10154497 copy
Foto: EPA-EFE/KOCA SULEJMANOVIC
Vojni izdaci balkanskih država

Ima li pilota u avionu

Izdanje 5
7

Ove godine u budžetu za odbranu prvi put je više novca planirano za troškove osoblja nego za nabavku novog naoružanja i opreme. Ta promena posledica je i nezadovoljstva pripadnika Vojske Srbije, zbog čega je vlast već najavila povećanje njihovih plata za 2024.

U svetlu rata u Ukrajini, čestih tenzija, najava o nabavkama naoružanja i izražene nacionalističke retorike u regionu Zapadnog Balkana, pažnja javnosti je usmerena ka pitanjima odbrambenih politika balkanskih država. S obzirom na to da je odbrana tradicionalno jedan od državnih sektora na koji se troši najviše novca iz državnog budžeta, ali je istovremeno i najmanje transparentan, bitno je razmotriti koliki deo svojih budžeta i na koji način balkanske države troše na odbranu. Osim toga, nije retka pojava da se pitanja odbrane instrumentalizuju u političke svrhe, što je naročito očigledno na primeru Srbije i njene takozvane politike „balansiranja“.

Trend postepenog povećanja budžeta za odbranu, uočen među svim balkanskim državama, nastavljen je, ali usporen u 2023. godini, bez drastičnih promena u odnosu na 2022. Posmatrajući izdatke za odbranu kao procenat bruto domaćeg proizvoda jedne zemlje, Srbija se izdvaja kao jedina zemlja u regionu koja troši više od dva odsto BDP-a, dok Bosna i Hercegovina godinama unazad troši najmanje – ispod jedan odsto BDP-a. Balkanske države članice NATO – Albanija, Crna Gora, Hrvatska i Severna Makedonija – nisu dostigle prag od dva odsto BDP-a, na kome NATO insistira od 2015, kada je postignut dogovor da se toliko troši na odbranu.

Stotine miliona evra za naoružanje

Ipak, projekcije za 2024, na osnovu usvojenih zakona o budžetu, ukazuju na izvesne promene. Albanija i Severna Makedonija planiraju da povećaju svoje rashode kako bi dostigle kriterijum od dva odsto BDP-a. Međutim, neizvesno je da li će se stvarni rashodi uskladiti sa tim planovima, imajući u vidu da su te dve zemlje lane potrošile manje nego što je bilo predviđeno budžetom za tu godinu. Još jedna važna promena do koje bi trebalo da dođe u ovoj godini je smanjenje vojnog budžeta Srbije na oko 1,8 odsto BDP-a, kao i promena u strukturi budžeta za odbranu.

Grafika 1
Grafika: Radar

Naime, analiza strukture budžeta daje uvid u to koliko zemlje izdvajaju za kupovinu naoružanja i opreme, koliko za ljudske resurse (plate zaposlenih) i za druge troškove kao što su infrastrukturna ulaganja, održavanje opreme i slično. Srbija je jedina zemlja u regionu čiji su vojni izdaci u 2023. godini veći za naoružanje i opremu nego za troškove osoblja. Po ovom trendu Srbija takođe ide u korak sa kriterijumima NATO-a, jer troši više od jedne trećine svog budžeta za odbranu na kupovinu naoružanja i opreme, što je standard kome NATO teži.

Iako političke elite gotovo redovno najavljuju ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka, ne pružaju dodatno objašnjenje zašto je to najpogodniji način za suočavanje sa bezbednosnim izazovima i pretnjama i da li Srbija ima dovoljno novca da to i sprovede u delo

Međutim, primetno je da su u slučaju Srbije relativno niski operativni troškovi, u koje spadaju različiti troškovi održavanja opreme, rezervnih delova, goriva, i svega što je potrebno za obuku i generalno jačanje sposobnosti. Iako je proces nabavke novog naoružanja opravdan u određenoj meri jer je deo oružja zastareo, ipak nije dovoljno samo posedovati novu opremu i naoružanje. Neophodno je i održavanje i dodatna obuka kadrova, što očigledno nije predviđeno trenutnim budžetom Srbije. Osim toga, mnogo veći problem kod nabavke naoružanja jeste to što se ponekad koristi za prikupljanje političkih poena među drugim državama, uveravajući ih u bezbednost regiona. Isto tako se koristi kao vid samopromocije lokalnih političkih elita u domaćoj javnosti imajući u vidu da je Vojska Srbija među institucijama koje uživaju najviše poverenja među građanima Srbije, prema istraživanjima javnog mnjenja.

