Pišu: Vuk Z. Cvijić, Milan Ćulibrk
Stanje železničke strukture u Srbiji zapravo je mnogo gore nego što bi se moglo zaključiti iz posebnog priloga u kome je na čak 135 strana, novi v. d. direktora Infrastrukture železnice Srbije Vladimir Maksimović nabrojao stotine nedostataka na dve deonice brze pruge od Prokopa u Beogradu do Novog Sada, koja je puštena u saobraćaj pre samo tri godine. Vozovi tom prugom od 1. novembra 2024. saobraćaju samo do Petrovaradina, zbog pada nadstrešnice stanice u Novom Sadu, koja je usmrtila 16 ljudi.
Koliko je stanje alarmantno ilustrativno pokazuje i to što je Maksimović zahtev da se nedostaci što pre otklone uputio na pogrešnu adresu. I formalno, jer je materijale poslao bukvalno na pogrešnu mejl adresu, koju firma kojoj su upućeni ne koristi više od 26 meseci, otkako su prestale sve njene ugovorne obaveze. I suštinski, jer se nije obratio firmi koja je bila na čelu konzorcijuma za nadzor prve deonice od Beograda do Stare Pazove, nemačkoj nacionalnoj železničkoj kompaniji Dojče ban, tačnije njenom beogradskom ogranku DB inženjering i konsalting Gmbh. Projekt biro Utiber iz Novog Sada bio je, naime, samo jedan od članova tog konzorcijuma, kao i mađarski Utiber i Vikoti Mernok Iroda, te Cestra, Geo-dita i Geo-test iz Beograda.
Neobavešteni direktor
Zbog toga je Projektni biro Utiber, kome je Maksimović pisao, za njegov dopis saznao tek kada je Radar u prošlom broju otkrio detalje iz te prepiske. To su autorima ovog teksta potvrdili izvori bliski akcionarskom društvu za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom, čiji je vlasnik država. To potvrđuje i odgovor Projektnog biroa Utiber Maksimoviću, 21. marta, dan nakon što je objavljen tekst Režimski projekat veka sa hiljadu mana. Izvori Radara, koji su imali uvid u taj odgovor i materijal koji je Maksimović poslao 6. marta, ističu da su iz Projektnog biroa Utiber v. d. direktora Infrastrukture 15 dana kasnije obavestili da oni više ne mogu naložiti izvođačima radova da otklone uočene nedostatke iz prostog razloga što su njihove ugovorne obaveze istekle još pre dve, odnosno tri godine!
Konkretno, za prvu deonicu, od beogradskog Prokopa do Stare Pazove, za čiju je gradnju angažovan konzorcijum dve kineske firme, Čajna reilvej internešnel i Čajna komjunikejšen konstrakšn kompani, ugovor o nadzoru prestao je da važi još 31. decembra 2023, a za deonicu od Stare Pazove do Novog Sada, koju je gradio ruski RŽD internešnel, godinu dana ranije, 31. decembra 2022.
Iz Projekt biroa Utiber su Infrastrukturu železnice obavestili da su njihove ugovorne obaveze istekle još pre tri godine i da zato više ne mogu naložiti izvođačima radova da otklone uočene nedostatke na brzoj pruzi
U tom odgovoru se podseća i da je ugovor o nadzoru radova na prvoj deonici sa Infrastrukturom u ime svih šest ponuđača 6. jula 2020. potpisao beogradski ogranak Dojče bana, DB inženjering i konsalting i da je on istekao 31. decembra 2023, dok je Projekt biro Utiber u ime grupe od pet ponuđača sa tom državnom firmom ugovor za drugu deonicu potpisao 21. jula 2020, s tim što je on istekao 31. decembra 2022. Članovi tog konzorcijuma bili su mađarski Utiber i Vikoti Mernok Iroda KFT, Cestra i Geo-dita iz Beograda.
Oba ugovora o nadzoru radova na pruzi istekla su još pre dve i tri godine
Drugim rečima, pošto su oba ugovora o nadzoru istekla, sve nepravilnosti koje su uočene trebalo je da otkloni sama Infrastruktura ili da se direktno obrati izvođačima radova, dvema kineskim i jednoj ruskoj kompaniji, da one, dok još uvek važe garancije, prugu dovedu u red. Upućeni u železnički saobraćaj objašnjavaju da su obaveze nadzora istekle praktično onog trenutka kada je završen tehnički pregled pruge i kada su obe deonice dobile upotrebnu dozvolu. Do tada je, kažu, investitor mogao da traži da firma, koja je bila na čelu konzorcijuma za nadzor, od izvođača zahteva da pre puštanja u saobraćaj obezbede da sve bude cakum pakum i da otklone sva odstupanja od dogovorenih standarda.
Sada je, međutim, kasno za to. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za samo pet dana, između 12. i 17. marta 2022, izdalo je četiri privremena rešenja o upotrebnoj dozvoli za drugu, 40,4 kilometra dugu deonicu brze pruge od Stare Pazove do Novog Sada. Sva četiri rešenja, u koja je Radar imao uvid, potpisala je državna sekretarka Aleksandra Damnjanović, jedna od retkih koja je zadržala svoju poziciju u tom ministarstvu. Zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu, naime, dotadašnji resorni ministar Goran Vesić i njegov prethodnik Tomislav Momirović morali su da podnesu ostavke, a optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, pored Vesića, obuhvaćena je i njegova pomoćnica Anita Dimoski.
