Umesto da kao najveća kompanija bude kičma razvoja i stabilnosti države i da pomaže razvoj ostatka privrede, ostvareni rezultati Elektroprivrede Srbije zapravo su zabrinjavajući. Iako je od kraja 2021, kada je istorijska havarija u EPS-u izazvala kolaps elektroenergetskog sistema, struja značajno poskupela i za stanovništvo i za privredu, profit EPS-a je prošle godine bio skoro pet puta manji nego 2023, a usponi i padovi akcionarskog društva u vlasništvu države poklapaju se sa smenama njegovog rukovodstva.
Talas poskupljenja električne energije je i krenuo nakon epskog kolapsa, u zimu 2021. Ni u to vreme cena električne energije za građane nije bila niska građanima koji je plaćaju, iako je bila mnogo niža nego u većini evropskih država. U prvom kvartalu 2021, prema podacima evropske statističke agencije Eurostat, struja je bila jeftinija samo u Gruziji, Ukrajini i na Kosovu. Tri godine kasnije, u prvom tromesečju 2024, struja je u Srbiji bila skuplja nego u Bosni i Hercegovini, Gruziji, Turskoj i na Kosovu, dok za Ukrajinu nema podataka.
Da podsetimo, te 2021. na čelu EPS-a bio je Milorad Grčić, za čije ime se vezuju najveći poslovni neuspesi najveće i najznačajnije srpske kompanije. Nakon katastrofe, Grčić je početkom 2022. bio prinuđen da podnese ostavku i na njegovo mesto imenovan je Miroslav Tomašević. Novi v. d. generalnog direktora je za kratko vreme uspeo da sanira posledice rada svog prethodnika, podigne proizvodnju i ostvari dobre finansijske rezultate. Uprkos svemu, vlast je smenila Tomaševića u maju 2023. i na njegovo mesto imenovala Dušana Živkovića.
Prihod pao za 450 miliona, a profit za čak 750 miliona evra
Pre smene, Tomašević je za 2024. planirao dobit od 650 miliona evra, dok je novo rukovodstvo sa Živkovićem na čelu revidiranim planom očekivani profit smanjilo na 460 miliona evra. Ni taj cilj nisu uspeli da ostvare. Zapravo ni pola od onoga što su sami zacrtali. Neto dobit pala je na samo 208 miliona evra i bila je za skoro 80 odsto manja nego 2023, kada se vlast hvalila profitom od skoro 960 miliona evra ili 112,4 milijarde dinara. Još manje razumljiv je prošlogodišnji pad poslovnih prihoda za 450 miliona, sa 4,25 na 3,8 milijarde evra.
208 miliona evra
bila je neto dobit EPS-a u 2024, za čak 750 miliona evra manja nego godinu dana ranije i 250 miliona manja od one koju je nova uprava na čelu sa direktorom Dušanom Živkovićem planirala
Istini za volju, posle sušne 2022, vremenske prilike pogodovale su EPS-u, pa je u 2023, zbog izuzetno povoljne hidrologije, proizvodno vaskrsao. Zbog toga te godine EPS skoro uopšte nije uvozio struju, već je izvesne količine čak i izvezao. Tome su pre svega doprinele hidroelektrane, koje su u 2023. proizvele 34 odsto više struje nego 2022. i za 12 odsto više od prosečne godišnje proizvodnje. Zbog toga je značajno, na čak 36 odsto, povećano učešće hidroenergije u ukupnoj proizvodnji struje. Pri tome je trošak proizvodnje u hidrocentralama višestruko niži od cene koštanja svakog kilovata u termoelektranama na ugalj i gas. Zato je praktično dobra hidrologija „napunila džepove“ EPS-a i to je prvi razlog za dobre finansijske rezultate u 2023.
