Koliko je predsednik Aleksandar Vučić dobro i detaljno „osmislio“ ideju o „jeftinim“ stambenim kreditima za mlade, kojom je pokušao da umiri, zapravo „kupi“ studente, svedoči i to što je za manje od 38 sati, od srede uveče, kada se po ko zna koji put obratio javnosti, do gostovanja na RTS-u u petak ujutro, tri puta smanjivao učešće. Najpre je rekao da po novoj šemi, za koju je nalog dao glavnom blagajniku, ministru finansija Siniši Malom, za stan od 48 kvadrata, vredan 75.000 evra, učešće više neće biti 20 odsto ili 15.000 evra, već samo 2.250 evra. Već sutradan ga je smanjio na 1.000, a potom na samo 750 evra ili jedan odsto vrednosti stana.
Iako na prvi pogled zvuči prilično primamljivo, najava da će učešće biti manje od cene mobilnih telefona „nekih lidera opozicije i ministara“, u osnovi sadrži nekoliko sistemskih grešaka. Bar za sada, dok Mali ne završi svoj deo posla i Vlada ne utvrdi novu „garantnu šemu“, koja bi trebalo da otkrije više detalja. No, iz primera koji je Vučić izneo može se uočiti da je ovakva, na brzinu skrojena „šema“ pre plod političkog populizma i žurbe da se ublaži talas protesta studenata i srednjoškolaca, nego rezultat iole smišljene ekonomske akcije.
Nekoliko ali, što predsedniku sreću kvari
Tim pre što u Zakonu o budžetu za 2025, koji je Skupština usvojila pre samo tri nedelje, nakon skandalozne sednice, na kojoj se o državnoj kasi nije ni raspravljalo, za takve subvencije nije predviđen bukvalno ni jedan jedini dinar. Kamoli 400 miliona evra, koliko je Vučić rekao da će država izdvojiti. Te pare ni veliki finansijski mag poput Siniše Malog neće moći da nađe u tek skrojenoj državnoj kasi, jer je u njoj i bez tog dodatnog, vanrednog troška već planiran minus od 2,7 milijardi evra. No, kako funkcionišu javne finansije, to je najmanji problem, jer će se Vlada očas posla dodatno zadužiti i naknadno deficit povećati na 3,1 milijardu evra, jer ionako račune ne polaže Skupštini, već samo jednom čoveku.
8,4 evra
manja je mesečna rata kredita za stan od 75.000 evra na 40 godina po sada važećim uslovima od one koju je kupcima za poslednje 34 godine obećao predsednik, uz obilne subvencije države
Drugi, mnogo veći problem je što stan po prosečnoj ceni od 1.550 evra po kvadratu postoji samo u Vučićevoj računici. Par dana nakon što je lansirao ideju, Republički geodetski zavod je objavio Indeks cena stanova za treći kvartal 2024, iz kojeg se vidi da je srednja cena novoizgrađenih stanova u Beogradu 2.180 evra, u Novom Sadu 1.960 i u Nišu 1.700 evra. Samo u Kragujevcu se srednja cena kvadrata od 1.480 evra uklapa u predsednikov model. Šta tek reći ako se ima u vidu da je prosečna cena 10 odsto najskupljih stanova u Beogradu 3.520 evra, u Novom Sadu 2.430, Nišu 2.100 i Kragujevcu 1.660 evra.
No, i pre najnovijih podataka, RGZ je prethodno objavio da je u prvom polugođu prosečna cena prodatih novoizgrađenih stanova u celoj Srbiji bila 1.767 evra, Novom Sadu 1.970, a u Beogradu čak 2.453 evra. Bio bi red da je Vučić bar objasnio ko mu je dojavio da će cena, u trenutku kada krediti za mlade zažive, u Beogradu biti za 903, a u Novom Sadu za 420 evra manja nego u prvoj polovini 2024.
Skuplja dara nego mera
Treći problem je što, ako sve bude onako kako je Vučić najavio, „jeftini“ stambeni krediti, uz obilnu državnu pomoć, za mlade nisu skoro ništa povoljniji od stambenih kredita koje banke u Srbiji već nude svojim klijentima. Uz logičnu pretpostavku da je prva računica bazirana na učešću od 2.250 evra i da je tako predsednik izračunao da će kupci stana od 75.000 evra u prvoj godini plaćati ratu od samo 121 evro, od druge do kraja šeste 200 evra, a od sedme do 40. godine 333 evra, ispada da će ukupan trošak kredita sa učešćem biti 151.565 evra. Ne zvuči baš povoljno kao što je izgledalo dok je novi model promovisao Vučić, ovoga puta bez pomoći kineske table, jer bi ona otkrila i neke stvari koje bi vlast radije da ćušne pod tepih.