avion 12102023 0009 copy
Foto: Ministarstvo odbrane i vojske Srbije/ATAImages

Još jedna promena je primetna na osnovu planiranog budžeta za odbranu za ovu godinu – više sredstava bi trebalo da bude izdvojeno za troškove osoblja nego za naoružanje i opremu. Ova promena je najverovatnije posledica trenutnog nezadovoljstva pripadnika Vojske Srbije položajem i platama. Već́ dugi niz godina Vojska Srbije se suočava sa značajnim odlivom kadrova, zbog čega Vlada pokušava da popravi stanje koje je posledica višegodišnjeg lošeg upravljanja u Vojsci Srbije time što najavljuje povećanje plata za 2024.

Više para za vojnike, manje za opremu

Drugi razlog za predviđeno povećanje izdataka na troškove osoblja dovodi se u vezu sa najavama o ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojnog roka. Iako političke elite u Srbiji gotovo redovno pokreću ovu temu, ne pružaju dodatno objašnjenje zašto je vraćanje obaveznog vojnog roka najpogodniji način za suočavanje Srbije sa bezbednosnim izazovima i pretnjama, sa kojim uopšte izazovima i pretnjama, kako i zašto se pogoršalo stanje, da li će ta vojna obuka biti dovoljno moderna za trenutno i buduće bezbednosno okruženje, a najbitnije od svega, da li Srbija ima dovoljno sredstava za sprovođenje u delo ovakvih najava.

Grafika 2
Grafika: Radar

*Napomena: Podaci za prošlu godinu zasnivaju se na poslednjim izmenama budžeta, jer te zemlje još nisu usvojile završne račune za 2023, dok se podaci za ovu godinu zasnivaju na zakonima o budžetu za 2024. i MMF-ovim projekcijama BDP-a

Kad je reč o međunarodnoj vojnoj saradnji, NATO je dominantni partner svih država Zapadnog Balkana, čak i onih koje nisu članice Alijanse. Iako je Srbija vojno neutralna i vodi takozvanu politiku balansiranja između velikih sila, najdinamičniju bezbednosnu i odbrambenu saradnju ima sa NATO i SAD. To se vidi u pogledu donacija, vojnih vežbi i učešća u međunarodnim vojnim misijama.

Prošle godine Srbija je jedina u regionu za odbranu trošila više od dva odsto BDP-a. Taj prag, iako NATO insistira na tome, nisu dostigle ni članice Alijanse, Albanija, Crna Gora, Hrvatska i Severna Makedonija, dok BiH za te namene troši manje od jedan odsto BDP-a

Od kada je počeo rat u Ukrajini, Vlada Srbije je obustavila sve međunarodne vojne vežbe. Međutim, 2023. je uvedeno izuzeće od ove zabrane, primenjeno na vojnu vežbu – „Platinasti vuk 2023“, koju su organizovale Vojska Srbije i Evropska komanda oružanih snaga SAD. Što se tiče ostalih balkanskih država, u 2023. je primetno u odnosu na 2022. povećan broj vežbi i u slučaju Crne Gore i Severne Makedonije, s tim što je Hrvatska zabeležila najdrastičniji porast broja vojnih vežbi – sa 14 na čak 66. Još jedna novina je da su pripadnici Vojske Srbije učestvovali u međunarodnoj misiji na Sinaju, zajedno sa američkim vojnicima, što predstavlja raskid sa dosadašnjom praksom prema kojoj je Srbija slala isključivo vojnike u misije koje su pod okriljem UN ili EU.

