Vladajuća koalicija desnog centra Demokratska alijansa (AD), predvođena Socijademokratskom partijom (PSD) premijera Luiša Montenegra, očekivano je pobedila na prevremenim izborima u Portugaliji. Ali i kad joj se pridodaju mandati saveznika iz male Liberalne inicijative (IL) opet je, kao i posle izbora u proleće 2024, ostala daleko od većine u 230-članom parlamentu. To znači da će nova, manjinska vlada od prilike do prilike za izglasavanje svojih inicijativa ponovo zavisiti od dobre volje i taktičkog glasanja (ili uzdržavanja od glasanja) tradicionalno druge najvažnije političke snage u zemlji, sada znatno oslabljene Socijalističke partije (PS) – koliko god se iz nje zaricali da će se suprostavljati agendi vladajućeg bloka.
Jer, eventualna nova politička i(li) institucionalna kriza imala bi samo jednog pobednika: već opasno ojačalu stranku radikalne desnice Šega. Formirana pre samo šest godina, Šega se po procentu glasova (skoro) i mandata (potpuno) – a uprkos nizu skandala koji su je u poslednje vreme pratili, uključujući i jednog njenog poslanika zimus uhvaćenog u krađi kofera po aerodromima – izjednačila sa socijalistima, pa njen lider Andre Ventura sad likuje zbog onog što smatra krajem istorijskog duopola PSD i PS.
Vlast, ipak, Šega još neće omirisati, dokle god Montenegro predvodi PSD i vladu: on je otpočetka izričit da nikakav vid saradnje s krajnjom desnicom ne dolazi u obzir. Uoči izbora se, međutim, spekulisalo da bi, ako se manjinska vlada pokaže nefunkcionalnom, PSD mogao da Montenegra zameni nekim drugim, manje principijelnim i spremnim na prećutno ili otvoreno partnerstvo sa Šegom. Sad kad je izbore dobio, Montenegro bi makar neko vreme trebalo da bude miran; ali će mu Šega u svakoj varijanti nadalje još jače disati za vrat – sa svim što takvo stanje stvari implicira.
