Krajnje je čudan taj odnos između Čeha i političara-milijardera Andreja Babiša.
Koliko god puta da se učinilo kako su po više osnova kompromitovanom biznismenu zalupljena vrata – posle gubitka vlasti na parlamentarnim izborima 2021, čime je okončan njegov četvorogodišnji premijerski mandat; posle predsedničkih izbora 2023, kada ga je u drugom krugu uverljivo pobedio proevropski kandidat Petr Pavel; o finansijskim i drugim aferama da se i ne govori – njemu je polazilo za rukom ne samo da ostane sveprisutan u političkom životu Češke Republike, nego i da svoju Akciju nezadovoljnih građana (ANO) zadrži u statusu najpopularnije stranke u zemlji. Štaviše, i na izborima te 2021. ANO je pojedinačno osvojila najviše mandata u 200-članom donjem domu parlamenta; ali sve i da se udružila s ekstremnom desnicom oličenom u Slobodi i direktnoj demokratiji (SPD) do natpolovične većine nije mogla, pa je vlast preuzela tročlana koalicija desnog centra SPOLU (Zajedno) – sastavljena od Građanske demokratske partije (ODS), demohrišćana (KDU-CSL) i „liberalno konzervativne“ TOP 09 – u savezu sa dvočlanim blokom Piratske partije i Gradonačelnika i nezavisnih (STAN).
ANO u anketama ubedljivo vodi ispred nepopularne vladajuće koalicije, koja je iskazala upadljiv manjak socijalne osetljivosti, postupajući uglavnom u korist onih najimućnijih, a na štetu svih ostalih
Četiri godine i jedni predsednički izbori kasnije, kao da se nije previše toga promenilo, osim što su Pirati pre godinu dana istupili iz vladajuće koalicije i na glasanje – koje traje dva dana, 3-4. oktobra – izlaze kao opoziciona stranka, sada u koaliciji sa Zelenima. ANO u anketama konstantno (i ubedljivo) vodi ispred nepopularne vladajuće koalicije – koja je iskazala upadljiv manjak socijalne osetljivosti, postupajući uglavnom u korist onih najimućnijih, a na štetu svih ostalih – pa je realno očekivati da će i ovog puta osvojiti najviše mandata. A sve mejnstrim stranke, kao i prošli put, ponovo isključuju mogućnost saradnje sa Babišovom partijom, u međuvremenu još i potrampljenom. (Isto, jasno, važi i za samog Babiša koji je, kao i drugi evropski a posebno istočnoevropski populistički lideri, novu inspiraciju našao u Donaldu Trampu 2.0 – s izuzetkom Viktora Orbana, koji je za sve njih, pa i Amerikance, čista avangarda: mađarski gazda odavno je patentirao – i uspešno primenio – sve one mehanizme razgradnje demokratskog sistema podele vlasti i uspostavljanja autokratije kojima danas pribegavaju MAGA aparatčici, i kojima se sada toliko nadahnjuju Orbanovi i Trampovi evropski i drugi epigoni.)
Elem: ključna razlika u odnosu na prethodne izbore u tome je što se sada pretpostavlja kako se Babiš neće snebivati da parlamentarnu većinu – pošto ANO do nje neće moći sama – namakne savezništvom sa SPD, pod čijim okriljem na ovo glasanje izlaze još tri male radikalno desne grupe; možda i (teže zamislivo, jer i ukoliko kojim slučajem uđe u parlament, nije verovatno da će se brojke tako posložiti) uvrnutom desničarskom partijom Motoristi za sebe, čija je glavna opsesija, kao što se iz imena da zaključiti, odbrana industrije motora s unutrašnjim sagorevanjem, kao simbola otpora svakoj progresivnoj, zelenoj i(li) proevropskoj agendi.
Neki čak spekulišu kako bi ANO saveznika mogao da potraži i u levici (ili pre „levici“) – opet pod uslovom da ovoj uopšte uspe da se vrati u parlament, u čijem odlazećem sazivu je nije bilo. A na toj strani spektra glavnu reč vodi (ništa manje od desničarskog SPD konzervativno, nacionalistički i antievropski nastrojena) notorna KSČM. Praktično jedina nereformisana komunistička partija u postkomunističkoj Evropi, ona na ovim izborima predvodi koaliciju Stačilo! (Dosta!), istovremeno i ribu i devojku: iako sastavljena od više stranaka, Stačilo! se vodi kao jedinstven politički pokret. Pod istom firmom će, da sve bude bizarnije, nastupiti i preimenovane socijaldemokrate (SOCDEM), koji su pod starim nazivom ČSSD dugo bili jedna od dve najjače partije u zemlji, dok sami sebe nisu satrli.
Na ovom mestu važno je podsetiti na jednu specifičnost češkog izbornog sistema: visina praga za ulazak u parlament nije ista za sve. Za pojedinačne stranke cenzus iznosi pet odsto, za dvočlane koalicije osam, a za saveze sastavljene od tri ili više partija 11 procenata. Bloku Stačilo! je, međutim, uspelo da se sudskim putem izbori za to da bude tretiran kao jedinstven entitet, što znači da će za njega važiti cenzus od pet odsto – pa mu rastu i izgledi za ulazak u parlament. To će onda (isto važi i za slučaj eventualnog uspeha Motorista, koji su kao i Stačilo! u predizbornim anketama malo iznad osnovnog cenzusa) izvesno veći negativni uticaj imati na rezultate sada vladajućeg bloka i njihovih potencijalnih saveznika, nego na onaj najjače, Babišove partije.
