Može li svet izdržati još jedan Trampov udarac

I u svom prvom mandatu, predsednik SAD Donald Tramp oživeo je carine kao glavni instrument ne bi li „Ameriku učinio ponovo velikom“. Prvo ih je usmerio ka glavnim rivalima, poput Kine, i pojedinim sektorima privrede – proizvodnji čelika, aluminijuma, solarnih panela… Da bi ih kasnije proširio i na druge privrede, čak i na saveznike, Evropsku uniju, Kanadu i Meksiko, kao i na druge sektore. Zahtevao je da se ponovo pregovara o već postojećim trgovinskim sporazumima, kakav je Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA).

Carine koje je Tramp uveo u prvom svom mandatu Svetska trgovinska organizacija proglasila je nelegitimnim i u suprotnosti sa preuzetim obavezama SAD. Zbog odgovora spoljnotrgovinskih partnera uvođenjem carina za robu iz SAD, počinju trgovinski ratovi. No, tokom prvog mandata Tramp je, ipak, bio oprezan i trudio se da ne ošteti američke interese u inostranstvu. Između ostalog i zato što mnoge američke kompanije iz automobilske i drugih industrija imaju filijale u inostranstvu koje izvoze u SAD, pa bi se te veće carine odnosile i na njihove proizvode. Uz to, napravio je i jedan sporazum sa Kinom, kojim je zaustavljena dalja eskalacija međusobnih carina.

Njegov naslednik Džozef Bajden je tokom svog mandata nastavio neke elemente Trampove spoljnotrgovinske politike, time što je doneo izvršnu naredbu kojom je pozvao američke kompanije da se oslanjaju na regionalne lance nabavke, a ne na svetske.

„Dan oslobođenja“ ili katastrofe

Drugi predsednički mandat Trampa počinje bombastično, zato što od prvog trenutka najavljuje značajno podizanje carina kako bi zaštitio američku privredu, obnovio njenu industriju i time osigurao radna mesta. Kako je CNN Politics pisao, Tramp je još u kampanji za drugi mandat obećavao da će podići carine za sve partnere za 10 ili 20 odsto, a za Kinu čak 60 procenata i time obezbediti dovoljan priliv u budžet da ukine porez na prihode u SAD. Tramp je prvo počeo sa uvođenjem carina Kini od 10 odsto u februaru, da bi ih odmah podigao na 20 odsto. Ubrzo posle toga uvodi, za sve partnere, carine od 25 odsto na uvoz stranih automobila i proizvoda od aluminijuma i čelika. Sve te carine je uveo na unilateralnoj osnovi, bez uzimanja u obzir spoljnotrgovinskih sporazuma, koji postoje, i poštovanja prelaznih rokova.

Po američkim podacima, suficit Srbije značajnije se povećava od 2013, što se poklapa sa početkom izvoza vozila Fijata u Italiju. Da li su u SAD završila vozila koja smo želeli pod preferencijalnim uslovima da izvozimo u Rusiju, a nismo mogli da dokažemo srpsko poreklo

Ipak, najveći udarac na spoljnotrgovinski režim SAD izazvalo je uvođenje „recipročnih carina“ (reciprocal tariffs), koje je Tramp objavio 2. aprila, proglašavajući taj datum za „dan oslobođenja“. One podrazumevaju da se uz osnovnu od 10, a za Kinu 20 odsto, naplaćuju i dodatne carine, koje bi, kako je rekao, ispravile deficit koji SAD imaju u trgovini sa mnogim zemljama sveta.

Američki trgovinski predstavnik (US Trade Representative), organ zadužen za spoljnotrgovinsku politiku u kabinetu predsednika SAD, na internet stranici je objavio metodologiju izračunavanja ovih dodatnih carina, čak i formulu, koja bi većini čitalaca delovala prilično komplikovana i samo bi zamaglila suštinu. A u suštini ona se svodi na odnos spoljnotrgovinskog bilansa (deficita) i uvoza SAD iz svake zemlje. Rezultat se onda deli sa dva, zato što SAD navodno uvode duplo manju zaštitu i dobije se dodatna, recipročna, carina za svaku pojedinačnu državu.

Tako je izračunata dodatna carina za najveće spoljnotrgovinske partnere, za Kinu 34, EU 20 i Japan 24 odsto, a najvišim stopama biće opterećen uvoz iz Lesota, čak 50, Kambodže 49 i Vijetnama 46 procenata. I nekim zemljama Zapadnog Balkana razrezane su visoke stope, pre svega Srbiji 37, Bosni i Hercegovini 35 i Severnoj Makedoniji 33 odsto, dok je za Crnu Goru i Albaniju određena stopa od 10 procenata.