U prvom delimičnom rešenju za deonicu od Stare Pazove do Inđije od 12. marta navodi se da je „komisija za tehnički pregled utvrdila da je objekat izveden u skladu sa projektom za izvođenje i projektom izvedenog objekta“, da je „investitoru dostavila izveštaj o izvršenom tehničkom pregledu“ i da je „objekat podoban za upotrebu“. Tri dana kasnije, uz slično obrazloženje, izdato je delimično rešenje o upotrebnoj dozvoli za deo pruge od Petrovaradina do Novog Sada, a 17. marta za deo od Inđije do Sremskih Karlovaca, kao i za celu drugu deonicu. U tim dokumentima navodi se i da primedbe koje je uočila komisija za tehnički prijem „ne utiču na stabilnost i funkcionalnost“ pruge.
Obaveze nadzora istekle su kada je završen tehnički pregled pruge i kada su obe deonice dobile upotrebnu dozvolu, a resorno ministarstvo je u martu 2022. izdalo nekoliko privremenih rešenja o upotrebnoj dozvoli
Koliko je sve rađeno u „minut do 12“ svedoči i podatak da su se samo dva dana kasnije, 19. marta 2022, brzom prugom, u pratnji drugih visokih zvanica, prvi provozali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i mađarski premijer Viktor Orban. Pre toga obe deonice od Beograda do Novog Sada su sertifikovane. Vesić je svojevremeno izjavio da je to uradila ćerka firma, odnosno beogradski ogranak Dojče bana, a da je i Rikardo sertifikejšn, ovlašćeno sertifikaciono telo iz Holandije izdalo sertifikat i „time potvrdilo da sva ugrađena oprema zadovoljava tehničke specifikacije interoperabilnosti“.
Tri direktora za osam i po meseci
Sve ovo je trebalo da zna i novi v. d. direktora Infrastrukture, koji je na tom mestu nasledio Jelenu Tanasković, koja je takođe na optužnici Višeg javnog tužilaštva, ali je njoj omogućeno da se brani sa slobode. Za razliku od prethodnog direktora Nebojše Šurlana, kome je Viši sud u Novom Sadu 28. februara pritvor još jednom produžio za 30 dana. Šurlan je pre tačno godinu dana, 27. marta 2024, nakon brojnih afera o kojima je Radar prvi pisao, bio prinuđen da podnese ostavku, jer su u javnost dospeli audio-zapisi njegovih razgovora sa Sinišom Malim i šefom kabineta bivše premijerke Ane Brnabić u kome su se pominjali neki sumnjivi poslovi, o kojima je navodno bio upoznat i sam Vučić.
Sve u svemu, direktori tog državnog preduzeća smenjivali su se kao na pokretnoj traci. Za samo osam i po meseci promenjena su tri direktora. Poslednji u nizu, koji je javnost ustalasao dopisom i spiskom nedostataka na brzoj pruzi, pre dolaska na to mesto bio je član kragujevačkog Gradskog veća za komunalne delatnosti, ravnomerni i održivi razvoj, a ostavku na to mesto podneo je do 2022. Maksimović je do lokalnih izbora 2016. bio predsednik Gradskog odbora Tadićevog SDS-a za Kragujevac. Očito mu se nije svidelo u opoziciji, pa je već 2017, u gradu u kome je tada zvanično bilo samo 16 Slovaka osnovao manjinsku, slovačku partiju Jaka Srbija (Silné Srbsko), koja se na lokalnim izborima 2020. priključila listi SNS-a.
Da se nije priklonio SNS-u, teško da bi ga se 7. decembra 2024. neko setio kao mogućeg novog v. d. direktora Infrastruktura. Koliko je adekvatan za to mesto, pokazao je dopis kojim je krivicu za loše stanje na brzoj pruzi hteo da prebaci na nekog drugog, a zapravo je pokazao da je za sve što ne valja kriva firma na čijem je čelu. Još gore je što je tim dopisom na neki način sabotirao Vučića, koji već tri godine baš tu prugu koristi kao jedan od najjačih argumenata u nastojanju da se prikaže kao „najveći graditelj“ u modernoj istoriji Srbije. Zbog slične nesmotrenosti, pre tačno godinu dana, 27. marta 2024. Šurlan je morao da podnese ostavku. Ostaje da se vidi da li se istorija ponavlja.
A do tada valjda će se neko u Infrastrukturi železnice setiti da zahtev da se hitno otklone uočene nepravilnosti prosledi kineskim firmama Čajna reilvej internešnelu i Čajna komjunikejšen konstrakšn kompani i ruskom RŽD internešnelu. Dok uskoro ne istekne trogodišnja garancija, nakon čega će za sve popravke biti odgovorna samo Infrastruktura železnice. A njen direktor je u svom dopisu sam napisao da je neke od nedostataka „potrebno hitno ukloniti, jer ugrožavaju živote putnika“. Na stranu što izvori Radara navode da je još u aprilu 2022. Infrastruktura usvojila plan održavanja železnice. Neko je, međutim, trebalo i da ga realizuje, A očito nije.
