Kada se prošlog četvrtka svetom razlila vest o tome da je Međunarodni krivični sud naložio hapšenje dvojice vođa Izraela i jednog vođe Hamasa, prva cinična reakcija mogla je biti da na poternici nedostaje četvrti – za poker. U Srbiji fali svačega, ali ne i iskustva sa međunarodnim sudovima, pa je čitalac odmah mogao da prizove iz sećanja anegdote o bratskom i jedinstvenom kartanju i partijama šaha u Sheveningenu. Ta nas jugoslovenska paralela, međutim, vodi pogrešnim putem. Ako među nepoznanicama Bliskog istoka postoji išta sigurno, to je zaključak da Benjamin Netanijahu, Joav Galant i Muhamed Deif neće dospeti iza bilo kakvih inostranih rešetaka, ponajmanje iza haških.
Upokojeno rukovodstvo Hamasa
Vođstvo Hamasa ostaće nedostupno Hagu iz razloga protiv kojeg nijedan sud ne bi mogao ništa – kolektivno je pokojno. Ismail Hanije, lider organizacije, ubijen je u julu. Jahja Sinvar, od jula Hanijeov naslednik a pre toga i prvi čovek Gaze, ubijen je u oktobru. Muhamed el Masri, poznatiji kao Muhamed Deif, komandant Brigada el Kasam, vojnog krila Hamasa, ostao je na optužnici samo zato što tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda, po sopstvenim rečima, „ne može da utvrdi da li je gospodin Deif mrtav ili živ“. Izrael ga od avgusta smatra mrtvim, a kada vam Izrael kaže da ste mrtvi, trebalo bi da mu verujete. Taj deo priče je jednostavan. Onaj o izraelskim optuženicima malo je kompleksniji, i za početak bi trebalo podsetiti kako su premijer Netanijahu i doskorašnji ministar odbrane Galant uopšte dospeli na poternice, što je, ruku na srce, bilo najveće svetsko iznenađenje za 21. novembar 2024.
Tog dana je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden nazvao sudsku odluku „šokantnom“ i izjavio da će „SAD uvek stajati uz Izrael dok se bori protiv pretnji po svoju bezbednost“. Bajden je time dokazao da – ljudskost na stranu – i dalje nije svestan zašto je njegova partija ovog meseca izgubila na svim američkim izborima ili da za to naprosto ne mari, ali je važnije šta su mu odgovorili barem neki mediji, poput popularne televizijske mreže Em-Es-En-Bi-Si (MSNBC).
„Pretnje po izraelsku bezbednost? Netanijahu i Galant su optuženi zbog toga što koriste izgladnjivanje u ratne svrhe, a ne zbog toga što se brane. Optuženi su da čine ono što je sam Galant javno rekao da će činiti. Bajden zna sve o tome kako Izrael sprečava dostavu pomoći u Gazu. Blizu njene obale je zbog toga sagradio dok vredan 230 miliona dolara – dok koji je kolabirao brže nego američki međunarodni kredibilitet“, rekao je 23. novembra politički komentator MSNBC Ajman Mohjeldin.
Mohjeldin je podsetio da tužilaštvo MKS smatra Netanijahua i Galanta odgovornima i za druge zločine protiv čovečnosti – za „ubistva, progone i druge neljudskosti“ – kao i za ratni zločin namernog napada na civile. Pozvao se i na nedavno istraživanje humanitarne organizacije Oksfam, po kome je Izrael u Gazi postavio dvodecenijski svetski rekord po broju žena i dece ubijenih u jednoj ratnoj godini, ali je poenta zapravo u onoj opasci o kredibilitetu. Čak se i u SAD, gde je neupitna podrška Izraelu jedan od temelja spoljne politike, javlja previše glasova kojima sav taj pakao suviše liči na genocid, pa ili protestuju ili više ne znaju kako da ga opravdaju. Slično upozorenje sopstvenoj vladi poslalo je i uredništvo britanskog Observera, nedeljnog izdanja Gardijana.
„(Premijer) Kir Starmer mora nedvosmisleno da poruči da će Netanijahu i Galant, ako samo kroče na teritoriju Ujedinjenog Kraljevstva, biti uhapšeni i predati sudu. To nije politika. To nije lično. To je pravda“, zaključio je Observer.
Prva optužba za saveznika Zapada
E sad, ideja da bi se Netanijahu i Galant mogli baciti lavovima kako bi se bar nešto od međunarodnog ugleda Zapada i samog Izraela sačuvalo, možda će u narednom periodu dobiti zamaha – u krugovima u kojima se o tome ne odlučuje. Put ka pravdi o kojoj govori Observer ostaće lavirint. Dokaz tome pružio je sam Gardijan, kada je u prvoj reakciji na objavu MKS upotrebio frazu koja je potom i sama obigrala svet. Po slavnom britanskom mediju, to je „prvi put da je globalno sudsko telo optužilo saveznika Zapada iz moderne demokratije za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti“. Kenijski novinar Patrik Gatara imao je šta da primeti za Al Džaziru.
