Suočene sa ekonomskom krizom u Nemačkoj i drugim evropskim privredama, ali i zbog isteka obaveza iz ugovora sa državom po osnovu subvencija, neke strane kompanije planiraju skorašnje gašenje fabrika ili smanjenje obima poslovanja u Srbiji, zbog čega će nekoliko hiljada radnika i njihovih porodica već do kraja godine ostati na „belom hlebu“.
Italijanski Beneton zvanično je najavio da će krajem aprila zatvoriti fabriku u Nišu i da će bez posla ostati oko 950 radnika. Do kraja 2025, nakon 17 godina poslovanja u Srbiji, u Zrenjaninu će biti zakatančena fabrika nemačkog proizvođača auto-delova Drekslmajer, u kojoj je radilo čak 2.000 ljudi. Zbog smanjenog obima poslovanja, fabrika kineske (ranije američke) kompanije Džonson elektrik u Nišu planira otpuštanje 350 radnika.
Irsko-američki Aptiv, koji svoje proizvode isporučuje nemačkim automobilskim gigantima Mercedesu i Folksvagenu, svojim radnicima u Leskovcu ponudio je sporazumni raskid ugovora o radu, uz otpremnine od 80.000 dinara po godini staža. Aptiv je fabriku u Leskovcu otvorio 2018. i u njoj je ranije bilo angažovano čak 5.000 radnika, dok ih je trenutno u pogonima oko 3.000, jer su ranije već otpušteni gotovo svi zaposleni na određeno vreme.
Pogrešan model stiže na naplatu
Sporazumni raskid ugovora o radu, uz otpremnine od 350.000 do 400.000 dinara, zaposlenima je ponudila i južnokorejska Jura korporacija u Leskovcu. Bolji poznavaoci domaćih i svetskih ekonomskih (ne)prilika procenjuju da će ovakvih slučajeva biti sve više u narednom periodu. Ne samo zbog krize i globalne nestabilnosti, već možda i više zbog pogrešnog modela privlačenja stranih investicija.
Zajedničko većini stranih kompanija koje su u minule dve i po decenije došle u Srbiju, s tim što su neke u međuvremenu već otišle odavde, a još neke se spremaju da krenu istim putem, jeste da su prilikom otvaranja fabrika od Horgoša do Merdara dobile pozamašne državne subvencije. Drekslmajer je država častila sa nepuna dva miliona evra, Beneton sa oko milion i po, Aptiv sa čak 25,5 miliona evra, dok je Jura korporaciji, koja u Srbiji ima dve fabrike u Nišu i po jednu u Leskovcu i Rači Kragujevačkoj, za svako novo radno mesto platila subvenciju od 10.000 evra. Samo u prošloj godini država je odobrila subvencije za 54 kompanije, mahom strane, u iznosu od 93 miliona evra.
93 miliona evra
subvencija iz budžeta država je odobrila samo u prošloj godini za 54 kompanije, mahom strane
U domaćim sindikatima kažu da ne mogu da osujete planove stranih poslodavaca o masovnom otpuštanju radnika. Bar one koji ostaju u Srbiji, ali su odlučili da deo radnika stave na spiskove prekobrojnih, zbog navodno smanjenog obima poslovanja ili isteka važenja ugovora o državnim podsticajima.
Predsednica ASNS Ranka Savić tvrdi da je teško zaštititi ljude u stranim fabrikama koje su najavile otpuštanja i da sindikati u aktuelnoj situaciji mogu da se bore za što bolje otpremnine, koje „moraju da budu veće od onih predviđenih zakonom“. ASNS već godinama upozorava da ekonomska politika koja se isključivo bazira na stranim investicijama može da dovede do ovakvih scenarija, jer kad dođe do krize i poremećaja na tržištima takve firme mogu lako da odu iz zemlje, naglašava. Povlačenja stranih kompanija u narednom periodu će biti sve više kad presuše subvencije, a i zbog činjenice da radnici u Srbiji više ne pristaju da budu jeftina radna snaga, kaže Ranka Savić za Radar.
