Andreas Sider SPO Schmiedbauer
Foto: SPÖ-Schmiedbauer
Andreas Šider, član Evropskog parlamenta za Radar

Srbija snosi najveću odgovornost za mir u regionu

15

Žalosno je što nakon izbora u decembru naše preporuke nisu sprovedene u dovoljnoj meri, posebno ako se ima u vidu da je politički sistem u Srbiji poslednjih godina sve nestabilniji i da ga sve više karakterišu autoritarne tendencije

Izbori za Evropski parlament, koji će biti okončani 9. juna, umnogome će odrediti i geopolitičku arhitekturu Evropske unije. Najavljeni rast partija ekstremne desnice mogao bi ozbiljno da dovede u pitanje donošenje odluka u samom parlamentu. O ovome, ali i o situaciji u Srbiji, za Radar govori Andreas Šider, glavni kandidat Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) na izborima za Evropski parlament i posmatrač na decembarskim izborima u Srbiji u okviru ODIHR-a.

Izbori za Evropski parlament održavaju se u naredna tri dana, mnogi analitičari i ankete predviđaju ozbiljan rast desnice. Šta vi očekujete, kako će izgledati parlament?

S obzirom na antidemokratske tendencije koje već postoje u nekim državama članicama, potrebna nam je sveobuhvatna zaštita nezavisnog pravosuđa, kao i novinara i manjina. Na ovim izborima mi kao SPO i naše socijaldemokratske kolege širom Evrope stojimo sa dobrim sadržajem i radimo na rešenjima za izazove našeg vremena, umesto sa mržnjom i agitacijom. Želimo da ubedimo ljude i sprečimo pomak udesno u Evropi. Ako desničarske stranke ojačaju u Evropskom parlamentu, postalo bi sve teže naći većinu za socijalnu Evropu koja direktno koristi ljudima u Austriji i čitavoj Evropi.

Umesto da održavaju postojani zaštitni zid sa strankama u centru, konzervativci ne samo da su se fokusirali na desničarske teme i tako ih pomerali u centar, već su sve više formirali saveze, pa čak i vlade, sa strankama koje su daleko od desnog centra, čime su dali legitimitet takvim vladama

Kakvi god rezultati bili, evidentan je uspon populističkih, čak i neonacističkih stranaka? Kako to objašnjavate? Šta su to liberalne partije propustile da učine, pa se građani okreću ekstremnim opcijama?

Konzervativne stranke su te koje sve više postaju uzengije desničarskih partija u Evropi. Umesto da održavaju postojani zaštitni zid sa strankama u centru, konzervativci ne samo da su se fokusirali na desničarske teme i tako ih pomerali u centar, već su sve više formirali saveze, pa čak i vlade, sa strankama koje su daleko od desnog centra, čime su dali legitimitet takvim vladama.

Andreas Sider SPO David Visnjic
Foto; SPÖ-David Višnjić

Dobar primer za ono o čemu govorimo je Italija i njena premijerka Đorđa Meloni. Svojevremeno je EU tražila izbacivanje iz Unije Austrije zbog činjenice da je kancelar postao Jerg Hajder iz ekstremističke Slobodarske partije. Zašto sada nema takvih reakcija, da li je to znak slabosti EU?

Uvođenje postojećeg člana 7. procedure za zaštitu osnovnih vrednosti EU bilo je direktna posledica sankcija EU protiv Austrije. Instrument se, dakle, promenio, ali to ne znači da EU toleriše kršenje demokratije i vladavine prava u svojim redovima. Protiv Mađarske je trenutno u toku postupak po članu 7, a belgijsko predsedništvo Saveta je prvi put stavilo na sto predlog da se Mađarskoj ograniče glasačka prava u Savetu EU. S obzirom na stalnu blokadu Mađarske, koja je poslednjih meseci prečesto zadržavala dalekosežne odluke na nivou EU, ovo bi bila veoma razumna odluka.

Kako će rat u Ukrajini i atentat na slovačkog premijera Roberta Fica uticati na ishod evropskih izbora?

