Kada je njujorški sud 30. maja oglasio Donalda Trampa krivim zbog toga što je falsifikovao poslovna dokumenta, sve je bilo u znaku jedne boje i dva politička stereotipa. Bivši predsednik SAD nije, naravno, crveneo od stida zbog toga što je gospođi Stefani Gregori Kliford, poznatijoj po umetničkom imenu Stormi Danijels, plaćao da ćuti o njihovom davnom odnosu, ali je umesto toga, kažu izveštači, ozbiljno pocrveneo od besa. Crvenela je i Stormi Danijels, od „reke emocija“, po rečima njenog advokata, a takav ishod je (ne)popularne „crvene“ – kako analitičari i javnost zovu republikance po boji kojom su predstavljeni na političkim mapama – doveo do crvenog usijanja. No pitanje je da li gnev i strah republikanaca imaju smisla, jer su, rekosmo, na delu dva suprotstavljena stereotipa.
Bez prava glasa
Ako poverujemo u prvi, u to da presuda dokazuje kako „sistem u nekim državama ipak funkcioniše“, te da u Americi „niko nije iznad zakona“, Donald Tramp i Republikanska partija jesu u nevolji. Izricanje kazne zakazano je za 11. jul, a teoretski raspon ide od novčane preko uslovne osude do višegodišnjeg zatvora za predsedničkog kandidata republikanca. Osuda mu neće srušiti kandidaturu, ali je teoretski moguća bizarna situacija u kojoj bi Tramp mogao da bude izabran za predsednika, ali ne i da sam bira. Nema ničeg u američkom ustavu što osuđenog kriminalca sprečava da postane predsednik, zapisao je u blogu posvećenom izbornom pravu ugledni profesor Ričard Hasen. Pojedine američke države, međutim, osuđenicima oduzimaju glasačko pravo, a među njima je i Florida, koja u žitelje ubraja i Trampa. Ukratko, bude li u vreme izbora, u novembru, republikanski kandidat služio zatvorsku kaznu, neće moći da podrži ni samog sebe ni Džozefa Bajdena ako se predomisli. Treba podsetiti i da bi Donald Tramp mogao da bude glavni junak još tri krivična procesa – u dva zbog pokušaja da podrije predsedničke izbore 2020. i u jednom zbog zloupotrebe poverljivih dokumenata.
Cirkus je krunisao Trampov izborni štab saopštivši kako je dobio 53 miliona dolara donacija u roku od 24 sata nakon što je njegovog kandidata njujorški sud proglasio krivim
Ako i prihvatimo da bi prvi stereotip mogao biti istinit, drugi je istinit sasvim sigurno. Politika svugde funkcioniše po istim ili sličnim principima, i zbog tih principa ozbiljna masa birača ne glasa za nekog kandidata već protiv njegovog rivala, ili kraće rečeno – za manje zlo.
„Čak i nakon što je bivši predsednik Donald Tramp osuđen po 34 tačke optužnice, on i predsednik Džo Bajden ostali su zaglavljeni u istoj strateškoj poziciji – nijedan ne može da pobedi ako ne privuče znatan broj glasača kojima se ne dopadaju, ali protivnik im se dopada još manje. Presuda da je kriv verovatno je dodatno oslabila već klimav Trampov ugled među biračima, ali neće ojačati Bajdenov nestabilan položaj. Izbori će se izgledno vrteti oko pitanja da li će glasačima u ključnim državama biti važnije sumnje u Trampa ili brige oko Bajdena“, zapisao je u utorak Si-En-En.
Analiza Si-En-Ena krcata je brojkama koje dokazuju da prvog demokratu i prvog republikanca spaja izuzetna nepopularnost.
„Milioni glasača osuđuju Bajdenov učinak, frustrirani su inflacijom i brinu da je Bajden prestar za posao predsednika, ali svejedno nameravaju da glasaju za njega, jer Trampa smatraju nepodobnim ili opasnim.“
„Simpatije“ za osuđenog
Džozef Bajden je samo tri i po godine stariji od Donalda Trampa, pa je reč o bici čoveka koji baš u novembru puni 81 godinu protiv čoveka koji sledećeg petka puni 77. No čini se da je u staračkom domu svetske politike i to bitno. A cirkus je krunisao Trampov izborni štab saopštivši kako je dobio 53 miliona dolara donacija u roku od 24 sata nakon što je njegovog kandidata njujorški sud proglasio krivim. Prosečan iznos majskih donacija, ukupno vrednih 141 milion, bio je oko sedamdeset dolara. Ako je sve to istina, može se zaključiti da je Donalda Trampa novcem zasula masa običnih ljudi koji veruju kako se taj bogataš bori protiv sistema. A to bi još jednom dokazalo da je naše kolektivno ludilo „otišlo u crveno“.
