Iako više od dve decenije ne smeju da koriste vodu iz gradskog vodovoda za piće i spremanje hrane, njeno „prečišćavanje“ koštaće Zrenjanince ove godine dodatnih 50 miliona dinara ili oko 427.000 evra. Svaki od oko 67.000 stanovnika moraće da izdvoji 746 dinara da bi pokrili troškove prilično čudne javne nabavke gradskog javnog komunalnog preduzeća Vodovod i kanalizacija (ViK), koje je naumilo da potroši 50 miliona dinara za „ispiranje i dezinfekciju“ postojeće vodovodne mreže.
Niko, naravno, ne bi imao ništa protiv da posle tog „čišćenja“ cevima poteče pijaća voda. Problem je što ni posle tog nimalo jeftinog tretmana ona neće smeti da se koristi za ljudsku upotrebu. Kao što ne sme još od 2004, zbog visokog nivoa arsena, gvožđa i brojnih organskih materija, a ni hemijski nije ispravna. Ali, računi za vodu i dalje će uredno stizati. I u njih će biti uračunat i trošak „ispiranja i dezinfekcije vodovodne mreže“, kako zvanično glasi javna nabavka, za koju zainteresovani mogu da dostave ponude još nekoliko dana, do 18. februara, kada ističe poslednji rok.
Javna nabavka za Riplijevu rubriku „Verovali ili ne“
Sama po sebi ova javna nabavka je apsolutno apsurdna, za Riplijevu rubriku „Verovali ili ne“, jer će i kroz „očišćene“ cevi teći hemijski neispravna voda. Dodatni problem je što vođa budućeg „pokreta za narod i državu“ i predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da zrenjaninski ViK ionako muku muči sa nedostatkom novca. Prošle subote rekao je da se u Melencima planira izgradnja fabrike vode i doma zdravlja, a potom, skoro uzgred, pomenuo da će u drugoj polovini aprila da krenu (valjda radovi na fabrici vode) i u Zrenjaninu.
„I to ćemo mi morati da subvencionišemo, jer oni nemaju para zato što ne mogu da naplate (valjda vodu koja nije za piće, prim. a.) od Zrenjaninaca i to sa oko dva miliona evra godišnje. Je l` tako, Ivice“, upitao je Vučić svog šefa kabineta Ivicu Kojića, koji mu je potvrdno odgovorio. Uzgred je, u svom stilu, obraćajući se ljudima iz njegove pratnje, rekao: „Vidim da me Adrijana (Mesarović, ministarka privrede – prim. a.) gleda belo, kao da ne zna o čemu pričam“, kazao je Vučić.
Besmislenu, 427.000 evra vrednu javnu nabavku zrenjaninskog ViK-a, objavljenu na Portalu javnih nabavki 22. januara, nije pominjao, a ostalo je samo nekoliko dana da se ona zaustavi, jer će se, po svemu sudeći, svesti na arčenje javnog novca i prerasti u još jednu od afera koje potresaju društvo.
„Svašta se rodi u mutnoj vodi,
lukava mrena i glupavi smuđ,
karaš i bandar, lopov i džandar
i ribe što žive na račun tuđ.“
Ceo tender toliko je sporan da većini firmi, specijalizovanih za ovu vrstu poslova, ne pada na pamet da dostave ponudu, otkrivaju sagovornici Radara koji su želeli da ostanu anonimni, plašeći se da bi im javno istupanje zauvek zatvorilo vrata i za sve buduće poslove sa državom. Ali, ne žele ni da ih neko prepozna u stihovima pesme Bluz mutne vode Đorđa Balaševića:
Prvi problem sa ovom javnom nabavkom je što dezinfekcija predstavlja jednokratni tretman, kojim se ni na koji način ne mogu rešiti hemijski problemi i prekomerno prisustvo arsena, što su i glavni razlozi zbog kojih je voda u Zrenjaninu već 21 godinu zabranjena za piće.
