Slavna institucija apokrifnih citata na internetu odavno je iznedrila i ovu dosetku, pripisanu Vislavi Šimborskoj. Upitana zašto filmska industrija ne snima češće filmove o piscima, poljska pesnikinja je odgovorila: „Čovek sedi za stolom ili leži na sofi dok nepomično zuri u zid ili tavanicu. S vremena na vreme zapiše sedam redova, petnaest minuta kasnije jedan od njih precrta, i u narednom satu se ne dešava ništa. Ko bi to uopšte hteo da gleda?“
Ruku na srce i olovku na papir, pojma nemamo da li je Šimborska to ikada rekla, ali potvrđujemo da ta dovitljivost dobro opisuje i novinara koji piše. Skratite vreme, oduzmite talenat, dodajte psovke, i eto ga. A potreba da se o fudbalu govori pametno nakon što su o njemu pisali Eduardo Galeano, Božo Koprivica, Nik Hornbi, nakon što je o njemu dobro mislio Alber Kami, a loše Džordž Orvel, čoveka zaista može da sroza na to da od tavanice traži odgovor na spisateljsku blokadu. Zato je redakcija Radara za Evropsko prvenstvo angažovala ljude od fudbala i kulture. Nama je ostalo da nađemo sofu.
Na Radarovoj „VAR sofi“ u narednih mesec dana smenjivaće se Rade Bogdanović, Gorčin Stojanović i dvojica novinara koji fudbal toliko vole da su odbili da se sa sofe pomere, pa će im čitaoci valjda oprostiti.
Na Radarovoj „VAR sofi“ u narednih mesec dana smenjivaće se Rade Bogdanović, Gorčin Stojanović i dvojica novinara koji fudbal toliko vole da su odbili da se sa sofe pomere
Ako je potrebno da na to podsećamo, Rade Bogdanović je golove davao ne birajući teren. Tresao je mreže za madridski Atletiko i bremenski Verder, tresao ih je u Jugoslaviji, Holandiji, Japanu i Južnoj Koreji.
Gorčin Stojanović je sada umetnički direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ali tokom karijere nije birao hoće li se rediteljski igrati na daskama ili na ekranu. Kao što nije birao terene, Radarov napadački tandem Bogdanović-Stojanović ne bira ni reči, pa nema sumnje da će Evropsko prvenstvo oslikati i vešto i pošteno.
Rado bismo čitaocima rekli više o tome šta ćemo im pisati, ali jedino pravilo „VAR sofe“ jeste da pravila nema. VAR soba na stadionu možda služi tome da sudijama olakša primenu fudbalskih propisa – i time je fudbal ili spasla ili upropastila, oba mišljenja su žučna i popularna – ali „VAR sofa“ služi uživanju, i na njoj će biti dopušteno alhemijski kombinovati fudbal i politiku, fudbal i modernu poljsku poeziju, fudbal i bilo šta. Jednako će biti važno pratiti novo saplitanje Engleza u pokušaju da svetu dokažu kako je fudbal njihova igra i pokušaj Albanaca da se izbore za petnaest minuta fudbala u jezivoj konkurenciji Italije, Španije i Hrvatske.
Ili po stihovima Šimborske u „Pohvali snova“:
„U snu/ slikam kao Vermer van Delft/ Tečno razgovaram na grčkom/ i ne samo sa živima/ Vozim automobil koji mi je poslušan/ Sposobna sam/ pišem velike poeme.“
Dvadesetčetiri tima će sanjati o trofeju, a nas četvorica o tome da o najlepšoj igri na svetu pišemo onako kako zaslužuje.
Prvi tekst sa VAR sofe već možete da pročitate na našem sajtu.
