Nije maj, već decembar, nije beogradska opština Vračar, nego zagrebačka po imenu Trešnjevka, i nije 2023, već sam istek 2024. godine – većina ostalih informacija u velikoj će meri nažalost zvučati poznato. U petak 20. decembra, devetnaestogodišnji mladić L. M. ušao je s nožem u dvorište OŠ Prečko i u holu ustanove počeo da nasumično napada okupljene. Jedan sedmogodišnji dečak podlegao je povredama tokom kasnijih pokušaja reanimacije, a troje drugih učenika, starosti 7, 11 i petnaest godina nisu u životnoj opasnosti, premda su zadržani na bolničkom lečenju. Šezdesetdvogodišnja učiteljica koja je pokušala da vinovnika spreči u krvavom piru takođe je ranjena i njeno stanje je do zaključenja ovog broja nakon operacije ocenjivano kao stabilno, ali teško.
Vinovnik se nakon napada zaključao u toalet obližnjeg doma zdravlja gde je pokušao da sebi oduzme život. U tome su ga sprečili pripadnici policije, pa je i on kasnije zbrinut na bolničkom lečenju.
Otrežnjenje i ljutnja
Dan kasnije, u subotu 21. decembra, u Hrvatskoj je proglašen dan žalosti. Mada je, za mnoge, prvi dan vikenda bio dan otrežnjenja i ljutnje, pa su roditelji učenika OŠ „Prečko“ najavili i protest za prvi dan drugog polugodišta. Jer, kako već biva, tragedija je utrla put ka rasvetljavanju brojnih manjkavosti društveno-političkog sistema koji je dozvolio da se najmlađi nađu na neposrednom udaru momka koji je prethodno bio više puta lečen u psihijatrijskoj, odnosno dnevnoj bolnici koje su u nadležnosti Grada Zagreba.
Izjavu njegove majke kako je imao istoriju samopovređivanja, dugotrajnu fascinaciju hladnim oružjem, te kako je molila nadležnog psihijatra da ga ne pušta s lečenja na slobodu, hrvatska ministarka zdravlja Irena Hrstić ocenila je kao „istinu, ali ne celu“. Pred kuću njegovog oca, koji ga je inače ranije u petak odveo u dnevnu bolnicu, raspoređeni su organi reda radi sigurnosti i zaštite.
S druge strane, premijer Hrvatske Andrej Plenković ukazao je da će se od prvog dana drugog polugodišta na školske ustanove postavljati sigurnija vrata, te da se razmatra da svaka dobije po jednog zaposlenog pripadnika obezbeđenja. Postavljanje detektora za metal odmah je odbačeno kao mogućnost, jer bi proveravanje učenika prilikom ulaska trajalo satima.
„Ono što se događalo u Beogradu pre dve godine, pa onda kasnije u drugim školama i u drugim državama, vidimo da je zapravo odraz jedne klime koja prihvata agresiju kao jedan oblik ponašanja koji je, eto tako, pri ruci, i kojeg se možemo latiti ako imamo ogorčenja, ako imamo nekakve uvrede zbog kojih se treba osvetiti“, prokomentarisao je zagrebački psihijatar Ivan Urlić.
Sistem je zakazao
Čini se da bi ova ocena mogla da se, bez mnogo izmena, primeni i za opis prošlogodišnje tragedije na Vračaru i u okolini Mladenovca, ali i drugde – sistem nije zakazao u smislu da je nekome dao oružje u ruke, ali jeste ako se od njega očekuje struktura koja bi, negovanjem humanosti, drastično smanjila rizike od sličnih strahota.
Ono što se događalo u Beogradu, pa onda kasnije u drugim školama i u drugim državama, zapravo je odraz jedne klime koja prihvata agresiju kao jedan oblik ponašanja
Ivan Urlić
Svih osmoro kandidata za predsedničke izbore zakazane za 29. decembar obustavili su svoje kampanje. Dok se na sve strane sladostrasno zastrašuje Srbima, Hrvatima, Albancima i drugima, lokalne, poznate društvene devijacije neometano odnose živote. I dalje ne svakodnevno, srećom, ali i jednom je previše.
Saučešće su porodicama žrtava i građanima Hrvatske ponudili svi regionalni politički lideri, uključujući i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, odnosno predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Saučešće se prenelo i na ulice srpskih gradova, gde je akcija „Zastani, Srbijo“, tokom koje demonstranti blokiraju saobraćajnice na 15 minuta, u čast petnaestoro žrtava nastradalih u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, od petka produžena za minut. Roditelji ubijenih školaraca iz OŠ „Vladislav Ribnikar“ takođe su organizovali paljenje sveća povodom zločina u Zagrebu na beogradskom Trgu republike.