Na drugi ukazuje advokatica Aleksandra Litričin, specijalista za javne nabavke i javno-privatna partnerstva, jer je svojevremeno radila u Komisiji za zaštitu prava ponuđača. Iz podataka dostupnih na Portalu javnih nabavki vidi se da vrednost javnih nabavki hlor-dioksida za dezinfekciju uglavnom ne prelazi tri miliona dinara, dok je ViK Zrenjanin za to planirao 17 puta više novca, kaže za Radar. I pri tome se „dezinfikuje“ voda koja nije za piće, a po važećem pravilniku vodovodna mreža i voda mogu se dezinfikovati hlor-dioksidom samo ako je voda hemijski ispravna.
„Neke stvari u ovoj javnoj nabavci bukvalno ničim ne mogu da se opravdaju. Ona je zapravo apsurdna i besmislena, jer voda u Zrenjaninu nije hemijski ispravna, niti će to ikada postati ovakvim tretmanom. Sporan je, dakle, sam predmet javne nabavke za ViK Zrenjanin. Šta tek reći za procenjenu vrednost od 50 miliona dinara, koja je i 50 puta veća od standardne vrednosti takvih nabavki“, naglašava Litričin, uz opasku da bi bilo zanimljivo videti kako je ViK utvrdio potrebu za ovim „predmetom nabavke, kao i njenu procenjenu vrednost i čime je to dokumentovano, jer su po zakonu naručioci obavezni da procenjenu vrednost utvrde istraživanjem tržišta“.
Procenjena vrednost posla nekoliko desetina puta veća od tržišne cene
Suština je u tome da se korišćenjem hlor-dioksida mogu popraviti mikrobiološka svojstva, ali će voda u zrenjaninskom vodovodu i dalje biti hemijski neispravna, tako da je planirana jednokratna dezinfekcija realno zaludan posao, bez ikakvog efekta. Ni tu, međutim, nije kraj. Za Aleksandru Litričin indikativno je i to što ViK Zrenjanin kao uslov za prijavu na ovaj tender traži da ponuđači dostave dokaze da su u prethodnom periodu već radili slične poslove i to na objektima za snabdevanje isključivo – pijaćom vodom!
Ova javna nabavka apsurdna je i besmislena, jer voda u Zrenjaninu nije hemijski ispravna, niti će to ikada postati ovakvim tretmanom. Šta tek reći za procenjenu vrednost od 50 miliona dinara, koja je nekoliko desetina puta veća od tržišne cene
Aleksandra Litričin
Konkretno, za taj posao može da se javi samo ponuđač koji je u prethodne tri godine „izvršio najmanje tri usluge tretmana distributivne vodovodne mreže u dužini od najmanje 700 kilometara, na objektima vodosnabdevanja, koji prerađuju vodu za piće za ljudsku upotrebu, preparatom koji ponuđač nudi (aktivna materija hlor-dioksid) u ukupnoj vrednosti od najmanje 35 miliona dinara bez PDV-a“, zatim ako je u istom periodu na takvim objektima obavio „najmanje jedan tretman rezervoara pitke vode ukupne zapremine 7.000 kubnih metara preparatom koji nudi (aktivna materija hlor-dioksida) u ukupnoj vrednosti od najmanje sedam miliona dinara bez PDV-a“ i ako, uz sve to, „ima zaključena najmanje tri ugovora o isporuci komponenti za generisanje hlor-dioksida, sa korisnicima koji proizvode i distribuiraju vodu za ljudske potrebe, u vrednosti od minimum 15 miliona dinara bez PDV-a“.
Poseban je kuriozitet to što gradsko komunalno preduzeće ViK od svih zainteresovanih firmi traži da im uz ponudu dostave dokaze da su u prethodnom periodu radili na objektima vodosnabdevanja, koji isključivo prerađuju vodu za piće, a njihova je voda zabranjena za ljudsku upotrebu još 2004.
Neke od poznavalaca prilika na ovom specifičnom tržištu, sa relativno malim brojem aktivnih igrača, ovako poređani uslovi ViK-a asociraju na još jednu strofu Balaševićevog Bluza mutne vode:
„Na šta se svodi život u vodi?
Pa eto, grabljivci imaju vlast.
Grgeč je glupan, ali je krupan,
pa male ribice guta u slast.“
Ključni problem za Aleksandru Litričin je što, kakav god preparat da se sipa u cevi, voda iz zrenjaninskog vodovoda neće moći da se koristi, jer ona tim jednokratnim tretmanom hlor-dioksidom ne može da se učini hemijski ispravnom za piće.