Ruski agresorski rat u Ukrajini i povezane sankcije EU protiv Rusije bili su znak za buđenje i signal koliko je važno da EU konačno postane nezavisna od Rusije, ali i drugih zemalja. Dok desničarske stranke poput FPO-a predstavljaju sankcije kao pravi problem, mi se borimo za veću energetsku nezavisnost i jačanje Evrope kao industrijske lokacije.

Trampov reizbor bi definitivno predstavljao bezbednosni rizik i pokazuje koliko je važno da Evropa izgradi stratešku autonomiju

Čini se da su zemlje EU, najpre u bezbednosnom smislu, potpuno zavisne od SAD. Šta bi, u tom smislu, značio povratak Trampa u Belu kuću?

Zbog brzog pogoršanja globalne bezbednosne situacije, EU treba bliže da sarađuje sa NATO-om i partnerima koji imaju isto mišljenje. Trampov reizbor bi definitivno predstavljao bezbednosni rizik i pokazuje koliko je važno da Evropa izgradi stratešku autonomiju.

Bili ste posmatrač na izborima u Srbiji 17. decembra i vrlo oštro ste govorili o predsedniku Vučiću, za koga ste rekli da guši demokratiju u Srbiji. U međuvremenu se opozicija podelila, deo je izašao na izbore, a deo ih je bojkotovao. I u takvoj situaciji vlast je pribegla postizbornom inženjeringu. Kako vidite ono što se dešavalo nakon izbora?

Prema našim dosadašnjim saznanjima, preporuke koje su proizašle iz međunarodne istrage o decembarskim izborima nisu sprovedene u potrebnoj meri. Ovo je veoma žalosno, posebno ako se ima u vidu da je politički sistem u Srbiji poslednjih godina sve nestabilniji i da ga sve više karakterišu autoritarne tendencije. Nadamo se da će Srbija naći način da se vrati na konstruktivan reformski put za vladavinu prava i demokratiju. Kao najveća država u regionu, Srbija snosi i veliku odgovornost za stabilnost i mir na Zapadnom Balkanu.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

15 komentara
Poslednje izdanje
Aleksandar Vučić
| Ekonomija | 66

David Koperfild sa Andrićevog venca

Uz realni rast od samo dva i po odsto, vlast u Srbiji uspela je prošle godine da bruto domaći proizvod Srbije poveća sa 60,4 na 69,5 milijardi evra ili za više od 15 procenata. I tu neće stati, jer su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali najavili da će već 2027. […]

Veštačka inteligencija AI
| Kultura | 21

Čovečanstvo ulazi u novo doba

Revolucija artificijelne inteligencije se ubrzava i ona postaje jedna od najvećih prekretnica u istoriji. Revolucije koje su temeljno izmijenile čovječanstvo bile su do sada Gutenbergov izum štamparije; Edisonova sijalica i Teslina naizmjenična struja, i Turingova mašina (kompjuter) i „Turingov test“ (ispitivanje da li mašina može simulirati ljudsku inteligenciju). To su revolucije koje su promijenile paradigmu […]

Društvene mreže
| Mišljenja | 1

Doomscrolling – kada ekran nema kraj

Aktivnost bez jasnog vremenskog trajanja, polupasivno gledanje u ekran dok na njemu nižemo stranice i stranice sadržaja, iako oduvek prisutna, doživela je svoju mutaciju u zloćudniju formu tokom COVID pandemije. Tako je dumskroling bio izazvan besomučnom potragom za pouzdanim i preciznim informacijama o virusu, broju slučajeva, simptomima, lečenju, vakcinaciji… A sa beskonačno mnogo izvora vesti […]

glasanje, izbori, izborna mesta, izbori 2023
| Mišljenja | 49

I dalje ćute vlasnici „pristojnih potpisa“

Po mišljenju mnogih, upravo je „2.000 pristojnih“ svojim imenima podržalo sve ono iza čega pošten čovek javno ne sme stati: ponižene i privatizovane institucije, višegodišnji medijski mrak, javno satanizovanje novinara i političkih neistomišljenika, progon uzbunjivača, kriminal u sprezi sa strukturama vlasti, skrivanje ubica iz kosovskog kafića „Panda“, zatvaranje sremskih obdaništa za decu opozicionara, nezakonito rušenje […]