- U kojoj meri je tajna politička policija u Jugoslaviji, uključujući tu sve njene organizacione inkarnacije (Ozna, Udba, SDB), bila svemoćna i kako su od nastanka socijalističke države šverc i veze državnih institucija s organizovanim kriminalnim grupama njeno stalno (tajno) obeležje
- Zašto koalicija DOS nakon petooktobarskih promena nije izvršila odlučnu i celovitu reformu službi bezbednosti u Srbiji, iako su njeni lideri bili svesni nužnosti takve reforme?
- Koje su posledice propuštenih prilika za sveobuhvatnom reformom službi bezbednosti?
- Zašto se Savet za nacionalnu bezbednost i Biro za koordinaciju rada službi – koriste, pre svega, u svrhe potčinjavanja službi bezbednosti partijskoj kontroli?
- Zašto su službe bezbednosti zadržale policijska ovlašćenja i pravo učešća u kriminalističkim istragama u svrhu vođenja sudskih postupaka?
- Zašto službe bezbednosti u praksi rada ispoljavaju svojstva osobena za političku policiju
- Zašto su od 2014. godine dodatno ojačali klijentski odnosi političkih vlasti i službi bezbednosti?
- Zašto je moguć „povratak na staro“, kada su službe bezbednosti bile instrument u očuvanju vladajućeg režima?
Vladajući SNS je koristio i (opravdane) inicijative institucija spoljnog nadzora za izmene zakona, koje su za cilj imale unapređenje vladavine prava u sektoru bezbednosti, ali kako bi dodatno podvrgnuo bezbednosno-obaveštajni sektor ličnopartijskom uticaju. Tako je Ustavni sud, u decembru 2013. godine, doneo odluku kojom je utvrdio da odredbe čl. 13, 14. i 15. Zakona o BIA, koje se odnose, pre svega, na presretanje komunikacija, nisu u saglasnosti sa Ustavom Srbije. Narodna skupština je usvojila izmene Zakona o BIA u junu 2014. godine, kojima su ove odredbe precizirane i usklađene sa Ustavom. I to nije sporno. Sporno je, međutim, što je tom prilikom vladajuća većina promenila i zakonske odredbe koje nisu bile problematične. Naime, pre ovih zakonskih promena, Vrhovni kasacioni sud je odobravao posebne mere tajnog prikupljanja podataka u svrhu zaštite nacionalne bezbednosti.
Nakon promena ove mere odobrava „predsednik Višeg suda u Beogradu, odnosno sudija kojeg on odredi među sudijama koji su raspoređeni u Posebno odeljenje tog suda za koje je zakonom određeno da postupa u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela.“ Stručna javnost je bila iznenađena ovim rešenjem, jer prethodno rešenje nije bilo sporno, a i neuobičajeno je da posebne mere koje se primenjuju u cilju zaštite nacionalne bezbednosti odobravaju sudije koje su zadužene za krivično procesuiranje slučajeva organizovanog kriminala i korupcije. Kada je prethodno iz sličnih razloga menjan Zakon o VBA i VOA, zadržano je rešenje da Vrhovni kasacioni sud odobrava posebne mere koje primenjuje VBA.
Upodobljavanje Zakona o BIA
Razlog za ovo rešenje valja tražiti u činjenici da je za predsednika Višeg suda u Beogradu, u maju 2014. godine, izabran Aleksandar Stepanović, kolega sa studija prava Aleksandra Vučića, tadašnjeg premijera, a sada predsednika Srbije i lidera SNS-a. Podsećamo da je Vučić insistirao da se za direktora BIA postavi Aleksandar Đorđević, takođe njegov prijatelj i kolega sa studija. Tako je kombinovanjem zakonskih promena i kadriranja po državnim institucijama upotpunjena kontrola nad BIA i njenim operacijama koje podrazumevaju primenu posebnih mera tajnog prikupljanja podataka.
Međutim, vladajuća partija je iskoristila još jednu priliku nastalu pod uticajem spoljnih okolnosti da dodatno upodobi Zakon o BIA svojim interesima. Naime, zbog usklađivanja zakonodavstva Srbije s pravnim tekovinama EU, Srbija je, početkom 2016. godine, usvojila novi Zakon o policiji, koji na dosta transparentniji način uređuje upravljanje ljudskim resursima. Na primer, uvedeni su javni konkursi za zapošljavanje i interni za napredovanje u policiji. Tada važeći Zakon o BIA oblast ljudskih resursa nije regulisao detaljno, već se pozivao na Zakon o policiji, što sada više nije odgovaralo principima rada bezbednosno-obaveštajne agencije, te je nastala potreba za njegovom promenom. Međutim, i ovu objektivnu i nužnu zakonsku promenu vladajuća partija je preokrenula u svoju korist tako što je direktoru Agencije zakonom data ogromna i odlučujuća moć u upravljanju ljudskim resursima.