Opravdana sumnja da je javni poziv upućen unapred odabranom partneru
„ViK Zrenjanin, dakle, planira da potroši 50 miliona dinara nizašta. Tim pre ova javna nabavka, čija je procenjena vrednost nekoliko desetina puta veća od tržišne cene, ukazuje na sumnju da se svesno i nedozvoljeno troši javni novac, a uz to postavlja se pitanje i opravdanosti i zakonitosti ove javne nabavke. Zbog toga, koliko znam, neke firme iz ove branše neće ni konkurisati. Prosto, dobiti takav posao, za koji unapred znaš da je besmislen, predstavlja veliki reputacioni rizik. To je isto kao da sebi pucaš u nogu“, kategorična je sagovornica Radara.
Kaže i da je dodatno poražava činjenica što je ovakva javna nabavka raspisana u trenutku kada je celo društvo na nogama zbog sumnji da je bilo korupcije i prilikom rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu, čija se nadstrešnica srušila i ubila 15 ljudi.
Ostaje da se vidi da li će se i ko javiti sa konkretnom ponudom na ovaj tender, svestan da od njegovog posla niko, osim njega, neće imati nikakve koristi, ali će znatno olakšati kasu ViK-a. Mnogo više nego pre nekoliko godina.
Pretragom javno dostupnih dokumenata, Radar je ustanovio da je ovo jedina javna nabavka sa ovakvim „predmetom“ koju je ViK Zrenjanin pokrenuo od 2020, otkad postoji novi Portal javnih nabavki i primenjuje se važeći Zakon o javnim nabavkama. Uz to, na Portalu javnih nabavki ne postoji nijedna nabavka bilo kog naručioca sa istim nazivom predmeta javne nabavke. S druge strane, hlor-dioksid je u više navrata nabavljalo i JKP Bukulja iz Aranđelovca, ali je vrednost tih nabavki bila tri miliona dinara. I JKP Vodovod Kruševac je pre nekoliko meseci sproveo javnu nabavku hlor-dioksida, vrednu oko pet miliona, subotički Vodovod za 3,3 miliona dinara, dok velika većina komunalnih preduzeća za njegovu nabavku sklapa ugovore vredne manje od milion dinara.
746 dinara
ili 6,4 evra koštaće u proseku svakog stanovnika Zrenjanina javna nabavka gradskog Vodovoda i kanalizacije za ispiranje i dezinfekciju vodovodne mreže, čija je procenjena vrednost 427.000 evra
Većina tih nabavki ugovorena je sa istim ponuđačem, firmom Tvin oksid (Twinoxide) iz Beograda, čiji je većinski vlasnik istoimena kompanija iz Češke. Stoga se sada sa nestrpljenjem očekuje da se vidi ko će taj isti posao za nekoliko dana dobiti u Zrenjaninu, ali za 50 puta više para nego što je to uobičajeno i uprkos tome što u tom gradu voda nije za piće. I da li će taj posao dobiti firma čiji su ukupni godišnji prihodi, prema javno dostupnim podacima na APR-u, u 2020. i 2023. bili manji od 50 miliona dinara, kolika je procenjena vrednost javne nabavke zrenjaninskog ViK-a.
Građani Zrenjanina u svakom slučaju moraće i ubuduće svaki dan da kupuju flaširanu vodu, čak i ako ViK potroši 50 miliona dinara na još jednu, blago rečeno, sumnjivu javnu nabavku. A neće im biti prva, jer je DRI već utvrdio da je zrenjaninski Vodovod 2022. i 2023. za pet javnih nabavki, vrednih 448,6 miliona dinara, skratio rokove za dostavljanje ponuda, da nema pisanih dokaza da je plaćena roba isporučena ili ugovorena usluga obavljena, da su zaobilazili procedure i kada nisu postojali razlozi za izuzeće od Zakona o javnim nabavkama… Uz to, da nije bilo DRI, ko zna do kada bi ViK zatezne kamate na dospeli dug naplaćivao samo građanima, a ne i preduzećima. Izgleda da su rabote u gradskom javnom komunalnom preduzeću mutnije i prljavije od zrenjaninske vode. A da je ona mutna i prljava može se videti i golim okom.
