Nešto mi je „zaparalo uši“ u onom što su mediji nedavno preneli nakon prinudnog iseljenja Muzeja automobila iz prostora „Moderne garaže“ u Beogradu. Ne, neću se baviti time kako je i zašto došlo do toga da muzej bude iseljen, o tome se već mnogo pričalo, već nečim drugim.
Naime, po izjavi naslednika bivših vlasnika, kojima je objekat vraćen u postupku restitucije, oni su plaćali porez na imovinu na taj objekat godinama, iako nije bio u njihovom posedu. Naravno, ako je verovati onome što su mediji preneli. Jedan od naslednika je rekao (citat): „Od 2017. godine, kada je rešenje o vraćanju Moderne garaže nama postalo pravosnažno, plaćamo ogroman porez na imovinu… Tražili smo da nas Grad oslobodi plaćanja poreza na imovinu jer je Moderna garaža korišćena za neprofitnu delatnost, ali ni to se nije desilo“.
I laicima koji logički razmišljaju ovo ne zvuči pravično. A mi koji znamo šta piše u propisima, znamo da je to i – nezakonito.
Dakle, ko je zaista bio u obavezi da plaća porez na imovinu na taj objekat u proteklom periodu? Ovde ću pokušati da uprošćeno dam odgovor na postavljena pitanja. Koga zanima stručno razmatranje na temu može pročitati komentare Šta potpada pod porez na imovinu? i Ko plaća porez na ono što je u javnoj svojini?, na Pravnom portalu.
Šta je porez na imovinu
Prema Zakonu o porezima na imovinu, ovaj porez plaća se za nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, i to na: pravo svojine, zakupa ili korišćenja, te na državinu (imanje u posedu). U nepokretnosti spadaju: zemljište (građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo) i objekti (stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže, putevi i drugi, nadzemni i podzemni građevinski objekti, odnosno njihovi delovi).
E sad, kad na nepokretnosti, pored prava svojine, postoji neko drugo pravo, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svojine. Što je negde i logično, porez plaća onaj kome taj objekat koristi ili ima interes da ga drži u posedu.
Ako je tačno da su naslednici zgrade, koja im je vraćena u restituciji, porez na imovinu morali da plaćaju i dok je u njoj bio smešten Muzej automobila, i laicima je jasno da to nije pravično. A oni koji poznaju važeće propise znaju da je to i – nezakonito
Obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje danom sticanja prava na koje se porez plaća, onime šta prvo nastupi, tj. sticanjem vlasništva, uspostavljanjem državine ili početkom korišćenja, odnosno osposobljavanjem za upotrebu. A prestaje danom kojim poreskom obvezniku prestaje pravo svojine, državina ili korišćenje nepokretnosti, zatim prestankom postojanja nepokretnosti ili s početkom primene zakona kojim je to pravo prestalo biti predmet oporezivanja. A prestaje i kada na predmetnoj nepokretnosti neko drugi stekne pravo svojine, državinu ili korišćenje.
Porez na imovinu za objekat znan kao „Moderna garaža“ se, dakle, plaća. Samo da vidimo ko ga plaća? Ovde čak nije bitno ni to što se porez na imovinu ne plaća na nepokretnosti koje su proglašene spomenicima kulture, a koji služe za ove namene. Da, objekat „Moderne garaže“ jeste zaštićeno kulturno dobro, ali ovde je od prevashodnog značaja ko ga je imao u posedu i koristio. I za koju namenu.
Ko je obveznik poreza na imovinu
Po zakonu, obveznik poreza na imovinu (onaj ko ga plaća), na nepokretnosti koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije je pravno i fizičko lice koje je imalac prava svojine – vlasnik, korisnik ili držalac iste.
I sad, da li je trebalo da nosioci prava svojine plaćaju porez na imovinu za period dok objekat nije bio u njihovom posedu? Odgovor je prost, samo je trebalo sagledati sve aspekte, jer pravni poredak je jedinstven, kako to Ustavkaže. Ovde je bitno da je predmetni objekat koristila ustanova kulture – muzej, čiji je suosnivač jedinica lokalne samouprave – Grad Beograd. Bar je tako bilo u trenutku iseljenja, jer najavljeno je preuzimanje osnivačkih prava od strane države, odnosno pripajanje drugom muzeju.
Porez za zgradu u kojoj je bio smešten Muzej automobila u Beogradu trebalo je da plaća ustanova kulture koja je bila korisnik te imovine ili njen osnivač, Grad Beograd. Bilo ko, samo ne naslednici koji nisu koristili, niti su imali državinu nad tim objektom
Najbitnije je da je, kad je reč o korišćenju (i državini) nepokretnosti u javnoj svojini, obveznik poreza na imovinu korisnik nepokretnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina. Jer, tu se oporezuje korišćenje nepokretnosti u javnoj svojini. I zato što znamo ko je korisnik. Da je nepoznat, predmet oporezivanja bila bi državina.
Prema Zakonu o javnoj svojini, javnu svojinu čine državna, pokrajinska i svojina jedinica lokalne samouprave – opštinska, odnosno gradska svojina. U javnoj svojini su prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi, stvari koje koriste organi i organizacije, ustanove, javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač država, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave itd. Da li sada postaje jasnije?
Ko je trebalo da plaća porez
Kad se sve navedeno ukrsti, odgovor je jednostavan. Porez je trebalo da plaća ustanova kulture koja je bila korisnik te imovine ili drugo lice koje je bilo upisano kao korisnik ili za tu ustanovu kulture izmirivalo obaveze, Grad Beograd, na primer. Bilo ko drugi, samo ne vlasnici koji nisu imali državinu nad tim objektom, niti su ga koristili, jer je on bio u režimu javne svojine zato što ga je koristila ustanova čiji je suosnivač jedinica lokalne samouprave.
Jedino što me čudi u celoj priči je to što su naslednici bivših vlasnika imali advokata, čije su izjave mediji takođe prenosili. Zašto advokat nije reagovao, ako već organi lokalne poreske administracije ne znaju šta piše u zakonu? Osnovi na koje su se pozivali u vezi oslobađanja od poreza (bar prema onome što su mediji preneli) su pogrešni. Delatnost koja se u objektu obavlja nema veze s tim, jer nije reč o delatnosti onog od kog je porez naplaćivan. To bi muzej mogao da traži eventualno. Jer, tad bi na kraju došli do toga da onaj kome porez ide u stvari plaća porez sam sebi… Ali to nije tema ovde. U ovom slučaju jedino je bio bitan posed nad objektom.
Iako po svim propisima PDV ne bi trebalo da se plati na uvoz neke slike, kulturnog dobra za postavku muzeja, stav Ministarstva finansija je bio da se mora platiti porez za sliku Paje Jovanovića Odmor bašibozuka, kupljenu u inostranstvu, pa ispada da će država platiti porez – samoj sebi
Ovde je bilo potrebno samo pročitati par propisa. Tumačenje i razumevanje napisanog je ponekad težak proces, ali čitanje valjda nije? Ili ja uvek čitam neke druge propise?
Ne tako davno pisao sam i o tome zašto PDV ne mora da se plati na uvoz slike – kulturnog dobra, za postavku muzeja. Ali Ministarstvo finansija, ipak, kaže da se porez kod uvoza slike Paje Jovanovića Odmor bašibozuka mora platiti, pa će tako država opet platiti porez samoj sebi. Zato sam postavio pitanje u naslovu teksta.
Ne znam ima li ovde ludih, ali svakako ne bih da im budem zbunjen.