Podsećamo da je Vučić insistirao da se za direktora BIA postavi Aleksandar Đorđević, takođe njegov prijatelj i kolega sa studija
Istovremeno, izmenama Zakona o BIA nije uređen čitav niz pitanja koja se odnose na samog direktora, što je uobičajeno u demokratskim porecima. Na primer, nije propisano koje uslove mora da ispuni lice koje može biti imenovano za direktora BIA, za šta je direktor odgovoran u svom radu, te na koji period je imenovan. Izmenama nije uvedeno i da više instanci učestvuje u procesu izbora direktora. Na primer, da vlada pre imenovanja direktora Agencije mora da konsultuje parlamentarni odbor nadležan za kontrolu službi bezbednosti, ili da je za imenovanje direktora neophodna saglasnost i predsednika. Ni pozicija zamenika direktora nije zakonski uređena.
Izmene Zakona o BIA sadrže i jednu neverovatnu odredbu, kojom se propisuje da je ne samo za sticanje radnog odnosa u BIA već i za vraćanje na rad u Agenciju na osnovu pravnosnažne odluke nadležnog organa neophodno da lica prođu bezbednosnu proveru. Podsećamo ovde da je direktor BIA taj koji uređuje bezbednosne provere. Pravnosnažne odluke se mogu osporavati, ali vanrednim pravnim lekovima u sudskom postupku, a ne administrativnim, operativnim radnjama državnih organa. Osnovano je pretpostaviti da se ovim rešenjem želi sprečiti povratak na posao radnika protiv kojih je Agencija izgubila radnopravni postupak na sudu. Ovim rešenjem su praktično BIA i njen direktor stavljeni iznad sudova.
U vreme kada je objavljeno da će Bratislav Gašić biti postavljen za direktora BIA, mediji su izveštavali da će jedan od glavnih zadataka novog direktora Agencije biti da utegne srpsku službu bezbednosti
Sve ove opisane izmene Zakona o BIA dale su praktično odrešene ruke direktoru Agencije da kadrira i uređuje poslove u Agenciji. Ovde valja uzeti u obzir i činjenicu da je Zakon o policiji stupio na snagu februara 2016, a da su izmene zakona inicirane tek krajem avgusta 2017. godine, i to po hitnom postupku. Razlog za iznenadnu hitnost valja tražiti u činjenici da je za novog direktora BIA postavljen, krajem maja 2017. godine, Bratislav Gašić, jedan od osnivača SNS-a, koji je na prethodnim pozicijama pokazao visoku lojalnost predsedniku partije Aleksandru Vučiću. U vreme kada je objavljeno da će Bratislav Gašić biti postavljen za direktora BIA, mediji su izveštavali da će jedan od glavnih zadataka novog direktora Agencije biti da utegne srpsku službu bezbednosti.
Ako uzmemo u obzir iznete činjenice, kao i to da je budžet BIA za 2018. godinu skoro 30 odsto veći u odnosu na prethodnu, možemo da zaključimo da su ove promene imale za cilj otklanjanje zakonskih prepreka nastalih usvajanjem Zakona o policiji za (dalje i intenzivnije) nesmetano partijsko zapošljavanje u BIA, ali i sprečavanje povratka na posao onih pripadnika Agencije koji su dobili sudski spor protiv BIA. Drugim rečima, promene Zakona o BIA ozakonjuju samovoljno partijsko kadriranje u Agenciji. Bivši predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti Narodne skupštine i bivši funkcioner SNS-a, Momir Stojanović, o ovim promenama kaže: „To znači da BIA neće štititi državne i nacionalne interese, ono što joj piše u zakonu, nego interese stranke na vlasti. Ona će biti oružje, batina u rukama vlasti.“ Gašić je u govoru povodom Dana BIA ovako ocenio zakonske izmene: „Izmenama i dopunama Zakona o BIA otvorili smo put bržem razvoju Agencije i zapošlјavanju mladog i obrazovanog kadra, koji je budućnost naše kuće.“
Rastakanje nadzora i kontrole nad službama bezbednosti
Iako nijedna izvršna vlast nije imala blagonaklon odnos prema Zaštitniku građana i njegovoj nameri da u potpunosti ostvaruje svoje nadležnosti i ovlašćenja, do značajnog pogoršanja odnosa između ova dva aktera došlo je nakon incidenta na Paradi ponosa, koja se održala 28. septembra 2014. godine u Beogradu. Naime, tokom održavanja Parade ponosa, pripadnici Žandarmerije su prekomerno primenili fizičku silu na osobe koje su pokušale da prođu kroz prostor koji su oni obezbeđivali na Paradi. Problem je ovde to što su prebijene osobe bile Andrej Vučić, brat tada premijera, a sada predsednika Srbije i SNS-a Aleksandra Vučića, i Predrag Mali, brat Siniše Malog, tadašnjeg gradonačelnika Beograda, a sada ministra finansija. U njihovoj pratnji, kao neposredno fizičko obezbeđenje, bili su pripadnici bataljona vojne policije specijalne namene „Kobre“.