„To je iznenađenje za Keniju, koja više od šest decenija sebe smatra ’saveznikom Zapada’ i koja se, budući da sve to vreme ima redovne izbore, može opisati kao ’moderna demokratija’“, zapisao je Gatara.
Da li je zamislivo da bilo koja američka administracija uhapsi Galanta, a kamoli Netanijahua ako skoknu do Vašingtona na (raz)govor ili do Majamija na piće? Ne, nije. Da li je zamislivo da budu uhapšeni i Hagu isporučeni iz neke evropske zemlje? Baš, baš teško
Da, Međunarodni krivični sud je pre petnaestak godina optužio niz kenijskih državnika zbog izbornog nasilja koje je odnelo više od hiljadu života. I čak ni to nije rezultovalo osudama, a Kenija, objašnjava to fraziranjem i Gardijan, nije Izrael, jer niko nigde nije „saveznička moderna demokratija“ Zapadu koliko to Izrael jeste. Da li je zamislivo da bilo koja američka administracija uhapsi Joava Galanta, a kamoli Benjamina Netanijahua ako skoknu do Vašingtona na (raz)govor ili do Majamija na piće? Ne, nije. Sve drugo na stranu, SAD već zbog sopstvenih avantura ne mare baš za to da Međunarodni krivični sud bude ozbiljno shvaćen, i nisu njegova članica. Da li je zamislivo da Netanijahu i Galant budu uhapšeni i Hagu isporučeni iz neke evropske zemlje? Baš, baš teško, što zbog interesa, što zbog nemoći. Zvanična Nemačka se, recimo, već ogradila. I naposletku – ko kaže da Netanijahu i Galant moraju bilo gde da putuju? Divnih plaža ima i u Izraelu, a tamo će premijer Netanijahu možda jednog dana odgovarati za ono što je činio u sopstvenoj zemlji, ali za to što čini van nje, sasvim sigurno neće ni pod jednim režimom.
Prazne rezolucije
To što su 124 države koje su potpisale Rimski statut sada zakonski obavezne da uhapse dvojicu izraelskih državnika – i mrtvog Palestinca – neće, dakle, verovatno nikada povećati broj uhapšenika na planeti. Što se tiče drugih mogućih posledica, Al Džazira primećuje da bi ovakva odluka MKS u teoriji mogla da zabrine države koje Izrael opremaju oružjem, mada ni to izvesno neće biti briga najvažnijem snabdevaču. Dan pre raspisivanja poternice američki Senat je oborio pokušaj senatora Bernija Sandersa da spreči takav posao vredan dvadeset milijardi dolara. Šta će onda da se dogodi? Na to odgovara Džek Kuri, novinar izraelskog Hareca, dnevnog lista koji je, uzgred, baš ovih dana pod žestokim udarom, jer je vlada zabranila svojim uposlenicima da sa njim komuniciraju i svojim organima da se u njemu oglašavaju. Džek Kuri podseća da će Izrael nastaviti obaveštajni rat protiv MKS – koji prema Gardijanovom istraživanju vodi od 2015, kada je Palestina postala njegova članica – no to će biti samo sporedna scena.
Palestincu koji je izgubio porodicu u Gazi, Han Junisu ili Rafi, poternice su besmislene. Čovek koji iščupan iz korena živi u šatoru, rvući se sa glađu i bolešću, ne može da se osloni na sudske odluke
Džek Kuri
„Vlada bi mogla da nastavi da uspostavlja izraelski suverenitet nad Zapadnom obalom i da dodatno ušanči režim aparthejda. Akcije u Gazi mogle bi da budu još okrutnije. Izrael bi mogao da učvrsti kontrolu nad tom teritorijom, možda čak i da sprovede u delo plan da se tamo ponovo naseli. Sve upućuje na to da se u Gazi uspostavlja vojna uprava. Velike oblasti se spremaju za gradnju, namešta se dugoročna infrastruktura. I to bi moglo da posluži za trampu, da se povlačenje iz Gaze ponudi u zamenu za povlačenje poternica.“
Kuri podseća i na to da su „arhive pune rezolucija i međunarodnih direktiva“ o Palestini.
„Da je samo deo toga sproveden u delo, ne bismo bili ovde gde smo sada. Palestincu koji je izgubio porodicu u Gazi, Han Junisu ili Rafi, te poternice su besmislene. Čovek koji iščupan iz korena živi u šatoru, rvući se sa glađu i bolešću, ne može da se osloni na sudske odluke. Ni onaj kome na Zapadnoj obali zapale automobil ili kuću, ili mu oduzmu zemlju, neće naći utehu ni ako se odgovorni privedu pravdi, čak i ako se zovu Netanijahu ili Galant. Udžbenici istorije puni su objava koje su delovale dramatično, a imale zanemarljiv učinak. Ako ne bude stvarne diplomatske promene, ove poternice su samo parčad papira koja će sprečiti Netanijahua da leti na neke destinacije.“
Ili, kao što smo već pretpostavili – čak ni to.