Saradnja Srbije sa NATO

Činjenica da je jedina vojna vežba Srbije u 2023. bila sa SAD i da je učestvovala u vojnoj misiji sa SAD, pokazuje da aktuelna vlada u Srbiji blisko sarađuje sa zapadnim bezbednosnim partnerima. Međutim, to se teško može zaključiti iz javnog diskursa u Srbiji, u kome se veoma retko spominje saradnja Srbije sa NATO, zbog negativnog stava dela javnosti usled namernog i od strane vlasti negovanog sećanja na bombardovanje 90-ih i nezavisnosti Kosova. Očigledne su razlike između delovanja Srbije na međunarodnom planu i onoga što se predstavlja građanima na unutrašnjem planu, a sektor odbrane je jedan od najistaknutijih primera ovog razlaza.

8955552 copy
Foto: EPA-EFE/KOCA SULEJMANOVIC

Antizapadni narativ koji trenutna vlast u Srbiji neguje, pre svega radi očuvanja svoje moći, stvara sliku o bliskoj saradnji i pomoći Rusije ili Kine. Ali je činjenica da je od početka rata u Ukrajini odbrambena saradnja Srbije sa Rusijom u najvećoj meri smanjena, dok je u 2023. zabeležena jedino donacija Kine Srbiji, bez preciziranja sadržaja te donacije. Ovakav narativ obezbeđuje vlasti u Srbiji naklonost velikog dela domaće javnosti, naročito u kontekstu aktuelnog bezbednosnog nadmetanja između Rusije i NATO u Evropi. Bez izgleda da će doći do neke promene u ovom pogledu, vlast u Srbiji nastavlja da zadovoljava interese biračkog tela, ali i zapadnih partnera u pogledu očuvanja bezbednosti regiona.

Sve ovo doprinosi važnosti povećanja transparentnosti u sektoru odbrane, kako bi se izbegla instrumentalizacija ovih pitanja u političke svrhe. Javnost u Srbiji, ali i ostalim balkanskim državama, trebalo bi da bude svesna stepena saradnje sa zapadnim partnerima u oblasti odbrane, postepenog povećanja vojnih izdataka, te vojnih vežbi i učestvovanja u misijama. Članstvo Srbije u NATO nije neophodno za poboljšanje regionalnih odnosa i bezbednost regiona, ali pružanje potpunih i tačnih informacija o pitanjima odbrambenih politika jeste.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

7 komentara
Poslednje izdanje
Aleksandar Vučić
| Ekonomija | 60

David Koperfild sa Andrićevog venca

Uz realni rast od samo dva i po odsto, vlast u Srbiji uspela je prošle godine da bruto domaći proizvod Srbije poveća sa 60,4 na 69,5 milijardi evra ili za više od 15 procenata. I tu neće stati, jer su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali najavili da će već 2027. […]

Veštačka inteligencija AI
| Kultura | 15

Čovečanstvo ulazi u novo doba

Revolucija artificijelne inteligencije se ubrzava i ona postaje jedna od najvećih prekretnica u istoriji. Revolucije koje su temeljno izmijenile čovječanstvo bile su do sada Gutenbergov izum štamparije; Edisonova sijalica i Teslina naizmjenična struja, i Turingova mašina (kompjuter) i „Turingov test“ (ispitivanje da li mašina može simulirati ljudsku inteligenciju). To su revolucije koje su promijenile paradigmu […]

Društvene mreže
| Mišljenja | 1

Doomscrolling – kada ekran nema kraj

Aktivnost bez jasnog vremenskog trajanja, polupasivno gledanje u ekran dok na njemu nižemo stranice i stranice sadržaja, iako oduvek prisutna, doživela je svoju mutaciju u zloćudniju formu tokom COVID pandemije. Tako je dumskroling bio izazvan besomučnom potragom za pouzdanim i preciznim informacijama o virusu, broju slučajeva, simptomima, lečenju, vakcinaciji… A sa beskonačno mnogo izvora vesti […]

glasanje, izbori, izborna mesta, izbori 2023
| Mišljenja | 46

I dalje ćute vlasnici „pristojnih potpisa“

Po mišljenju mnogih, upravo je „2.000 pristojnih“ svojim imenima podržalo sve ono iza čega pošten čovek javno ne sme stati: ponižene i privatizovane institucije, višegodišnji medijski mrak, javno satanizovanje novinara i političkih neistomišljenika, progon uzbunjivača, kriminal u sprezi sa strukturama vlasti, skrivanje ubica iz kosovskog kafića „Panda“, zatvaranje sremskih obdaništa za decu opozicionara, nezakonito rušenje […]