Ako je čovek ostao bez nade da se može suprotstaviti moćnicima, treba da gleda fudbal, jer će ga ta igra podsetiti šta kolektiv može protiv sile i nepravde. Nije ni fudbal bajkovit, naravno, Golijat i na travi obično pobedi Davida, ali već smo u prvih šest dana Evropskog prvenstva gledali nekoliko favorita kako padaju ili se makar ozbiljno ljuljaju. Heroina prve sedmice svakako je Slovačka, koja je savladala Belgiju. Spisak junačkog „zamalo“ već je dug, jer su se Austrijanci odvažno suprotstavili Francuzima, Čehe su minuti delili od toga da zaustave Portugalce, a Gruzini su stekli opšte simpatije, jer je njihovih 1:3 protiv Turaka, u debitantskoj utakmici na velikim takmičenjima, bilo tragično nezasluženo. Počasno članstvo u tom društvu mogu da zatraže i Poljska i Srbija, jer su ostale samo za gol kratke protiv Holandije i Engleske, a predviđana im je teža havarija.
Ipak, zvanje prvog među Davidima mora pripasti Albaniji. Nakon što je prestravila Italiju šansom za 2:2 u poslednjim trenucima utakmice, protiv Hrvatske je u istom delu meča imala priliku za isti rezultat, i ovog puta pogodila iz praćke. Prvi šamar divu mogao je da bude slučajan, drugi nije, i ako Albanci za četiri dana protiv Španaca izvuku barem častan poraz, njihov će nastup verovatno biti glavna bajka ovog Evropskog prvenstva; jer Albanija protiv Hrvatske nije ostvarila samo dobar rezultat – igrala je dobar fudbal.
Dokazala je, recimo, da posed lopte po sebi ne znači ništa. U prvom poluvremenu, sa posedom na 35 odsto, povela je 1:0 i potom propustila još dve odlične šanse, dok Hrvatska sa 65 odsto poseda nije ozbiljno šutnula na gol. U pet ili šest navrata Albanci su otimali loptu na sredini terena, u pravom trenutku, pre nego što „kockasti“ počnu da slažu nešto opasno. Zatim su bez oklevanja polazili u kontranapade, i bez filozofiranja centaršutevima tražili napadače koji su utrčavali u šesnaesterac. I svaki put su hrvatskim navijačima preskakala srca.
Prvi šamar divu mogao je da bude slučajan, drugi nije, i ako Albanci za četiri dana protiv Španaca izvuku barem častan poraz, njihov će nastup verovatno biti glavna bajka ovog Evropskog prvenstva; jer Albanija protiv Hrvatske nije ostvarila samo dobar rezultat – igrala je dobar fudbal
Vredna je pouka i to da je Albancima defanziva pukla tek kada su prvi put pokušali nešto neozbiljno. Taulant Seferi je oduzeo još jednu loptu na sredini, ali je potom u obećavajućoj kontri hteo sam da se proslavi umesto da sarađuje. Dok su mu kolege još besnele, a on se izvinjavao, Hrvati su prešli centar bez otpora, i samo dvadesetak sekundi nakon nesuđenih 2:0, bilo je 1:1. Tada su – samo tada – Albanci učinili šta se od njih i očekivalo, to jest psihički se raspali, i ekspresno primili i drugi gol. No uprkos tome što su im rukavi kratki, imali su u njima još aduta. Igrao se peti minut nadoknade kada su pokazali da kontranapad nije jedino oružje slabijih. Hrvatska je odbrana bila postavljena, ali je albanski napad bio i hrabar i smislen. Klaus Đasula je za dvadeset minuta prešao put od pokojnika do pukovnika, posle sopstvene zatresao i protivničku mrežu, i doneo Albaniji bod koji je debelo zaslužila.
Na tribinama je bilo mračnije nego na terenu, neki su sitni mozgovi emitovali ubilačke poruke ka uobičajenoj meti, ali da pravo kažemo čitaocu – baš nam nije do toga da i ovaj put radimo ono što inače u takvim prilikama činimo, to jest da pišemo o ljudima koji mišje živote pokušavaju da iskupe bezumnom cikom iz gomile. Radije ćemo još koju reč o odličnoj dramskoj strukturi utakmice – počela je šokom za gledaoce, potom su glavni glumci više od sata neuspešno pokušavali da vrate stvari u normalu, i taman kada je publika pomislila da su uspeli – novi obrt i zavesa. Vrhunska predstava.
Budući da već govorimo o umetnički odigranim utakmicama, podsetićemo čitaoce Radara da su jednu takvu na Euru gledali i pre 24 godine. Autsajder, uz to i debitant, imao je u 67. minutu tri gola prednosti i jednog igrača više, i potom u sedam minuta sve to prosuo. O tom se meču Slovenije i Jugoslavije pripoveda i danas, a uskoro ćemo videti da li svi ti Jugosloveni mogu da napišu još jednu dobru priču.
