Saobraćajne gužve u milionskim gradovima jedan su od retkih problema koji „ujedinjuju” centar i periferiju sveta. Drugi su političke gužve. Svakom je vozaču poznato kako je kada ne može ni napred ni nazad, ni levo ni desno, ali ipak je gore kada su zaglavljene desetine ili stotine miliona birača, pa više ne znaju ni šta je desno a šta levo. U narednih šest ili sedam meseci Evropska unija, Indija i Južna Afrika imaće parlamentarne izbore, a SAD predsedničke. Te tri države plus entitet koji država malo jeste, malo nije, imaju skoro 30 odsto stanovništva Zemlje, sve četiri su ozbiljne sile, od regionalnog do globalnog dometa, i svaka izbore dočekuje onako kako se čeka ozbiljna oluja.
Mandelin legat
Hronološki, pregled možemo početi parlamentarnim izborima u Južnoj Africi. Glasaće se 29. maja, a 29. april je zaokružio trideset godina otkako je ta zemlja održala prve izbore sa opštim pravom glasa. Dopisnik Asošijejted presa iz Johanesburga Džon Daniševski zapisao je 26. aprila 1994, prvog dana glasanja, kako „crni Južnoafrikanci stvaraju istoriju i glasaju kako bi preuzeli kontrolu nad svojom zemljom prvi put od dolaska belaca pre 342 godine“. Ti su izbori svakako bili važna kota antikolonijalne borbe, i na njima je ubedljivu pobedu odneo Afrički nacionalni kongres Nelsona Mandele. U međuvremenu je kolonijalizam pronašao nešto suptilnije metode, Mandela je pokojni više od deset godina, a Afrički nacionalni kongres je i dalje na vlasti. Tokom tri decenije nijednom nije izgubio natpolovičnu većinu ni u jednom od dva doma parlamenta, a takva vlast nije dobra vest ni za jednu državu.
Ako Narodna partija i Modi pobede na ovim nameštenim izborima i ako promeni ustav, zemlja će goreti. Upamtite to
Rahul Gandi
„Većina crnih Južnoafrikanaca ne zarađuje dovoljno za osnovne potrebe. Nejednakost i nezaposlenost se povećavaju, snabdevanje vodom i strujom je nepouzdano, rasne razlike ostaju velike, a politička korupcija je učinila da se mnogima demokratija smuči“, zapisao je sredinom aprila dopisnik Njujork tajmsa iz Johanesburga Džon Eligon.
Optužujući Izrael za genocid u Gazi pred Međunarodnim sudom pravde, Južna Afrika se predstavila svetu kao podrška potlačenih, ali međunarodnom se politikom ne dobijaju izbori. Zato ankete obavljene u poslednjih godinu dana skoro jednoglasno predviđaju Afričkom nacionalnom kongresu manje od pedeset odsto glasova. Još nema mnogo sumnje u to da će vladajuća partija ostati vladajuća, ali sam koncept podele nacionalne vlasti biće za nju veliki izazov. Glavni rival će joj biti Demokratska alijansa, predvođena belcem, Džonom Stenhujsenom, koja Južnoafrikancima nudi liberalizaciju i privatizaciju ekonomije po zapadnom modelu. Dvocifren broj glasova očekuje se i od Boraca za ekonomsku slobodu Džulijusa Maleme, koji rešenje vide u marksističko-lenjinističkom modelu prilagođenom afričkim osobenostima. Dvocifreno bi moglo da bude i Koplje nacije, partija Džejkoba Zume, nekadašnjeg predsednika i Južne Afrike i Afričkog nacionalnog kongresa. Čini se da Koplje nacije kao rešenje nudi populizam i Džejkoba Zumu.
Gandijevi i Nehruovi
Indijski parlamentarni izbori počeli su još 19. aprila, ali će trajati sve do 1. juna, dva dana posle južnoafričkih, pa hronološki idu na drugo mesto. Zašto će trajati toliko, gotovo je pesnički objasnila Al Džazira.
„Od Himalaja na severu do Indijskog okeana na jugu, od planina istoka do pustinja zapada, i od betonskih džungli nekih od najvećih gradova planete do najmanjih sela, procenjeno je da će pravo glasa imati 969 miliona birača.“
Nemoguće je, naravno, jednim tekstom predstaviti taj kolosalan politički pejsaž, ali bi se moglo reći da je priča o indijskim izborima takođe priča o jednom nacionalnom kongresu. Indijski nacionalni kongres je pod vođstvom slavnih imena poput Džavaharlala Nehrua i Indire Gandi dominirao tamošnjom politikom od nezavisnosti 1947. do kraja 20. veka. Za razliku od Afričkog nacionalnog kongresa, međutim, indijski je dugo u senci Indijske narodne partije Narendre Modija, koji će u maju proslaviti deceniju na mestu premijera. I Nacionalni kongres i Narodna partija okupili su velike koalicije, ali sve ankete daju značajnu prednost Modiju. Mediji od SAD do Kine izveštavaju o tome da Indijska narodna partija koristi sva sredstva kojima vlast može ostati vlast, i podvlače da je indijski volan žestoko okrenula udesno.
