Godinu dana otkako je Hamas 7. oktobra pokrenuo napad na Izrael, nastavlja se sukob između Hamasa i Izraela u Gazi, a tenzije širom Bliskog istoka eskaliraju. Nedavne akcije Izraela protiv Hezbolaha, uključujući ubistvo njegovog lidera Hasana Nasralaha i nekoliko zapovednika, dodatno su povećale rizik od šireg regionalnog sukoba. Kao odgovor, Iran je prošle nedelje lansirao balističke rakete na Izrael. Dok svet čeka na sledeći potez Izraela, strah i iščekivanje regionalnog rata zahvataju Bliski istok. Kako bi se shvatilo kako se rat između Izraela i Hamasa i Hezbolaha, nasilnih nedržavnih aktera (NNDA), može proširiti u širi regionalni rat i međunarodnu krizu, od vitalnog je značaja razumeti ko je ko u sukobu na Bliskom istoku.
Bliski istok je dom velikih regionalnih sila, manjih država i moćnih posrednika. Regionalne sile su Izrael, Iran, Turska i, donekle, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Katar. Njihov uticaj u regionu prvenstveno se ostvaruje kroz saveze sa krupnijim svetskim igračima. Ove regionalne sile su povezane sa međunarodnim akterima kao što su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Evropska unija, Rusija i Kina, kroz političke saveze, ekonomske veze, poslovne sporazume i bezbednosnu saradnju. Sukobi među ovim regionalnim silama se uglavnom dešavaju indirektno, često kroz osnivanje i finansiranje NNDA, koje potom sprovode svoje planove na teritorijama drugih bliskoistočnih država.
Podela unutar islamskog sveta
Ovaj status kvo je ojačan kroz sve veću podelu i neprijateljstvo u regionu Bliskog istoka, posebno duž versko-konfesionalnih linija između dve dominantne islamske konfesije, sunita i šiita. Ova podela, koja se pojačala nakon američke invazije na Irak 2003. godine, dostigla je alarmantan nivo nakon Arapskog proleća, koje je rezultiralo građanskim i konfesionalnim ratovima u nekoliko zemalja. Razumevanje ove konfesionalne podele je ključno kada se analiziraju postupci posredničkih aktera i dešavanja u regionu.
Najznačajnije NNDA su islamističke grupe, koje Zapad obično klasifikuje kao terorističke organizacije, ali se na njih među lokalnim stanovništvom gleda kao na pokrete otpora. Dok su Saudijska Arabija, Katar i UAE pružili finansijsku podršku određenim sunitskim grupama, Iran je uspostavio i finansirao šiitske grupe kao što su Hezbolah u Libanu, Huti u Jemenu i razne šiitske milicije u Iraku. Sa druge strane, uprkos tome što se radi o sunitskoj grupi povezanoj sa Muslimanskom braćom, koja dobija finansijsku podršku od Katara i podršku Turske, Hamas je pod jakim uticajem Irana, do te mere da se sada smatra jednim od iranskih posrednika u tekućem sukoba. Stoga se trenutni događaji na Bliskom istoku mogu shvatiti u ovoj pozadini savezništva i proksi odnosa.
Sve oči uprte su u zemlje Zaliva, jer njihove buduće odluke mogu biti tas na regionalnoj vagi. Ako očekivani izraelski napad na Iran bude usmeren na njegovu proizvodnju nafte ili nuklearna postrojenja, zemlje Zaliva će biti gurnute u prvi plan
Kada je Hamas napao Izrael pre godinu dana, Libanci su sa strepnjom čekali širenje sukoba na njihovu zemlju, pošto je Hezbolah, uz podršku Irana, obećao podršku Hamasu. Od 8. oktobra prošle godine, Hezbolah je angažovan u prekograničnoj razmeni vatre sa Izraelom. Ova neprijateljstva, uključujući raketne napade, učinila su život nepodnošljivim za stanovnike sa obe strane granice, primoravajući mnoge u severnom Izraelu i južnom Libanu da napuste svoje domove. Dok su početni napadi Hezbolaha i Izraela izgledali proračunati, rastući strah od potpunog rata se pojačao, prvenstveno pošto narod severnog Izraela nije mogao da se vrati svojim domovima. Dakle, iz perspektive Izraela, zemlja se suočava sa egzistencijalnom bitkom na dva fronta i ne može da pokaže nikakve znake slabosti. Zbog toga se očekivao izraelski sukob sa Hezbolahom sa ciljem da se obezbedi sever i uspostavi tampon zona. Način na koji su izraelski napadi izvedeni odražavao je izraelsku tehnološku sofisticiranost i agilnost, posebno očigledne tokom targetiranja lidera Hezbolaha i upotrebe preciznih vazdušnih udara. Kako je sukob sa Hezbolahom eskalirao u kopnenu invaziju Izraela na južni Liban, praćenu pojačanim vazdušnim napadima i eliminacijom vođa Hezbolaha, pažnja se okrenula ka regionu.
