Dok se centar Los Anđelesa u nedelju po podne spremao za još jednu noć policijskog časa, neki su zadovoljni ljudi napuštali slavni Muzički centar. Upravo su gledali i slušali Verdijevog Rigoleta.
Srećnici su bili dovoljno zanimljivi da im Los Anđeles tajms posveti reportažu, i u naslov istakne ljubav prema umetnosti koja premašuje strah od uličnih nereda. No priča možda nije baš tako jednostavna. Sasvim je moguće da je ponekog u Muzički centar privukla idejna sličnost drame na ulicama Los Anđelesa i drame Viktora Igoa koja je Verdiju poslužila kao inspiracija. Reditelj Tomer Zvulun je svog Rigoleta premestio u fašističku Italiju i u programu zapisao kako namerava da prikaže „nasilan i očajan svet u kome klasne privilegije oštro dele društvo“. Specijalizovani Klasični glas San Franciska retorski se pitao da li to čitaocu zvuči poznato.
Kontrola štete
Sličnosti ima još. Kod Verdija, kao što operi i priliči, niz dramatičnih zaokreta neizbežno vodi tragediji. Deportacioni i prateći haos u Kaliforniji tokom vikenda je imao svoja skretanja, ali srećan kraj niko razuman ne očekuje. Los Anđeles tajms je u nedelju zapisao i da je predsednik Donald Tramp „naprasno ublažio ton“ i priznao da su barem neki zli imigranti zapravo kičma američke ekonomije.
„Naši slavni farmeri i ljudi u hotelskom biznisu govore kako ih naša agresivna politika spram imigracije ostavlja bez veoma dobrih radnika, koje je skoro nemoguće zameniti“, zapisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži.
Ministarka poljoprivrede Bruk Rolins istog dana je obećala deportaciju svakog „nezakonitog stranca“, ali i mudro primetila da bi „ozbiljni poremećaji u snabdevanju hranom štetili Amerikancima“. Porodica Tramp i sama zarađuje hotelskim biznisom, ali i da nije tako, teško bi bilo poverovati u to da njen najslavniji sin do juče nije znao kako imigranti bez propisnih dokumenata čine bar polovinu od 255.000 radnika na farmama Kalifornije. Naravno da je znao, i taj ispad uvažavanja stvarnosti ne znači da će se njegovo ponašanje promeniti. Zato je Los Anđeles tajms, u isti mah dok je izveštavao o predsednikovom „zaokretu“, izvestio i o raciji na uličnoj zabavi u Santa Feu.
Predsednik je naložio potčinjenima da im prioritet u deportaciji ubuduće budu i drugi veliki gradovi kojima upravljaju demokrate – poput Čikaga i Njujorka
„Ako je neko samo ličio na Hispanoamerikanca, odveli su ga“, rekao je losanđeleskim novinarima jedan lokalac.
Neobrađena polja u državi koja Americi daje tri četvrtine voća i trećinu povrća možda će naterati agente Službe za imigraciju i carinu (ICE) da zažmure dok u džipovima jezde kraj farmi, ali drugde će se nastaviti po starom. U nedelji očito punoj događaja predsednik je stigao i da naloži potčinjenima da im prioritet u čišćenju ubuduće budu gradovi kojima upravljaju demokrate. Poručio im je da moraju da uhapse i deportuju „milione i milione nezakonitih stranaca“ u Los Anđelesu, u Čikagu, u Njujorku. Stiven Miler, zamenik šefa Trampovog štaba – i glavni autor njegove imigracione politike, dodaje Asošijejted pres – saopštio je da će cilj agenata ICE biti tri hiljade hapšenja dnevno. U prethodnim mesecima dnevni prosek je bio 650 otmica.
„Teška sila“
Možda zato da bi podvukao poruke koje je emitovao dan kasnije, možda samo zato da bi proslavio rođendan, a navodno zbog 250. godišnjice američke vojske, Tramp je u subotu uveče u Vašingtonu organizovao vojnu paradu sa dosta severnokorejskog šarma. Upozorio je da će na bilo kakav protest uzvratiti „teškom silom“, pa su njegovi potčinjeni morali da objašnjavaju kako je mislio samo na nasilne demonstracije, ali se pod sloganom „Bez kraljeva“ svakako protestovalo u Los Anđelesu, u Njujorku, u Portlandu, u Filadelfiji, na nekih – tvrde organizatori – dve hiljade lokacija širom Amerike, sve do gradića Pentvoter u Mičigenu, u kome je na ulice navodno izašlo 400 od 800 stanovnika. Uglavnom je bilo mirno, uz nešto konjice i suzavca u Los Anđelesu.