Minus i plus, ko Amer i Rus

Prvo me začudilo kako se Srbija našla na tom spisku, kada mi nemamo suficit u trgovini sa SAD, pa sam pokušao da primenim formulu na podatke o trgovini sa SAD, koje je objavio naš Republički zavod za statistiku za 2024. Naravno, formula nije davala naznačeni rezultat od 74 odsto, zato što je Srbija imala deficit u trgovini sa SAD od 69 miliona dolara, jer je naš izvoz prošle godine bio 670, a uvoz 739 miliona dolara. Onda se setih da je u metodologiji naznačeno da se za računanje koriste američki podaci, ali oni valjda ne mogu biti značajno drugačiji? Ili, ipak, mogu?

Pogrešni pristup autora nove spoljnotrgovinske politike ne uzima u obzir obim razmene SAD sa svakim partnerom pojedinačno, pa tako ispade da je Srbija za Sjedinjene Države opasnija od Kine, jer će se od 9. aprila srpska roba dodatno cariniti sa 37, a kineska sa 34 procenta

Prema podacima US Census Bureau Srbija je u 2024. u SAD izvezla robu vrednu 814 miliona dolara, uz suficit od čak 604 miliona dolara. Pa, otkud ovako velika razlika u podacima? Zar naši podaci o izvozu u SAD ne bi trebalo da budu slični podacima o američkom uvozu iz Srbije? Gledajući američke podatke, uočio sam da Srbija prelazi u zonu suficita od 2010. i da se on značajnije povećava od 2013. To koincidira sa početkom izvoza vozila Fijata iz Srbije, koja mi sva izvozimo u Italiju i tako ih i statistički obuhvatamo. Da li su to ona vozila za koja nismo mogli da dokažemo srpsko poreklo kada smo želeli da ih, pod preferencijalnim uslovima, izvozimo u Rusiju?

Moguće je da SAD ta vozila evidentiraju po zemlji porekla, a ne zemlji izvoza i tako ih pripisuju nama. U 2024. ova lista je šira, pa su se među proizvodima koje značajno izvozimo našle i automobilske gume, delovi motora, ali i naoružanje i vojna oprema, proizvodi od stakla i slično. Čak ni međunarodne baze podataka o spoljnoj trgovini, koje koriste različite metode za usklađivanje podataka, nisu uspele da ih ujednače i daju sasvim različite podatke, ako se Srbija ili SAD označe kao njihov izvor, što se može uočiti i iz priložene tabele.

*Uporedni podaci o spoljnoj trgovini Srbije sa SAD u 2024. iz nekoliko različitih baza u milionima američkih dolara

Iako je cilj Trampove administracije bio da se dođe do carine koja će otkloniti deficit SAD u trgovini sa pojedinim zemljama, odnosno da se procene carine koje druge države naplaćuju na uvoz američkih proizvoda, formula koja je korišćena to nikako ne može da pokaže. Ona jednostavno pokazuje odnos spoljnotrgovinskog deficita i uvoza (odnosno izvoza partnera) i kao takva je pokazatelj neusklađenosti razmene, a nikako pokazatelj nivoa zaštite spoljnotrgovinskog partnera.

Da li je Srbija za američku ekonomiju opasija od Kine

Autori ove izmene spoljnotrgovinske politike su mogli da primene carinske ekvivalente necarinskih barijera i to saberu na prosečnu carinu države partnera, ili da pokušaju da odrede optimalnu carinu preko modela opšte ravnoteže i slično. Ovaj pristup koji su oni izabrali ne uzima u obzir obim razmene SAD sa svakim partnerom, pa tako ispade da je Srbija opasnija od Kine.

Na stranu što u međunarodnom trgovinskom sistemu manje razvijene zemlje uživaju posebne povlastice koje su asimetrične po svom karakteru, ali ovde to nije uvaženo. Nemamo naznaka šta je sa Opštim sistemom preferencijala SAD, koji ovo takođe predviđa, da li on ostaje na snazi, ili će Laos morati da plaća 60 odsto carine.

Danas kada imamo značajnu razmenu stranih direktnih investicija u svetu, podaci o spoljnoj trgovini ne daju potpunu informaciju o razmeni i koristima zemalja. Mnoge američke kompanije sa filijalama u inostranstvu izvoze svoje proizvode iz raznih zemalja u SAD. Zbog toga je i razvijena nova statistika koja prati aktivnosti stranih filijala (Foreign Affiliates Trade Statistics) i prikazuje neto izvoz razložen na domaću i stranu komponentu (Trade in Value Added). Iole ozbiljnija analiza trebalo bi da uključi i ovu vrstu podataka.