Prema pojedinim izvorima, Žandarmerija je primenila sredstva prinude, uključujući i fizičku snagu prema „Kobrama“ i njihovim štićenim licima, jer su pripadnici „Kobre“ odbili da se legitimišu, te su se ponašali osiono prema Žandarmeriji. U javnost je dospela informacija od jednog od tada prisutnih žandarma da je Andrej Vučić na zahtev da se legitimiše uhvatio za zaštitni prsluk jednog od pripadnika Žandarmerije i počeo da mu preti da će „ih ukinuti“, uz povike: „Znaš li ti ko sam ja?“ Nakon incidenta, pripadnici VBA su, pre BIA i policije i bez saradnje s njima, krenuli da istražuju slučaj prikupljajući podatke od civila (fizičkih i pravnih lica), za šta VBA nije nadležna. Tom prilikom, pripadnici VBA se nisu legitimisali, a saznanja do kojih su došli nisu dostavili nadležnom tužilaštvu.
Prema pojedinim izvorima, Žandarmerija je primenila sredstva prinude, uključujući i fizičku snagu prema „Kobrama“ i njihovim štićenim licima, jer su pripadnici „Kobre“ odbili da se legitimišu, te su se ponašali osiono prema Žandarmeriji
Incident je otvorio čitav niz pitanja: Zašto su pripadnici „Kobri“ obezbeđivali osobe van MO i Vojske Srbije, koje nisu na državnim funkcijama? Ko je tim osobama dodelio obezbeđenje „Kobri“ i prema kojim propisima su oni to učinili? Zašto uopšte pripadnici vojne jedinice godinama obezbeđuju civile, a ne policija? Zašto VBA samostalno prikuplja podatke od civila? Zašto pripadnici Žandarmerije nisu unapred znali za trasu kretanja „Kobri“? Da li su se pripadnici „Kobri“ ponašali profesionalno u skladu sa uzusima struke? Zbog čega je Žandarmerija tako brzo i u tolikoj meri primenila sredstva prinude? Ova pitanja zapravo ukazuju da je do incidenta došlo usled sistemskih nedostataka u sektoru bezbednosti koji su godinama zanemarivani, loše koordinacije bezbednosnih aktera, kao i zbog nepravilnog i nezakonitog postupanja pojedinačnih pripadnika Žandarmerije i „Kobri“, a kasnije i pripadnika VBA.
Radi što boljeg razumevanja okolnosti u kojima se dogodio incident, treba uzeti u obzir činjenicu da su se na prethodnim paradama ponosa dešavali brojni nasilni incidenti prema njenim učesnicima, ili su samom događaju prethodile pretnje upotrebom nasilja osobama homoseksualne orijentacije, pa su neke parade ponosa zbog toga bile i otkazivane. Upravo je Parada ponosa iz prethodne, 2013. godine, bila otkazana na preporuku Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. Zbog toga je vlastima u Srbiji bilo veoma stalo, pre svega zbog međunarodnih aktera, da se Parada ponosa održi bez nasilnih incidenata koje bi izazvale desničarske i navijačke grupe. Učešće na Paradi je najavio i velik broj predstavnika ambasada u Srbiji, te stoga policajci nisu smeli da dozvole ni muva da proleti bez odobrenja. Otud koordinacije između različitih bezbednosnih aktera, kao i njihovo profesionalno postupanje, imaju još veći značaj.