Prema tome, ako put za povratak ANO na vlast, kao što se sluti, bude vodio preko saradnje s antievropskim snagama s krajnje desnice – ili, manje verovatno, pervertirane levice – to će dodatno zakomplikovati postizbornu situaciju, budući da predsednik Pavel, u skladu s ustavnim ovlašćenjima, ima pravo da blokira imenovanje svakog potencijalnog člana vlade, pa i samog premijera, ukoliko proceni da neki od kandidata za pozicije u kabinetu ima stavove u suprotnosti s proklamovanom politikom zemlje. Ovo, uz ostalo, podrazumeva punu posvećenost Češke članstvu u Evropskoj uniji i NATO, u skorije vreme i maksimalnu podršku ratnim naporima Ukrajine da se odupre ruskoj agresiji. A upravo su anti-EU, anti-NATO i antiukrajinski stavovi ono što – u današnje vreme nimalo iznenađujuće – ekstremno desnu SPD i kao bajagi levu KSČM čini de facto saveznicima, bez obzira na nominalne ideološke predznake.
Koliko god da i sam zastupa stavove u suprotnosti s politikom odlazeće vlade – od podrške Ukrajini i povećanja izdvajanja za odbranu, do odnosa prema imigraciji (uglavnom ukrajinskoj; druge gotovo i nema) ili Evropskom zelenom dogovoru – i koliko god da je ANO u odnosu na stanje od pre četiri godine pomerio udesno, Babiš ipak (još) nije na pozicijama na kojima su SPD ili KSČM. Kontinuitet članstva Češke u EU i NATO – čemu se te dve partije vehementno protive – apsolutno se ne dovodi u pitanje, insistira on.
Predsednik Pavel, u skladu s ustavnim ovlašćenjima, ima pravo da blokira imenovanje svakog potencijalnog člana vlade, pa i premijera, ukoliko proceni da neki od kandidata za ministre ima stavove u suprotnosti s proklamovanom politikom zemlje
Ta uveravanja, ipak, ne umanjuju zabrinutost evropskih partnera da bi očekivano Babišovo šurovanje s Orbanom i još jednim antievropski nastrojenim populistom, slovačkim premijerom Robertom Ficom, moglo da, u najmanju ruku, dodatno potkopa nastojanja Unije da zadrži koliko-toliko usklađen nastup po pitanju podrške Kijevu, i(li) od Češke načini novi visokoprotočni kanal za širenje ruskog malignog uticaja po Evropi. I ovako kako je sad, ova zemlja je jedna od glavnih meta kremaljske propagande: istraživanja pokazuju da malo više od jednog tuceta sajtova čija je jedina misija širenje dezinformacija i lažnih vesti ima veću produkciju od svih čeških tradicionalnih medija zajedno, preneo je ovih dana briselski Politiko. U izbornom programu ANO, uostalom, stoji zalaganje za trajno obustavljanje isporuka municije Ukrajini, dok Babiš neodređeno priča o nekakvom „kompromisu“ koji bi trebalo postići kako bi se rat okončao, pod čime se zapravo – podozreva odlazeći premijer Petr Fijala – podrazumeva „bezuslovni mir“ kao eufemizam za ukrajinsku kapitulaciju.
Ostave li se po strani izborne analogije neumrlim fudbalskim mudrostima tipa „lopta je okrugla“ ili „utakmica se igra do poslednjeg sudijinog zvižduka“ – što bi u ovom slučaju bila mogućnost da se na izborima dogodi neko čudo, pa da iz njih kao pobednici izađu proevropske stranke – postoji još nešto što bi, doduše tek teoretski, predsedniku moglo da da povoda da se ispreči na putu Babišovog verovatnog povratka na premijersko mesto. To je pitanje potencijalnog sukoba interesa u kome bi kao predsednik vlade mogao da se nađe ukoliko se prethodno ne odrekne vlasničkih i upravljačkih prava u svom koncernu Agrofert, bez čijeg pominjanja valjda i dalje nije moguće nešto reći ili napisati o Babišu. Posebno stoga što se po sudovima još povlači slučaj navodne zloupotrebe evropskih fondova za finansiranje jednog segmenta njegove poslovne imperije – farme i pratećeg konferencijskog centra Rodino gnezdo.
Očekivalo se da će taj deo priče biti završen pre izbora, nakon što je u junu Viši sud u Pragu u celosti ukinuo oslobađajuću presudu prvostepenog suda koji je Babiša proglasio nevinim. Ali niži sud – koji će, ako mu ne budu predočeni novi dokazi u prilog Babišu, tu odluku više sudske instance morati da potvrdi – to nije stigao da oposli. Pavel je zato ispravno odlučio da ne brza i sačeka ishod glasanja, pa će onda videti šta i kako. Prvo, dakle, da se isprati kako se Česi ponovo sapliću o isti kamen.
