Udarna misao u svetskim medijima prethodne sedmice glasila je: „Prisustvo na ovim fotografijama ne implicira krivicu.“ Fraziranje je bilo različito, ali misao je bila garantovana u tekstovima sa obe strane Atlantika, a odatle se proširila svetom ironično ostavljajući upravo suprotan utisak. Čovek bi smeo da se kladi da niko neće upamtiti tu advokatsku ogradu, a da će se svako sećati kako su se na fotografijama sa zlikovcima Džefrijem Epstinom i Gislejn Maksvel osmehivali Mik Džeger i Majkl Džekson, bivši britanski princ Endrju Mauntbaten-Vindzor i bivši britanski ambasador u SAD Piter Mandelson, milijarder Ričard Brenson i društveni kritičar Noam Čomski.
Tajna crnih pravougaonika
Američko ministarstvo pravde nije dalo nikakav kontekst tim slikama, što su mediji takođe podvlačili, pa je svakom konzumentu tih senzacija ostalo da sam zaključi šta se zbiva u kadru u kome, recimo, bivši princ Endrju svečano obučen leži preko krila petoro svečano obučenih ljudi čija su lica sakrivena. Možda niko sa te fotografije nikakvo zlo nije učinio – ako ne računamo nesakrivenu Gislejn Maksvel – ali ta skrivenost je u konačnici jača poruka od svega što se vidi. Zbog crnih pravougaonika u ponuđenim dokumentima zapenio je i poneki republikanski političar, poput kongresmena Tomasa Mesija, koji je optužio Belu kuću da ne poštuje „ni slovo ni duh zakona koji je sam Donald Tramp potpisao pre mesec dana“. Tim se zakonom Trampova administracija obavezala da u roku od trideset dana objavi sve što još ima iz istrage protiv osuđenog seksualnog prestupnika i optuženog trgovca ljudima Džefrija Epstina, mrtvog od 2019.
Na internetu su završile desetine hiljada stranica, ali ilustrativan je dokument koji ima 119 strana i zacrnjen je od prve do poslednje reči.
Taj posao nije ni blizu gotovog, a vašingtonsko ministarstvo pravde – kao što mu ime kaže – pravda se komplikovanom zaštitom identiteta žrtava. Iste te žrtve, međutim, takav postupak listom nazivaju „novim šamarom“. Na internetu su završile desetine hiljada stranica, ali ilustrativan je dokument koji ima 119 strana i zacrnjen je od prve do poslednje reči. Sav taj galimatijas, prema umesnoj opasci Al Džazire, ne nudi novi uvid u Epstinova zlodela, a pogotovo ne objašnjava zašto je pravosuđe godinama oklevalo da protiv njega povede ozbiljan postupak. Apropo potonjeg, jedan dokument pokazuje da je FBI dobio prvu dojavu o Epstinovim seksualnim zločinima skoro deset godina pre njegovog prvog hapšenja.
„Otrvorena administracija“
Ponešto od objavljenog stiglo je već i da nestane, uključujući i fotografiju na kojoj se nalazi Donald Tramp. No i ta slika, čini se, spada u one koje su javnosti odavno poznate. Nov je možda podatak da je Tramp devedesetih leteo Epstinovim privatnim avionom češće nego što se mislilo. Poneki medij je svežom informacijom proglasio priču iz jedne privatne tužbe, po kojoj je Epstin u Trampov letnjikovac doveo 14-godišnju devojčicu i upoznao je sa budućim stanarom Bele kuće. Prestupnik je navodno ispalio prostačku opasku – „Dobra je, zar ne?“ – a budući predsednik se navodno saglasio, ali sve se na tome i završava. Tužiteljka nije Trampa teretila ni za šta, a pride dokument sa tom skaskom jeste nov, ali sama priča je takođe poznata već godinama.
Sve to crnilo nije omelo portparolku Bele kuće Ebigejl Džekson da Trampovu administraciju nazove „najotvorenijom u istoriji“, da kaže da niko nije više učinio za Epstinove žrtve od te administracije i da raspali po demokratama, koje naravno nisu propustile da uzvrate. Prisustvo na slikama možda ne implicira krivicu, ali svepartijska krivica za nekažnjena Epstinova zlodela jasna je i bez bizarnih fotografija.