Drugi razlog velikog profita EPS-a je lako merljiv i svodi se na značajno poskupljenje struje. Za industrijske potrošače cena megavata od maja 2023. povećana je na 110 evra, dok je dve godine ranije bila upola niža, od 50 do 55 evra. Pored toga, te godine struja je za stanovništvo poskupela tri puta za po osam odsto, a pre toga, u septembru 2022, za 6,5 procenata. Sve zajedno, za samo 16 meseci, struja za domaćinstva poskupela je 34,4 odsto. Uz to, u avgustu 2022. je za 83 odsto povećana i naknada koju i građani i privreda plaćaju za obnovljive izvore energije i samo po tom osnovu računi za stanovništvo su uvećani za desetak procenata. Taj prihod takođe pripada EPS-u, za razliku od akcize i PDV-a, koji se slivaju u državnu kasu.
Treba napomenuti da je ova naknada za obavezan otkup struje iz obnovljivih izvora energije (OIE) imala veliki negativni uticaj na EPS, jer je on obavezan da otkupi tu struju od privatnih investitora po visokoj tarifi, čime su ovi proizvođači imali zagarantovani profit bez ikakvog tržišnog rizika. EPS je za te namene dobijao sredstva od posebne naknade za OIE, koja čini sastavni deo računa potrošača električne energije, ali je problem nastao zbog razlike između tako sakupljenih sredstava i iznosa koji je EPS morao da uplati privatnim proizvođačima, koji svake godine povećavaju kapacitete. Tu razliku morao je da podmiri sam EPS iz sopstvenih sredstava, što je ovu državnu kompaniju koštalo 17,46 milijardi dinara ili gotovo 150 miliona evra. Od 2022. taksa je uvećana pa je i ovo uticalo na pozitivan bilans EPS-a u 2023, a zapravo je profit privatnih investitora u OIE prevaljen na sve potrošače, koji tu taksu i plaćaju.
150 miliona evra
uplatio je EPS privatnim investitorima u obnovljive izvore energije, koji ostvaruju profit bez ikakvog tržišnog rizika, a i taj ceh su, kroz račune za struju, na kraju platili potrošači
No, bez obzira na sva poskupljenja, profit EPS-a je prošle godine dramatično opao u odnosu na 2023, sa 960 na 208 miliona evra ili sa 112,4 na 24,3 milijarde dinara. Ujedno, bio je i za 55 odsto manji od 460 miliona evra, koliku je neto dobit za 2024. planiralo novo rukovodstvo EPS-a.
Da bi se bolje razumeli ekonomsko-finansijski pokazatelji poslovanja EPS-a, mora se početi od njegovog energetskog portfolija. U njegovim termoelektranama se proizvede oko 70 odsto, a u 16 hidroelektrana oko 30 odsto električne energije. U poslednje tri i po decenije maksimalna godišnja proizvodnja elektrana kojima upravlja EPS ostvarena je 2013, kada su tržištu isporučena 37.433 gigavat-sata električne energije.
Umesto domaćeg, EPS u termoelektranama koristi sve veće količine uvoznog uglja
U trenutku kada je Tomašević smenjen sa mesta v. d. direktora, na depoima je bilo 1,96 miliona tona uglja, što je veoma bitno ako se ima u vidu da EPS 70 odsto električne energije proizvodi u termoelektranama na ugalj. Prošle godine, međutim, iz uglja je proizvedeno samo 62,9 odsto struje u Srbiji.
To, nažalost, nije posledica puštanja u rad novih postrojenja sa OIE, već stihijskog pada proizvodnje uglja na domaćim kopovima. A upravo je navodni pad proizvodnje uglja i električne energije, i to u vreme kada su planski remontovani kapaciteti EPS-a, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović iskoristila kao formalni razlog za napad na tadašnjeg direktora Tomaševića, što je bila samo uvertira da ga nedugo potom Vlada smeni i na njegovo mesto postavi Živkovića.
Niko očito nije vodio računa o osnovnom pravilu struke, koje nalaže da se proizvodni kapaciteti remontuju, a kopovi uglja proširuju planski, u vreme kada je domaća potrošnja manja, a energija na berzama jeftinija, da bi proizvodnja mogla da se poveća kada i tražnja domaćih potrošača za energijom poraste. Logika je vrlo jednostavna – energiju uvozite kada je jeftina, a proizvodite i eventualno izvozite kad je skupa. Nažalost, sadašnji menadžment to očigledno ne radi. Naprotiv, radi sve suprotno od onoga što je nekada radio Tomašević. Zato su i rezultati mnogo lošiji nego što su bili i nego što su mogli biti.