Bliski istok doživljava pojačane tenzije, a nekoliko zemalja se nalazi na ivici sukoba. Neke nacije su već u ratu, dok se druge plaše da bi ratni vihor mogao i njih da zahvati. U Gazi i Libanu besne borbe između Hamasa, Hezbolaha i Izraela. Sirija i Jemen, u kojima se godinama vode građanski ratovi, takođe su pogođeni sukobom, uglavnom zbog izraelskih udara kao odgovor na proksi grupe koje deluju sa njihovih teritorija. Ni Irak i ni Jordan nisu imuni na situaciju, pri čemu se očekuje da će Irak biti sledeća meta izraelskih napada zbog prisustva iranskih proksi šiitskih milicija i jordanskog vazdušnog prostora koji se koristi za raketne udare. Shodno tome, kako tenzije eskaliraju na Levantu, fokus je usmeren na Iran i države Arapskog zaliva.
Zalivska jednačina
Region Zaliva, koji uključuje Saudijsku Arabiju, Kuvajt, Katar, UAE, Oman i Bahrein, uhvaćen je u sredini između Izraela s jedne strane i sa druge strane Irana i njegovih zastupnika, posebno Huta u Jemenu i raznih šiitskih milicija u Iraku. Uprkos očekivanju da zemlje Zaliva pokažu arapsku solidarnost sa Palestinom i Libanom, one se bore sa dugogodišnjim sukobom sa Iranom, njegovom taktikom i njegovim zastupnicima. Ovo je uglavnom zbog percepcije Irana kao pretnje za stabilnost i geopolitičku dominaciju njihovih režima. Tenzije između Irana, Saudijske Arabije, UAE i Bahreina bile su očigledne u građanskom ratu u Jemenu, gde su se borili protiv Huta. Oman je održavao pozitivne odnose sa Iranom, dok je Kuvajt držao opreznu distancu i pomno pratio razvoj događaja, posebno u susednom Iraku. Kako Huti u Jemenu nastavljaju da lansiraju rakete na Izrael i ometaju pomorsku plovidbu u Crvenom moru gađajući zapadna komercijalna i vojna plovila, pritisak da se obuzdaju njihove aktivnosti se pojačava. Ova situacija je skrenula pažnju na odnose između Izraela i zemalja Zaliva.
Pre početka rata između Hamasa i Izraela, bilo je razgovora između Saudijske Arabije i Izraela o normalizaciji odnosa. Ovi razgovori su privremeno obustavljeni zbog sukoba koji je u toku. Pre četiri godine, u isto vreme kada je potpisan Vašingtonski sporazum između Beograda i Prištine, Izrael je potpisao bilateralne sporazume o normalizaciji odnosa sa UAE i Bahreinom. Odnosi između Katara i Izraela su bili složeni, sa periodima trgovine praćenim prekinutim vezama. Uprkos tome, Katar je odigrao ključnu ulogu u posredovanju između Hamasa i Izraela, što je dovelo do produženog prekida vatre i razmene izraelskih talaca za palestinske zatvorenike mesecima nakon sukoba.
Stoga ne čudi što su sve oči trenutno uprte u zemlje Zaliva, jer njihove buduće odluke mogu biti tas na regionalnoj vagi. U početku se spekulisalo da bi se zemlje Zaliva mogle pridružiti koaliciji Zapada u podršci Izraelu protiv Irana. Međutim, zemlje Zaliva imaju tendenciju da ostanu neutralne i kupuju vreme. Složena mreža regionalnih integracija i saveza može ovu neutralnost učiniti izazovnom, posebno imajući u vidu status Zaliva kao uporišta sunitskog islama, vojne moći, proizvodnje nafte i trgovine. Ako očekivani izraelski napad na Iran bude usmeren na njegovu proizvodnju nafte ili nuklearna postrojenja, zemlje Zaliva će biti gurnute u prvi plan. Čak i Turska, koja je do sada imala relativno uravnotežen diplomatski pristup, takođe će biti prinuđena da reaguje kako bi zaštitila svoje interese.
Kad svet zaustavi dah
Međusobno povezivanje svetskih sila kroz različite saveze i obaveze čini regionalni rat posebno opasnim. S obzirom na to da SAD i Velika Britanija održavaju značajne vojne baze u Zalivu, rusko vojno prisustvo u Siriji uz rastući broj sporazuma o kineskom naoružanju, svaku eskalaciju čine izuzetno rizičnom. Štaviše, kao najveći proizvođač nafte i lokacija vitalnih brodskih ruta kao što su Crveno more i Sredozemno more, svaki poremećaj na Bliskom istoku bi imao dalekosežne posledice po globalnu trgovinu i industriju, potencijalno pokrenuvši finansijsku krizu. Usred globalnog iščekivanja izraelskog odgovora na nedavne iranske raketne napade, Bliski istok se priprema, a svet gleda sa zaustavljenim dahom. Iako je još prerano predviđati razvoj događaja i njihov dugoročni uticaj, neosporno je da će region zauvek biti promenjen događajima ove turbulentne godine.
