Gotovo sve je, uz par manje bitnih izuzetaka, na parlamentarnim izborima u Češkoj Republici ispalo onako kako je i najavljivano; sada izbornim pobednicima predstoji potencijalno komplikovaniji deo posla.
Nekad centristička, sada desno populistička Akcija nezadovoljnih građana (ANO) bivšeg premijera Andreja Babiša glatko je pobedila: na milijarderova obećanja boljeg života za sve (smanjenje poreza, povećanje penzija, limitiranje cena energenata…) palo je 34,5 odsto izašlih na izbore, uz izlaznost od 69 procenata. Taj pojedinačno najbolji rezultat neke partije od obnove demokratije u zemlji doneo je ANO 80 mandata u 200-članom donjem domu.
I kad ima blagoslov predsednika, nova vlada ne može da stupi na dužnost dok ne bude izglasana i u parlamentu, pa Babiš ne može da mrdne dok se ne nagodi s radikalnom desnicom
Dosad vladajuća koalicija desnog centra SPOLU (Zajedno) – u kojoj su Građanska demokratska partija (ODS), demohrišćani (KDU-ČSL) i TOP 09 – i nije tako loše prošla koliko je netaktično i arogantno vladala, završivši s 23,4 odsto glasova. Ono što je izgubila četvrta članica vlade, Gradonačelnici i nezavisni (STAN), odlilo se, izgleda, ka njihovom partneru s prošlih izbora (i do pre godinu dana petoj članici vladajuće koalicije), Piratskoj partiji: STAN je dobio 11,2 a Pirati devet odsto glasova, ali samo su Pirati uvećali broj mandata.
Odstupanja od očekivanja registrovana su na radikalnim polovima. Ekstremno desna Sloboda i direktna demokratija (SPD), koja je za ovo glasanje inkorporirala još tri male srodne organizacije i kojoj je predviđan dvocifreni učinak, završila je sa 7,8 odsto; dok je kvazilevičarski, arhikonzervativni blok Stačilo! (Dosta!) ostao ispod bazičnog cenzusa od pet odsto, pa ni u novom sazivu parlamenta, kao ni u odlazećem, levice (makar i nakaradne) uopšte neće biti. No, treća radikalna grupacija, partija Motoristi za sebe – koja smisao postojanja nalazi u suprotstavljanju manje-više svakoj evropskoj agendi, posebno onoj zelenoj – osvojila je 6,8 procenata, pa je uz SPD još jedina s kojom Babiš može (i mora) da pregovara, pošto nijedna od pobrojanih pet mejnstrim partija s njim odranije ne želi da ima ikakvog posla.
Pregovori neće ići bez problema. Babiš radije ne bi u koaliciju; preferira manjinsku vladu koju bi činila samo ANO, a s parlamentarnom podrškom SPD i Motorista, bez čijih poslanika (u zbiru 28) ne može do natpolovične većine. SPD i Motoristi, međutim, traže da i oni budu deo vlade. Kako nova vlada i onda kad ima blagoslov šefa države – a predsednik se tu i te kako pita – ne može da stupi na dužnost dok ne bude izglasana i u parlamentu, to znači da Babiš ne može da mrdne dok se ne nagodi s dve desničarske grupe.
Pavela su izgleda zadovoljila potencijalna rešenja za problem sukoba interesa u kome bi se Babiš našao ukoliko vlasnička i upravljačka prava u koncernu Agrofert ne bi preneo na nekog drugog
ANO će „ano“ („da“ na češkom) lakše izvući od Motorista. Kao i Babišova partija, oni su u Evropskom parlamentu deo prošle godine formirane frakcije Patrioti za Evropu, u kojoj su sve same perjanice kontinentalne radikalne desnice – mađarski Fides, austrijska Slobodarska partija, francusko Nacionalno okupljanje, italijanska Liga… – čija ambicija nije da svoje zemlje izvedu iz Evropske unije, već da Uniju preoblikuju iznutra; dodirnih tačaka s ANO ima i mimo toga. Ali SPD je vehementno protiv članstva Češke u EU i NATO, a to su stanovišta koja Babiš smatra neprihvatljivim – uz ostalo i stoga što, pragmatičan kakav jeste, dobro zna da perspektive njegove poslovne imperije i te kako zavise od češkog članstva u Uniji. Pitanje je zato kakva će i kolika biti cena saradnje sa SPD.
Predsednik Petr Pavel je u prvi mah nagovestio kako ne očekuje da vlada bude formirana pre novembra, i još jednom naglasio da neće dati saglasnost za imenovanje onih ministara čiji su stavovi u suprotnosti s proklamovanom državnom politikom – što nameće pitanje kako bi onda iko iz SPD mogao da se nađe u vladi. Kad je reč o drugom pitanju na kome je Pavel insistirao – da Babiš, želi li premijersko mesto, prvo mora da reši problem očiglednog sukoba interesa u kome bi se našao ukoliko svoja vlasnička i upravljačka prava u koncernu Agrofert ne prenese na nekog drugog – predsednika su izgleda zadovoljila potencijalna rešenja koja mu je lider ANO predočio. Da li bi i kako na proces formiranja vlade mogla da utiče presuda čije se objavljivanje uskoro očekuje u naizgled beskrajnom procesu koji se protiv Babiša vodi zbog sumnji za svojevremenu zloupotrebu novca iz evropskih fondova – a nakon što je u junu Viši sud u Pragu u celosti ukinuo oslobađajuću prvostepenu presudu kojom je Babiš proglašen nevinim – zasad može samo da se nagađa.
