažno predstavljali kao rumunski izborni kandidati ili već izabrani zvaničnici, 92.958 lažnih naloga, 616.548 lažnih lajkova i čak 1,023,652 lažnih pratilaca. Od kraja oktobra, TikTok je uklonio više od 5.500 sadržaja u vezi sa izborima u Rumuniji zbog kršenja njegovih politika o dezinformacijama, uznemiravanju i govoru mržnje. Osim ukidanja povezanih naloga koji su promovisali pojedine rumunske predsedničke kandidate, TikTok navodi i da je bio proaktivan u široj odbrani od prikrivenih kampanja uticaja širom Evrope. U septembru 2024. preduzeli su globalnu akciju protiv tajne mreže povezane sa Sputnjikom. U novembru 2024. uklonjeno je 11 naloga za koje se veruje da su povezani sa ruskom medijskom agencijom, a uperenih ka na rumunskoj i moldavskoj publici.
Konačno, zašto je ovaj slučaj važan? Upletenost stranih država u lokalne političke procese i društvena događanja je nešto što se podrazumeva širom sveta od kada postoje izbori. I dok geopolitičke okolnosti ukazuju na visoku verovatnoću umešanosti Rusije u rumunske predsedničke izbore, direktna veza (za sada) zapravo nije nesumnjivo dokazana, ponajmanje kroz ponašanje influensera/ki na TikToku. Pa ipak, rumunski Ustavni sud je oborio celokupne izbore – radikalan i veoma neuobičajen i redak potez – pritom se, preciznosti radi, ne pozivajući na strano mešanje, već na nefer prednosti koje je Đorđesku imao na društvenim mrežama u odnosu na druge kandidate. Ovakvo obrazloženje nikada nije viđeno u nacionalnim političkim procesima i izborima. Odlazeći rumunski premijer pozdravio je odluku suda u objavi na Fejsbuku, smatrajući da je to „jedino ispravno rešenje nakon uklanjanja oznake tajnosti sa pojedinih dokumenata… a koji pokazuju da je rezultat glasanja Rumuna bio očigledno manipulisan intervencijom Rusije“. Istovremeno, proevropska kandidatkinja, Elena Laskoni, osudila je ovakvu odluku Ustavnog suda, navodeći da je ona „nezakonita, nemoralna i ruši samu suštinu demokratije, glasanja“, piše britanski Gardijan.
Kako god se rasplete nastavak, odnosno ponavljanje rumunskih predsedničkih izbora, jasno je da uticanje na javno mnjenje sadržajima onlajn, manipulisanje algoritmima društvenih mreža i servisa i uloga prepoznatljivih, popularnih, a netransparentno finansiranih onlajn persona u plasiranju određenih vrednosti i stavova – podiže lestvicu političke komunikacije i političkog oglašavanja na neke nove, mnogo kompleksnije i izazovnije nivoe. Zato regulativa, efikasna i precizna, cirkulisanja sadržaja na društvenim mrežama i onlajn platformama i servisima, ali i stroga samoregulativa zasnovana na snažnoj moderaciji i transparentnim sistemima preporuka, postaju sve važnija politička pitanja.