I pre nego što je zvanično objavljen finansijski izveštaj za 2023, predsednica i jedini član Skupštine akcionara EPS-a, resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović nije propuštala priliku da se pohvali rekordnim profitom. O rezultatima za 2024. Skupština se oglasila samo šturim saopštenjem. A ne oglašavaju se ni Norvežani, članovi Nadzornog odbora EPS-a, čiji je dolazak predsednik Aleksandar Vučić najavio kao navodnu potvrdu da vlast hoće „da se otkači od partijsko-parazitskog sistema“ u državnim preduzećima. Njihov dolazak u EPS poredio je sa odlukom KK Crvena zvezda da njene redove pojača čuveni Fakundo Kampaco. Argentinac nije uspeo da odvede Zvezdu u plej-of Evrolige i posle samo pola sezone otišao je u madridski Real. Norvežani još nisu promenili dres, ali nisu ni pomogli da EPS pod njihovim nadzorom ostvari bolje rezultate nego prethodna uprava.
Vučić je dolazak Norvežana u EPS uporedio sa dolaskom Fakunda Kampaca u KK Crvena zvezda. Argentinac je brzo otišao u madridski Real, a Norvežani još nisu promenili dres, ali nisu ni pomogli da EPS pod njihovim nadzorom ostvari bolje rezultate nego prethodna uprava
Uprkos najavama novih investicija u OIE, za energetsku stabilnost Srbije još uvek je presudno važan ugalj. EPS na svom sajtu navodi da se prosečno godišnje proizvede između 37 i 40 miliona tona uglja, s tim što je rekord postavljen davne 2011, kada je iskopano 40,3 miliona tona. Nažalost, nije realno očekivati da će ni ove, ni narednih nekoliko godina umesto iscrpljenih ležišta lignita biti aktivirana nova. Posledica je dramatičan rast uvoza. Procenjuje se, naime, da je za samo dve godine, od 2022. do 2024, uvoz uglja za potrebe EPS-a povećan za čak 70 odsto, sa 2,8 na 4,8 miliona tona.
Nažalost, nije realno očekivati da će u dogledno vreme umesto iscrpljenih ležišta lignita biti aktivirana nova. Posledica je dramatičan rast uvoza uglja za potrebe EPS-a, koji je za samo dve godine, od 2022. do 2024, povećan za čak 70 odsto, sa 2,8 na 4,8 miliona tona
Koliki su domaći potencijali, najbolje pokazuju podaci iz okruženja. Bugarska godišnje iskopa 30 miliona tona lignita i 45 odsto energije dobija iz uglja, dok Rumunija sa 24 miliona tona domaćeg lignita obezbeđuje 20 odsto struje za domaće potrebe. Naravno, valja imati u vidu da obe zemlje poseduju nuklearne elektrane. S druge strane, BiH proizvodi 14 miliona tona lignita godišnje i tako pokriva polovinu energetskih potreba, dok je Severnoj Makedoniji on još važniji, jer čak 80 odsto potreba zadovoljava električnom energijom na bazi uglja.
Iako se smatra da na području Kosova i Metohije postoje najveće rezerve lignita na svetu, trenutno se na KiM iskopa tek sedam miliona tona godišnje. Prema konzervativnim procenama, vrednost tog uglja je oko 230 milijardi, a iz njega proizvedene električne energije oko 600 milijardi dolara. Prema istraživanjima obavljanim između 1952. i 1999, čak 79 odsto rezervi uglja u Srbiji i njene dve pokrajine nalazilo se upravo na KiM.
Kako je Srbija od izvoznika postala uvoznik struje i to po visokim cenama
Iako je i sada sistemski važna kompanija, EPS će u narednom periodu postati još važniji. Između ostalog i zbog toga što je u poređenju sa razvijenim evropskim zemljama, Srbija imala relativno malu potrošnju električne energije po stanovniku. Otuda je godinama imala viškove električne energije koje je mogla da izvozi. Poslednjih godina, međutim, taj trend je promenjen i Srbija se suočava sa sve većim izazovima u proizvodnji i snabdevanju električnom energijom.
Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da se na putu od proizvođača do krajnjih korisnika svake godine u prenosnom i distributivnom sistemu izgubi oko 4.500 gigavat-sati ili oko 15 odsto ukupne proizvodnje električne energije, što znači da „spalimo“ jedan Kostolac svake godine
Što se tiče cena električne energije u Srbiji, one će sve češće biti povezane sa cenama uglja, s obzirom na značajan udeo termoelektrana u proizvodnji struje. Ali, na cenu mogu da utiču i globalne okolnosti, poput ratova ili promene klime. Samo jedna jaka zima može da uništi srpski elektroenergetski sistem. A šta u tom slučaju može da se desi mogli smo da se uverimo pre 12 godina, kada je u februaru 2012. Srbiju pogodio ledeni talas, koji je potrajao nekoliko nedelja. Potrošnja struje je tada dostigla čak 137 miliona kilovat-časova dnevno. Zbog toga, iako su svi proizvodni kapaciteti funkcionisali bez većih problema – što danas, zbog nedostatka uglja, nije slučaj – EPS je u to vreme morao da uveze samo pet odsto nedostajuće električne energije.
Umesto da proizvodne kapacitete remontuje planski, da energiju uvozi kada je jeftina, a proizvodi i eventualno izvozi kad je skupa, sadašnji menadžment radi sve suprotno. Zato su i rezultati mnogo lošiji nego što su bili 2023. i nego što su mogli biti 2024.
Ukoliko bi se ponovili slični meteorološki uslovi, sada bi dnevno sigurno nedostajalo skoro 40 miliona kilovat-časova struje. Te količine bi morale da se uvezu, po berzanskoj ceni, koja je, primera radi, 2022. iznosila i 400 evra po megavatu, dok je naša proizvodna cena oko 50 evra. Državu bi taj uvoz sada koštao do 20 miliona evra dnevno! A kako hladnoća ne bi pogodila samo Srbiju, već i naše okruženje, to bi prouzrokovalo astronomske cene struje. Ako bi je u takvoj situaciji uopšte bilo moguće kupiti na tržištu. U takvim lako zamislivim okolnostima, došlo bi do ozbiljnih redukcija struje i za stanovništvo i za privredu.
Usled politički postavljenog menadžmenta i nerešavanja gorućih a već nagomilanih problema, postoji velika mogućnost da ovo preduzeće nastavi sa lošim poslovanjem i da ono na kraju padne na teret državnog budžeta, ili da se takvo stanje iskoristi kao dobar izgovor za dodatno podizanje cene struje. U poređenju sa međunarodnim okruženjem, cena struje nije visoka i verovatno će u nekom trenutku morati da se poveća da bi se stvorila mogućnost investicija u revitalizaciju postojećih i izgradnju novih postrojenja za proizvodnju električne energije. To je, uostalom, i jedna od preporuka MMF-a.
Samo jedna jaka zima može da uništi srpski elektroenergetski sistem. U februaru 2012. dnevno smo trošili 137 miliona kilovat-časova, od čega je EPS uvozio samo pet odsto, a sada bi pri toj potrošnji morao da uvozi skoro 40 miliona kilovat-časova i da svakog dana plaća 20 miliona evra
No, pre nego što se to desi, trebalo bi uraditi još ponešto. Analiza Fiskalnog saveta o strukturnim problemima u domaćoj energetici pokazuje da se na putu od proizvođača do krajnjih korisnika svake godine u prenosnom i distributivnom sistemu izgubi oko 4.500 gigavat-sati električne energije, što je oko 15 posto ukupne bruto proizvodnje, a to znači da „spalimo“ jedan Kostolac svake godine. Smanjenjem tih gubitaka na neku razumnu meru, bar bi mogao da se smanji procenat nekog budućeg poskupljenja struje.
Električna energija je ključni faktor za razvoj i opstanak svake države. Ona pokreće naše svakodnevne aktivnosti, omogućava industrijski napredak, podržava ekonomski rast i osigurava osnovne usluge poput osvetljenja, grejanja i transporta. Od predaka smo nasledili najveći i najrazvijeniji elektroenergetski sistem u ovom delu Evrope. A gde smo sada, prosudite sami.