Prekomerna upotreba sile
Zaštitnik građana je upravo nastojao da utvrdi sve navedene nedostatke i propuste, sistemske i pojedinačne prirode, kod svih aktera uključenih u incident: Ministarstva odbrane, bataljona vojne policije specijalne namene „Kobre“ i VBA, kao i Ministarstva unutrašnjih poslova i Žandarmerije. Međutim, od samog početka suočio se s brojnim preprekama i opstrukcijama kojih nije bilo ranije, prilikom kontrole, na primer, Bezbednosno-informativne agencije, iako se radi o tajnoj službi. Zaštitnik građana je u svojim izveštajima konstatovao da mu Ministarstvo odbrane nije dostavilo tražene informacije i spise, odnosno sve podatke kojima raspolaže u vezi s predmetom postupka kontrole, niti mu je omogućilo da obavi razgovor sa svim zaposlenima u Ministarstvu čije izjave su bile od značaja za postupak. Ministarstvo se, takođe, izjasnilo da vojni policajci nisu bili u obezbeđenju Andreja Vučića i Predraga Malog, već su se tu našli slučajno, te su pritekli njima u pomoć, jer je Žandarmerija prekomerno upotrebila silu, što se pokazalo kao netačno, jer vojni policajci jesu bili obezbeđenje Vučića i Malog.
Slično tome, tadašnji ministar odbrane, Bratislav Gašić je u dva navrata u službenim dokumentima upućenim Zaštitniku građana izneo netačne tvrdnje. Tako je ministar u dokumentima ustvrdio da pripadnici VBA nisu uzimali izjave od građana nakon incidenta, kao i da su pripadnici VBA pribavili snimke s obližnjih kamera za video-nadzor u sklopu bezbednosne i kontraobaveštajne zaštite štićenog lica. Kasnije je utvrđeno da radnici VBA jesu uzimali izjave od građana, a da su video-snimke prikupili pozivajući se na član 286. Zakonika o krivičnom postupku i član 9. Zakona o VBA i VOA, u kojima se navodi da Agencija (u okviru svoje nadležnosti) ima ovlašćenja da od određenih subjekata prikuplјa podatke od interesa za krivični postupak (a ne bezbednosnu i kontraobaveštajnu zaštitu). Takođe, VBA nije o svim stečenim saznanjima odmah preko Ministarstva odbrane obaveštavala nadležno tužilaštvo i Zaštitnika građana, čime su uticali na (dinamiku i tok) istrage incidenta.
Ministarstvo se, takođe, izjasnilo da vojni policajci nisu bili u obezbeđenju Andreja Vučića i Predraga Malog, već su se tu našli slučajno, te su pritekli njima u pomoć, jer je Žandarmerija prekomerno upotrebila silu, što se pokazalo kao netačno
Konačno, ministar odbrane je i aktivno ometao Zaštitnika građana prilikom postupka kontrole VBA. Tako je ministar Gašić u prostorijama VBA provocirao i ometao zaštitnika građana u obavljanju razgovora s direktorom Agencije i razmatranju službenih podataka, tako što je bez povoda iznosio netačne podatke iz privatnog života i navodne vojne evidencije zaštitnika građana Saše Jankovića. S obzirom na to da ministar nije rukovodilac, niti pripadnik VBA, te da njegovo prisustvo na sastanku s direktorom VBA nije traženo, potrebno, niti najavljeno, očigledno je da je ovakvo postupanje ministra bilo u funkciji ometanja postupka kontrole Zaštitnika građana. Podsetimo ovde da Zakon o Zaštitniku građana propisuje nesmetani pristup prostorijama predmeta kontrole, što podrazumeva ulazak, boravak i napuštanje prostorija bez neopravdanog zadržavanja i ometanja.
Zbog svega opisanog, Zaštitnik građana je izdao javne preporuke za razrešenje ministra odbrane Bratislava Gašića i direktora VBA Petra Cvetkovića. Preporuke su upućene predsedniku Vlade Srbije, koji je odgovoran za imenovanje ministra odbrane, i predsedniku Republike, koji postavlja direktora VBA ukoliko se radi o profesionalnom vojnom licu. Ovo pravo Zaštitnika građana utemeljeno je u članu 20. Zakona o Zaštitniku građana, kojim se propisuje da u slučaju utvrđene odgovornosti za povredu prava građana i ponovljene, ponašanjem iskazane namere da ne sarađuju sa Zaštitnikom građana, Zaštitnik može da izda javnu preporuku za razrešenje odgovornih. Javne preporuke za razrešenje izdate su 21. septembra 2015. godine, dakle godinu dana od kada se desio incident na Paradi ponosa i od kada je Zaštitnik pokrenuo postupak kontrole.
Veoma je važno ukazati na činjenicu da je tokom (pokušaja) postupka kontrole Zaštitnika građana trajala i negativna medijska kampanja protiv Saše Jankovića. Značajna je otvorena sednica Odbora za kontrolu službi bezbednosti koja, umesto da je bila u funkciji rasvetljavanja važnih okolnosti koje se odnose na incident na Paradi ponosa, zapravo je služila za javne napade vladajuće partije SNS na Sašu Jankovića.
