Diljem onoga što se, u političkom i kulturološkom smislu, podrazumeva pod Zapadom već više od sedam meseci vodi se ogorčena bitka oko interpretacije kampanje izraelske vojske u Pojasu Gaze, kojom je vlada premijera Benjamina Netanijahua uzvratila na Hamasov teroristički napad prošlog oktobra. Ogorčenje izazvano neproporcionalnim odgovorom izraelske strane, ojačano frustracijom zbog podrške koju joj pružaju vlade zapadnih zemalja, ogromno je i svakodnevno se manifestuje različitim vidovima protesta. Na drugoj strani podele stoje oni koji, osim što brane izraelsku poziciju, insistiraju i da isključivost pristalica palestinske stvari – posebno na univerzitetima – ne samo da dovodi u pitanje njihovo pravo na drugačije mišljenje, nego ih izlaže i socijalnom pritisku, a potencijalno i fizički ugrožava.
Kultura brisanja
Bitka se na manje vidljiv način vodi i drugde: unutar medijskih kuća, u akademskim krugovima i naučnim institucijama, među umetnicima i drugim kulturnim poslenicima. Tamo najčešće poslednju reč imaju oni čiji je imperativ eliminacija svake mogućnosti da institucije koje predstavljaju ili oni sami budu doživljeni kao kritičari Izraela, iz pukog straha da sutra ne budu optuženi za antisemitizam; tu i tamo ideološka rigidnost ide i u suprotnom smeru. Pa se zato, pošto su stavovi nepomirljivo sukobljeni, predavanja i nastupi otkazuju ili zabranjuju; stipendije ukidaju ili iz protesta vraćaju; redakcije cepaju; urednici smenjuju ili sami odlaze; prijateljstva raskidaju…
Protivljenje učešću izraelske pevačice nije iskazala samo palestinska zajednica u Malmeu, već i deo inače vazda benevolentne evrovizijske publike, koji je zvižducima dočekao i ispratio njen nastup
Ne čudi zato ni da su podele oko zbivanja u Gazi obeležile i takmičenje za Pesmu Evrovizije. Elitna kultura odavno je već pogubila konce u pokušajima da se na ispravan (ili „ispravan“) način odredi prema realnostima današnjeg sveta; dovoljno je setiti se kanselovanja davno preminulih ruskih stvaralaca nakon početka agresije na Ukrajinu. Što bi bilo drugačije u slučaju manifestacije koja je praktično sinonim za treš kulturu?
U slučaju ovogodišnje Evrovizije, održane u Malmeu, najviše prašine se podiglo oko učešća predstavnice Izraela, Eden Golan. Mnogi su, uključujući izgleda i pojedine učesnike, smatrali da Izraelu tu nije bilo mesto, po istoj logici po kojoj je pretprošle godine izbačena Rusija. Taj sentiment nije delila samo mnogoljudna palestinska zajednica u Malmeu, gde su iz dana u dan održavani masovno posećeni ulični protesti; na prvoj polufinalnoj i finalnoj večeri protivljenje učešću izraelske pevačice iskazao je i deo inače vazda benevolentne evrovizijske publike, koji je zvižducima dočekao i ispratio njen nastup – mada je na kraju sasvim dobro prošla, osvojivši peto mesto.
Slučaj Holandija
Nervoza koja je pratila ovogodišnju Evroviziju nije bila uzrokovana samo prisustvom izraelske predstavnice; atmosferu je zatrovao i organizator, Evropska radiodifuzna unija (EBU). EBU je prvo gnev izazvala odlukom da u dvorani zabrani upotrebu bilo kojih drugih zastava osim onih zemalja učesnica, te zastave LGBT+ zajednice. Neizrečeni cilj je, naravno, bio da se spreči mahanje palestinskim zastavama; ali se zbog trapavo sročene zabrane nije mogla videti nijedna zastava Evropske unije, što je silno naljutilo potpredsednika Evropske komisije, Grka Margaritisa Šinasa, koji je od EBU zatražio da položi račune za taj potez.
Mnogi su smatrali da Izraelu nije bilo mesto na Evrosongu, po istoj logici po kojoj je pretprošle godine izbačena Rusija
Usledio je potom presedan: prvi put u 68-godišnjoj istoriji takmičenja, jedan učesnik je diskvalifikovan nakon što je manifestacija već počela. Holandski reper Jost Klajn izbačen je zbog navodnog agresivnog ponašanja prema jednoj snimateljki nakon drugog polufinala. Smatrajući da je izrečena mera neprimereno stroga u odnosu na ono što se zapravo dogodilo, holandski radio-televizijski prikazivač Avrotros je iz protesta odbio da učestvuje u glasanju na finalnoj večeri. I tu bi bio kraj tog kraka priče da Klajn prethodno pred novinarima nije izrazio izvesnu skepsu prema učešću Izraela – što je, neizbežno, na društvenim mrežama pokrenulo lavinu spekulacija o tome da je Holanđanin zapravo izbačen zbog toga…
Od politike se, prosto, ne može pobeći.
