1. A od Rusa ni traga ni glasa u tekstu. Koju su ulogu oni igrali u svemu i koju ulogu igraju i danas.

  2. Sluzbe,nisu „demontirane,jer su odavno postale,i ostale partijska vojska.pa svaki sledeci rezim cuva sebe.krim-sluzba je odavno gurnuta u stranu.sudstvo,nepovratno korumpirano.vodje Kostunica-godinama Trojanski konj,nejasnog porekla(ne zna komu je deda,i Premijer-covek oportunista,daju tezak nesklad u buducu drzavu Srbiju 2006.spiskovi,za ubistva su gluposti.vojne sluzbe,osakacene,negativnom selekcijom.sve skupa ljudi bez INTEGRITETA,dozvoljavaju da 150-200ljudi ,drzavu tretira kao taoca.sled dogadjaja je ocekivan ovako ili onako:SVE SU TO YUGOSLOVENI

  3. Voja (kiseli) je poslušao svoje tadašnje savetnike i „sačuvao“ vrh DB-a 6 meseci, to je svakako bilo dovoljno da se „sklone“ dokumenta kojima se „lideri“ drže poslušnim a unište inkriminišući, koji ih teraju na robiju – nije bilo dovoljno !
    Čisto da ne ostane nepomenuto, Ivan Đorđević, je bio šef kabineta Dušana Mihajilovića, samo da se ne zaboravi to je sin generala Obrena Đorđevića, koji je „stvorio“ Jovicu Stanišića – pa vi pamet u glavu !!!

  4. Koštunica s nekim iz Vojske imao dogovor pred 5 .oktobar!!?? Pa, on nikog iz Voske nije ni znao. A sa pomenutim Tomićem ga upoznaje njegova šefica kabineta, Ljilja Nedeljković, tek u maju 2001. godina.

  5. Koštunica s nekim iz Vojske imao dogovor pred 5 .oktobar!!?? Pa, on nikog iz Voske nije ni znao. A sa pomenutim Tomićem ga upoznaje njegova šefica kabineta, Ljilja Nedeljković, tek u maju 2001. godina.

  6. I eto nas opet na početku. Posle 25 godina vladaju oni koji su „preživeli“ 5. oktobar. „Službe“ su i dalje tu, one iste. Nadam se da ćemo ovoga puta biti pametniji.

  7. Puno netačnosti ima u tekstu. Pred 5.oktobar Aco Tomić,nije bio načelnik Vojne bezbednosti,već Milan Đaković kao V.D. Nominalni šef Vojne bezbednosti bio je general Aca Vasiljević, sa pozicije pomoćnika načelnika Generalštaba za bezbednost i obaveštajnu delatnost. Drugo, i 24 godine kasnije pišu se neke bajke i izmišljotine o ulozi JSO. Jeste Đinđić razgovarao sa Legijom, ali ta jedinica brojala jedva 160 ljudi, sa rezervom ukupno 270. Nejake i nebitne borbene moći u sukobu sa bilo kojom vojnom formacijom. U knjizi „Noć generala“, Ljubodrag Stojadinović citira komunikaciju pred zoru 6.oktobra,u generalštabu između Pavkovića i Ace Vasiljevića:“Stižu informacije da će JSO da bi se dodvorio novoj vlasti, pokušati hapšenje nekih generala“- kaže Pavković. Odgovara gen.Vasiljević:“JSO prati i kontroliše pukovnik Svilar sa dve operativno-borbene grupe i u slučaju da JSO pokuša nešto da deluje, ta jedinica u roku od 10 minuta više NEĆE POSTOJATI!“ Tu komunikaciju je general Nikolić zvani Žuti preneo Legiji i onda je ova jedinica velikodušno „pristupila narodu“, iako je izašla da interveniše!

    1. Gresite i vi. Ako je taj razgovor generala vodjen 6 oktobra kako je Legija mogao da tek onda odluci da podrzi DOS dan ranije. Drugo, tih 160 ili cak 270 specijalaca je vise nego dovoljno da ugrozi bezbednost nenaoruzanih demonstranata, ma koliko ih bilo, i da razbije protest. Trece, JSO u tom trenutku izvrsavajuci naredbu Milisevica ne bi ni imao vojsku protiv sebe, vec samo narod. Bili bi na istoj strani sa vojnim vrhom pod Milosevicem.