Možda je koincidencija, a možda i nije, da je baš u danu kada je u Čikagu počela četvorodnevna Nacionalna konvencija Demokratske partije, na kojoj je Kamala Haris i formalno prihvatila predsedničku nominaciju svoje stranke, državni sekretar Entoni Blinken posle skoro tročasovnog razgovora s Benjaminom Netanijahuom u Tel Avivu izjavio kako se izraelski premijer saglasio s američkim planom za okončanje sukoba u Pojasu Gaze.
Šefu američke diplomatije ovonedeljna bliskoistočna misija – u sklopu koje je posle Izraela putovao još i u Egipat i Katar – deveta je otkako je, na teroristički napad Hamasa u kome je prošlog oktobra ubijeno oko 1.200 Izraelaca, Netanijahuova vlada uzvratila pokretanjem brutalne vojne kampanje u Gazi tokom koje je život, prema podacima Hamasove uprave, izgubilo sad već preko 40.000 ljudi.
Mogao bi se stoga lako vizuelizovati grafikon na kome bi se datumi svake od tih Blinkenovih poseta regionu sravnili s kretanjem krive broja stradalih u onome što Izrael smatra operacijom čiji je cilj potpuno uništenje Hamasa, ali što najveći deo ostatka sveta, uključujući i mnoge Amerikance, vidi kao pokušaj zatiranja svakog palestinskog života na tom parčetu zemlje.
Svesna je te preovlađujuće percepcije i administracija odlazećeg predsednika Džoa Bajdena, makar je sama uglavnom ne deli. I zato bi u Beloj kući iz niza razloga veoma voleli da sukob u Gazi bude okončan što pre, a svakako pre novembarskih predsedničkih izbora. Jer, u slučaju najgoreg mogućeg scenarija – pobede Donalda Trampa, ishoda koji Netanijahu priželjkuje – u interegnumu do januarske primopredaje vlasti izraelskog premijera ne bi bilo moguće nagovoriti na bilo šta; znajući da će mu Tramp držati stranu šta god da čini, osećao bi se slobodnim da nagazi do daske. A imajući na umu koliko se toga dramatičnog u regionu ove godine već dogodilo, više niko nije u nedoumici oko toga šta bi Netanijahuova potpuna razularenost tek mogla da donese.
Bio bi, prema tome, značajan uspeh Bajdenove administracije i potencijalno veliki poklon Harisovoj – u slučaju da ona prevagne u novembru – ukoliko bi pitanje sukoba u Gazi u periodu preostalom do izbora bilo skinuto s agende. Otud valjda i ta implicitna nada u izjavi Blinkena posle susreta s Netanijahuom, u kontrastu s ocenom iznetom neposredno pre razgovora vođenih u Tel Avivu, kada je moment u kome stiže opisao kao „odlučujući trenutak, verovatno najbolju, a možda poslednju priliku da se taoci vrate kući, da se uspostavi prekid vatre i da svi krenu putem koji vodi trajnom miru i bezbednosti“.
Nevolja je, međutim, što Blinkenovo tumačenje po kome se izraelska strana saglasila s američkim planom za uspostavljanje primirja, pa ostaje da to učini i Hamas, nije dobilo potvrdu iz Netanijahuovog kabineta, odakle je konstatovano tek kako su razgovori protekli u „pozitivnoj“ atmosferi. A još veća to što zapravo nema vidljivih nagoveštaja da su Izraelci i Hamas nadomak toga da se saglase oko prekida vatre i pratećih mera.
Nije verovatno da Netanijahu prihvati ikakav sporazum koji bi Hamas mogao da predstavi kao pobedu, ukazuje Geršon Baskin, bivši pregovarač u talačkim situacijama
„Nije verovatno da Netanijahu prihvati bilo kakav sporazum koji bi Hamas mogao da predstavi kao pobedu – a izraelskim pregovaračima je vezao ruke postavljajući uslove čije prihvatanje Hamas smatra nemogućim“, ukazuje Geršon Baskin, bivši pregovarač u talačkim situacijama, sada direktor za Bliski istok u britanskoj NVO International Communities Organisation. „Hamas će svaki sporazum s Izraelom koji bi značio kraj rata, podrazumevao povlačenje izraelskih snaga iz Gaze i oslobađanje palestinskih zatvorenika, videti kao vlastitu pobedu i izraelsku predaju. Stoga izraelski pregovarači neće pristati na potpuno povlačenje i traže dugoročno izraelsko vojno prisustvo duž granice Gaze i Egipta, te uspostavljanje bezbednosnog mehanizma kojim bi se osiguralo da pripadnici Hamasa i drugih naoružanih grupa s juga Gaze ne mogu na njen sever“ i još štošta drugog neprihvatljivog za Hamas – a teško je zamisliti i da će Netanijahu pristati na bilo kakav sporazum pre nego što budu likvidirani Hamasovi lideri u Gazi, u prvom redu Jahja Sinvar, objašnjava Baskin.
Sva je prilika, dakle, da će Blinken uskoro opet morati da dolazi.