2,7 milijardi evra
planirani je minus u budžetu za 2025. bez i jednog dinara za subvencionisanje stambenih kredita, a s obzirom na to da je Vučić najavio da će država za te namene izdvojiti 400 miliona, to bi moglo da znači da će i deficit naredne godine da poraste na 3,1 milijardu evra
To, naravno, nije ukupni trošak kredita, jer će paralelno sa kupcem, država u prvih šest godina izdvajati dodatnih 91 evro mesečno ili ukupno 6.552 evra. Ako nova „šema“ podrazumeva da će se iz državne kase obezbediti i ostatak do 20 odsto učešća, onda bi takav zajam koštao još 14.250 evra. Sve zajedno, dakle, kupac i država bi do kraja perioda otplate za stan od 75.000 evra morali da plate između 158.117 i 172.367 evra.
Istovremeno, da neko sad bez ikakve pomoći države (osim da mu se odobri manje učešće od 20 odsto), uz prosečnu kamatu od 4,54 odsto i učešće od 2.250 evra dogovori sa bankom kredit od 72.750 evra na rok otplate od 40 godina, mesečna rata bila bi 324,64 evro, dakle za osam evra manja nego što će biti od sedme do 40. godine uz „nikad jaču“ državnu pomoć. Ukupan trošak kredita dogovorenog po trenutno važećim tržišnim uslovima bio bi, doduše, za samog kupca 155.826 evra ili nešto veći, ali bi ukupan trošak bio manji nego za kredit uz podršku države. Na stranu što će građanima na kraju biti isporučen ceh i za svaki dinar subvencija za stambene kredite, pa će ono što ne plate na mostu, platiti na ćupriji.
Ima li pilota u avionu
No, iako je očito da najavljeni krediti neće biti bogzna kako povoljni, može se očekivati da će se, ako ova ideja zaživi, za stambene kredite uz podršku države tražiti jaka „veza“. Čisto sumnjam da niko od mladih neće brzo skapirati da im je mnogo isplativije da konkurišu za takav kredit, iako i ne misle da ga otplaćuju svih 40 godina. Računica je jednostavna. Još proletos prosečna mesečna kirija u Beogradu za garsonjeru bila je 296 evra, za jednosobni 388, jednoiposobni 466, a za dvosobni stan 693 evra.
36.500 evra
više narednih šest godina koštaće kirija za iznajmljivanje dvosobnog stana u Beogradu po prosečnim cenama zakupa od prvih 60 mesečnih rata, koje je najavio Vučić za kupovinu stanova uz podršku budžeta
I šta vlast misli da će neko odlučiti kada se suoči sa izborom da li narednih šest godina da samo za kiriju za dvosoban stan iskešira skoro 50.000 evra ili da uzme kredit za stan na koji će u tom istom periodu da plati tek nešto više od četvrtine te sume? U prvoj godini 12 rata po 121 evro, narednih pet još 60 po 200 evra ili ukupno 13.452 evra. A u trenutku kad im, u sedmoj godini, rata za kredit poraste na 333 evra, niko ih ne može naterati da nastave sa otplatom i sprečiti da raskinu ugovor sa bankom. Do tada će samo na kiriji uštedeti oko 36.500 evra. Cinici bi rekli, taman dovoljno za učešće za normalan stambeni kredit, bez ičije pomoći.
I šta će država da radi u tom slučaju? O tome očito niko ne misli, kao da nema pilota u avionu. A možda sadašnju vlast i nije briga za to. Jer čak i ako to bude masovna pojava, u najboljem slučaju to će desiti tek tamo neke 2032. Do tada će proći Ekspo 2027, koji im je jedini prioritet. A kad prođe, možda bi deo stanova izgrađen za specijalizovanu izložbu u Surčinu mogli ponuditi mladima po 1.550 evra za kvadrat. Da vlast i na delu pokaže da vodi računa o mladima.
Na stranu što Vučićeva poslednja ponuda i ne važi za studente. Pošto nisu zaposleni, njima ni jedna banka ne bi odobrila ni keš, a kamoli stambeni kredit.