Dok Trampova administracija prema Rojtersu razmatra da zabrani ulazak u SAD građanima još 36 zemalja u geografskom rasponu od Kariba preko Afrike i Azije do Okeanije – uključujući tu i iznenađenje u vidu Egipta – sve američke vlasti, i zakonodavna i izvršna i sudska, raspetljavaju skandalozno slanje Nacionalne garde i marinaca na demonstrante u Los Anđelesu. Marinci su u petak upisali i prvo hapšenje – prikladno ironično su uhapsili vojnog veterana, 27-godišnjeg Markosa Leaoa, zbog prolaska kroz blokiranu oblast, preneo je britanski Gardijan. Ali od sveg tog sočnog mesa za medijsku konzumaciju treba napraviti i neki smislen obrok, i to po običaju pokušavaju autori njujorškog magazina Jakobinac. Urednica Megan Dej, u tekstu naslovljenom „Donald Tramp je proizveo krizu u Los Anđelesu“ tvrdnju iz naslova argumentuje kroz razgovor sa sindikalnim i građanskim aktivistima.
„Trampova administracija tvrdi da je reagovala na nekontrolisane događaje u Los Anđelesu. Mnogi komentatori to spore, i tvrde da je namerno naciljao grad i sve pretvorio u politički spektakl. Mogao je da zna da će grad koji je većinski latinoamerički reagovati protestima na veoma javne i militarizovane racije na radnim mestima; da će slanje dve hiljade gardista izazvati još veći gnev; da se na spontanim velikim protestima često dese sukobi koji su senzacionalistička gozba za medije bez obzira na to što je ogromna većina demonstranata mirna“, zapisala je Dej.
Skretanje pažnje
Čemu sve to? Sagovornici Jakobinca smatraju da Tramp želi da skrene pažnju sa visokih životnih troškova, sa muke ljudi koji žive na markicama; sa drastične seče programa Medikejd koja ide ruku podruku sa kraljevskim poreskim olakšicama za najbogatije. Usmeriti frustraciju radnika na drugog radnika, optužiti crnca (figurativno) za to što belac živi loše, zbilja je star trik. I gde je bolje izvesti ga nego u gradu u kome – prema cenzusu iz 2020 – preko 70 odsto stanovništva nije belo? No da li je to sve? Donald Tramp jeste majstor distrakcije. Ako ima neki talenat, taj se sastoji u umeću da izmisli bombastičnost poput zabrane ulaska u Ameriku žiteljima desetina zemlja, poput kaznenih tarifa za ceo svet, poput ideje da zazida Meksiko i da Meksiko sam to plati, poput poslovnog predloga da se Pojas Gaze pretvori u luksuznu rivijeru. Tramp od mnogih tih bombastičnosti vremenom delimično ili potpuno odustaje, ali mnogi mislioci se umesno pitaju da li bi imao i prvi mandat, a kamoli dva da je samo iluzionista, da zaista živi samo zato da bi preživeo narednih pet minuta.
Predsednik i konzervativci koji ga okružuju možda i nemaju definitivni plan „spasavanja imperije u krizi“, ali budući da jesu konzervativci, i ad hok rešenja mogu da traže samo u tom ideološkom sklopu
Pre će biti da je Donald Tramp – prema rečima jednog sagovornika Radara – zapravo najružnije lice dubokog procesa restrukturiranja Amerike. Napad na Los Anđeles zaista nije slučajan, ali nije ni samo spektakl. Tamošnji sindikalni pokret, recimo, neobično je ozbiljan za američke prilike, i Nacionalna garda, marinci i sav ostali represivni cirkus moraju se shvatiti i kao pretnja radničkom organizovanju; bilo kakvom organizovanju protiv sistema, zapravo, jer je Tramp i u prvom mandatu pretio da će vojskom rešiti proteste „Crni životi su važni“ (BLM). Predsednik i konzervativci koji ga okružuju možda i nemaju definitivni plan „spasavanja imperije u krizi“, ali budući da jesu konzervativci, i ad hok rešenja mogu da traže samo u tom ideološkom sklopu.
Drama Viktora Igoa koja je Đuzepeu Verdiju poslužila kao inspiracija za Rigoleta zove se „Kralj se zabavlja“. Možda američki kralj u pokušaju deluje kao da se zabavlja, ali ispod tog žongliranja (kalifornijskim) pomorandžama preti operska tragedija.