Za nobelovca Pola Krugmana, Trampova odluka je najveći šok za međunarodnu trgovinu u istoriji. I Svetska trgovinska organizacija smatra da je to veliki udarac, ali poručuje da se 75-80 odsto međunarodne razmene još uvek odvija po njenim pravilima

Ove izmene carina od strane SAD ugrožavaju opstanak svetske trgovine i razmenu međunarodnih privatnih investicija, čitavu svetsku privredu i institucije koje su uspostavljene da nadziru primenu vladavine prava u međunarodnoj trgovini, kao što je Svetska trgovinska organizacija. Partneri već najavljuju kontramere, čime se nastavlja spirala smanjivanja ekonomske aktivnosti u svetu. Mnoge institucije i autori su naglasili da je ovaj potez SAD ugrozio opstanak svetske privrede.

Pol Krugman, dobitnik Nobelove nagrade iz ekonomije i jedan od najznačajnijih autora u oblasti međunarodne trgovine, u intervjuu za Njujork tajms izjavio je da je ovo najveći šok za međunarodnu trgovinu u istoriji. Svetska trgovinska organizacija je izjavila da je ovo veliki udarac za međunarodni trgovinski sistem, ali da se 75-80 odsto međunarodne razmene još uvek odvija po njenim pravilima.

Na proizvode iz Srbije nove carine do daljeg čak 47 odsto

Od 9. aprila počinje primena novih drakonskih carinskih stopa od čak 47 odsto za Srbiju, pa ćemo tek videti kakvi će efekti biti za Srbiju i svet. Od visokih carina veća prepreka je nestabilnost, koja se unosi u međunarodne trgovinske odnose, pa će većina preduzeća čekati neko razrešenje. Više od 50 zemalja je već izrazilo želju da pregovaraju sa SAD, a Tramp je najavio da očekuje „darove“. Ali, pre ikakvih pregovora trebalo bi osporiti primenjenu metodologiju na kojoj se ova politika zasniva.

I važno pitanje, vredi li novi dogovor sa nekim ko dogovore i pravila ne poštuje? Vladavina prava i funkcionisanje institucija ključni su i u međunarodnoj trgovini. Pri tome je svetska privreda skup svih ekonomskih interakcija između nacionalnih privreda, koje postoje na ovoj našoj zemaljskoj kugli. Kolokvijalno, termin svetska privreda koristimo i da označimo uspon međunarodne ekonomske saradnje koja, između različitih nacionalnih privreda, postoji od druge polovine 19. veka, kada je prvi put značajna liberalizacija režima međunarodne trgovine omogućila razvoj svetske trgovine, a kasnije i međunarodnih privatnih investicija, odnosno sveukupnog međunarodnog poslovanja.

Međunarodno poslovanje je postalo toliko značajan segment savremenog poslovanja da je za mnoge privrede predstavljalo i ključan oslonac njihovog razvoja. Međunarodni trgovinski sistem (International Trading System) koji nastaje ovom liberalizacijom, a koji je kasnije oličen u Opštem sporazumu o carinama i trgovini (GATT) i Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO), osnova je jedne stabilne, predvidive i uređene prakse u međunarodnoj trgovini. SAD su bile glavni inicijator multilateralizma u regulisanju međunarodne trgovine, od polovine 20. veka, a američka privreda glavna osnova svetske privrede koja se veoma dinamično i uspešno razvijala.

Ovako značajna liberalizacija režima svetske trgovine i investicija omogućila je ujedinjavanje sveta u jedinstveno tržište, a organizaciju svetske proizvodnje u globalne lance vrednosti. To je uslovilo promenu strukture svetske privrede, koja je podrazumevala smanjenje izvoza finalizovanih industrijskih proizvoda, a povećanje izvoza poluproizvoda, delova i sklopova, koji se dorađuju u pojedinim fazama međunarodne proizvodnje.

Od početka 21. veka zaustavlja se rast svetskog izvoza, mereno njegovim učešćem u svetskom bruto društvenom proizvodu. To postaje posebno vidljivo u vreme svetske ekonomske krize 2009, kada mnoge razvijene privrede beleže veliki pad privredne aktivnosti, što se reflektuje i na njihov smanjeni izvoz, ali i uvoz. Odmah posle ove privredne, stiže i jedna medicinska kriza, oličena u pandemiji virusa kovid-19, tokom 2019. i 2020, koja je imala negativne posledice na svetsku privredu zbog uzdržavanja od fizičkog kontakta. Manji broj brodova isplovljavao je iz svetskih luka, što čini prevoz robe skupljim, a delovi i sklopovi ne stižu na vreme do svojih kupaca. Sve ovo prati i zaoštravanje geopolitičkih odnosa u svetu, što se reflektuje na spoljnotrgovinske politike najvećih svetskih privreda, pa se počinje i sa restrikcijom režima međunarodne trgovine, najpre uvođenjem necarinskih barijera, s obzirom na to da su carine „zaboravljeni“ instrument 19. veka. Sve dok ih se Tramp ponovo nije setio. Kamo sreće da nije.