Ako čovek jedno odleđuje da bi drugo zaledio, to znači ili da je u nekom paradoksu ili da je u Vašingtonu, u Predstavničkom domu. To što je donji dom američkog Kongresa u subotu odmrzao paket pomoći Ukrajini, vredan 61 milijardu dolara, treba upravo da zamrzne rusko-ukrajinski front tamo gde je sada, ili malo ka istoku, ništa više, budući da samo najžešći fanatici sa obe strane veruju u lavinu koja bi rivala potpuno pomela sa terena.
Na prvu loptu se čini da je frakcija pomagača odnela ubedljivu pobedu, da se glasalo iznad partijskih podela, jer je pomoć odobrilo 311 poslanika, dok je protiv bilo 112. Za pobedu su, međutim, bili potrebni meseci a republikanci su i posle sve te muke opet većinom bili protiv – podršku je dao 101 republikanac, a svih 112 odmagača njihovi su.
„Neki smatraju da je Evropska unija ta koja bi trebalo više da pomaže, drugi da taj novac treba trošiti kod kuće, treći da Ukrajina ne polaže nikakve račune o tome kako pomoć troši. Ovaj je paket prošao, ali ostaje pitanje šta će se dogoditi ako Ukrajini zatreba još novca“, zapisala je Peti Kulejn, dopisnica Al Džazire iz Vašingtona.
Svejedno, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski se odmah zahvalio Sjedinjenim Državama zbog toga što su „istoriju zadržale na pravom putu“, a portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova sa žaljenjem je konstatovala da će američki zakonodavci tim potezom „produbiti krizu širom sveta”. Sigurno je da smo đuture, kao svet, uvek na pravom putu ka krizi, a deluje izvesno i da će artiljerijska municija, navođene rakete, protivvazdušni projektili i ostalo eksplozivno što će uskoro na put ka istoku, Ukrajini omogućiti da prebrodi 2024. godinu. Posle toga Kijevu opet sledi neizvesnost, primećuje Rojters, poglavito zbog mogućnosti da Amerika iz novembra opet izađe sa republikancem Donaldom Trampom na čelu. Rojters podseća da bivši i potencijalni predsednik mrko gleda na međunarodnu pomoć, i da je nedavno predložio da se pomoć Kijevu transformiše u pozajmicu.
Čitalac, međutim, zna da odnos obećanog i ispunjenog u američkim predsedničkim kampanjama nije ništa bolji nego u srpskim. Ako neko uprkos tome smatra da se američka spoljna politika može radikalno promeniti promenom predsednika, trebalo bi da obrati pažnju na drugi paket pomoći, odobren istom merom Predstavničkog doma. Američki zakonodavci su u subotu odlučili da Izraelu pomognu sa 26 milijardi dolara i da više od polovine sume ode u vojne svrhe.
Deluje izvesno i da će sve eksplozivno što će uskoro na put ka istoku Ukrajini omogućiti da prebrodi 2024, a Kijevu potom opet sledi neizvesnost, poglavito zbog mogućnosti da Amerika iz novembra opet izađe sa Donaldom Trampom na čelu
Mada je 58 glasova „protiv” više nego obično kada je o Izraelu reč, ostaje činjenica da je 366 poslanika obe fele glasalo da odobri nove vojne milijarde državi koja je u ratu već toliko nadmoćna da je za šest i po meseci u Gazi ubila 35.000 Palestinaca – otprilike trideset četvoro za svakog svog građanina ubijenog 7. oktobra – raselila barem 80 odsto preživelih i, sve u svemu, napravila megakrater od nekadašnjeg doma dva i po miliona ljudi. Od preostalog novca, kaže Tajms of Izrael, nešto bi trebalo da ode u Gazu kao humanitarna pomoć. Razlika između tog „nešto” i najmanje 14 milijardi eksplozivnih dolara svakako se može objasniti time što mrtvima i osuđenima na smrt neka naročita pomoć nije ni potrebna. A za taj su paket „međunarodne pomoći” republikanci i demokrate, ponovimo, glasali solidarnom i ogromnom većinom.
Predstavnički dom Kongresa je, uzgred, odobrio i osam milijardi dolara pomoći Tajvanu, za konflikt koji je zamrznut i ne treba da se odmrzne – za razliku od onog ukrajinskog, koji je odmrznut i treba da se zamrzne – kao i zakonsku pretnju da bi popularna društvena mreža TikTok mogla da bude zabranjena u SAD ukoliko njen kineski vlasnik ne proda svoj udeo. Ako ovo potonje ne donese mir u svetu, ništa neće.