„Nacionalisti godinama promovišu tezu da je muslimansko stanovništvo, koje čini 14 odsto žitelja Indije, ozbiljna pretnja Indusima, kojih je 80 odsto. Modi uživa veliku političku podršku, jer pod njegovom ,zaštitom’ Indusi i hinduizam ostaju sačuvani“, ukratko je objasnio Lin Minvang sa šangajskog Univerziteta Fudan za agenciju Sinhua.
Rahul Gandi, unuk Indire Gandi i Nehruov praunuk, jedno je od zaštitnih lica Indijskog nacionalnog kongresa.
„Ako Narodna partija pobedi na ovim nameštenim izborima i ako promeni ustav, zemlja će goreti. Upamtite to“, rekao je Gandi na martovskom mitingu u Delhiju, prenosi Si-En-En.
Narendra Modi tvrdi kako nema nameru da promenom ustava napravi „hinduističkiju“ Indiju, ali muslimanima se može oprostiti ako mu ne veruju, u svetlu činjenice da ih je 21. aprila, na mitingu u saveznoj državi Radžastan, nazvao „uljezima“.
Evropska oluja
Evropska unija će svoje parlamentarce birati od 6. do 9. juna. Evropski politički pejsaž nije manje komplikovan od indijskog, a čitaocu je poznatiji, pa ćemo oluju samo sumirati istraživanjem Evropskog saveta za spoljne odnose. Ta je organizacija krajem januara objavila izborna predviđanja, i dala im dramatično ime „Oštar zaokret udesno“.
„Antievropski populisti verovatno će pobediti u devet država članica – Austriji, Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Mađarskoj, Italiji, Holandiji, Poljskoj i Slovačkoj. U još devet zemalja će se plasirati na drugo ili treće mesto – u Bugarskoj, Estoniji, Finskoj, Nemačkoj, Letoniji, Portugaliji, Rumuniji, Španiji i Švedskoj“, zaključio je Evropski savet za spoljne odnose.
Britanski Gardijan skreće pažnju na to da je anketa Saveta, obavljena u dvanaest zemalja Evropske unije, dala neke poražavajuće rezultate za EU – svega 31 odsto ispitanih smatra da je Unija imala pozitivnu rolu tokom pandemije kovida, samo 20 odsto misli da je odigrala dobru ulogu u finansijskoj krizi i zbilja jadnih, mada očekivanih, deset odsto još umišlja da EU radi šta treba povodom rata u Gazi. Sa druge strane, Gardijan podseća da su nacionalističke partije podeljene po brojnim ključnim pitanjima. Primera radi, imigracija je veliki strah većine glasača holandske Partije za slobodu, Slobodarske partije Austrije, Švedskih demokrata, Alternative za Nemačku i francuskog Nacionalnog okupljanja. Ali većina glasača Braće Italije, španskog Voksa, portugalske Šege i mađarskog Fidesa pre strahuje od emigracije. Pošto ne govore o istim migrantima, taj sudar nacionalizama paradoksalno bi mogao da pomogne Evropskoj uniji da nastavi da vozi, mada je teško reći kojim putem.
Napeto u Americi
Najzad, Amerikanci će nominalnog glavnog vozača birati 5. novembra. Biće napeto, kaže anketa En-Bi-Sija objavljena 21. aprila, između ostalog i zato što većina ispitanika ne misli dobro ni o Džozefu Bajdenu ni o Donaldu Trampu. Njujorški magazin Jakobinac je nedavno objavio zanimljivu analizu, u kojoj autori, naravno, prihvataju da je Donald Tramp stvarna opasnost po SAD, ali postavljaju i pravo pitanje – ko je tome kriv?
Liberalima u SAD je lakše da krive „fašizam’, ili „beli ruralni gnev“, za probleme naše zemlje nego militantni neoliberalizam Klintona i Obame – piše Jakobinac
„Liberalima je lakše da krive ’fašizam’ – ili ’beli ruralni gnev’ ili ’bednike’ ili ’hrišćanske nacionaliste’ – za probleme naše zemlje nego militantni neoliberalizam Bila Klintona i Baraka Obame. Ti liberalni prioriteti pomogli su usponu moderne desnice, ali da bi to priznale, liberalne elite bi morale da preispitaju premise svoje politike, a introspekcija je mnogo manje prijatna od okupljanja protiv nesumnjivog neprijatelja.“
Tako kaže Jakobinac, ali pitanje je koliko ljudi ga sluša prestravljeno grmljavinom.