Pakuju kofere čim presuše subvencije
Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, ističe da država očito nema odgovor na zabrinjavajuću pojavu odlaska stranih investitora, koji veliki broj ljudi ostavljaju ili će tek da ostave bez posla. „Nema nikakvog garantnog fonda kojim bi država prekobrojnim radnicima neko vreme, dok ne nađu drugi posao, obezbedila egzistenciju ili da iz njega dobiju zarade koje im poslodavci nisu isplatili. Istovremeno, ukidanjem doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca, smanjen je priliv u fond Nacionalne službe za zapošljavanje, a time i mogućnost prekvalifikacije i dokvalifikacije radnika koji gube posao“, kaže Vuković.
Povlačenja stranih kompanija u narednom periodu će biti sve više kad presuše subvencije, a i zbog činjenice da radnici u Srbiji više ne pristaju da budu jeftina radna snaga
Ranka Savić
On smatra da je državi neophodna nova industrijska i privredna politika, koja će u okviru globalne promene odnosa, koja je dobrim delom protekcionistička, da štiti domaću privredu i ekonomiju. To bi, veruje on, obezbedilo da se na efikasniji način vodi računa o interesima i standardu sopstvenih građana i konkurentnosti domaćih poslodavaca.
Među prvima je nogu povukao najpoznatiji italijanski proizvođač obuće Geoks. Čim je istekao ugovor o podsticajima, Geoks je u julu 2021. zatvorio fabriku u Vranju i bez posla ostavio više od 1.200 Vranjanaca. A njegovo dovođenje u Srbiju koštalo je poreske obveznike skoro 12 miliona evra. Samo pet godina pre nego što su rekli „adio“, tadašnji premijer Aleksandar Vučić je 31. januara 2016. otvorio novu fabriku Geoksa i Vranjancima poručio „da je došlo vreme da Srbija promeni odnos prema najsiromašnijem delu naroda“. Rekao im je i da će „kada budu šetali svetskim metropolama u izlozima moći da vide svojih ruku dela“. Nije im pojasnio kako će sa platom od oko 300 evra, koliko su tada zarađivali, moći da šetaju svetskim metropolama. Nije ih obavestio ni da je za svako od 1.250 radnih mesta država Geoksu platila po 9.000 evra i poklonila još 100 miliona dinara za uređenje građevinskog zemljišta za gradnju fabrike obuće.
Dolazak austrijskog Gelinger holdinga, koji je 2016. preuzeo Mitros iz Sremske Mitrovice, koštao je državu 5,8 miliona evra. Već krajem 2023. novi gazda zakatančio je fabriku i bez posla ostavio oko 440 radnika. U međuvremenu Srbiju je napustio i turski Džinsi, koji je u leto 2023. zatvorio fabriku u Leskovcu i bez posla ostavio 700 radnika. Pola godine ranije i Berteks tekstil je na cedilu ostavio stotinu radnica iz Kragujevca, iako je od države dobio 826.000 evra, a zauzvrat je, po ugovoru, trebalo da zaposli 300 radnika. Još manje sreće imali su zaposleni u fabrikama nameštaja u Vranju i Somboru, čiji je poslodavac, vlasnik ruskog Spilita, bez ikakve najave rešio da zatvori obe fabrike, kao i više od 30 salona nameštaja širom Srbije.
Državi je neophodna nova industrijska i privredna politika, koja će u okviru globalne promene odnosa koja je dobrim delom protekcionistička, da štiti domaću privredu i ekonomiju
Duško Vuković
Veoma izdašne subvencije, uključujući i oslobađanja od poreza, doprinosa i još nekih obaveza, dobio je i italijanski Fijat, sada deo multinacionalne kompanije Stelantis, ali ga to nije sprečilo da u dva navrata, 2016. i 2022, doduše uz socijalni program, otpusti oko 2.500 radnika, s tim što je u toj fabrici država bar manjinski vlasnik, sa udelom od 33 odsto.
Iako zatvaranje pojedinih pogona, pa i celih fabrika u svetu nije ništa neuobičajeno, ovdašnji primeri dovoljan su dokaz da privredni razvoj zemlje ne bi smeo da se bazira na dosadašnjem načinu privlačenja stranih investicija, koji se svodi na obilne subvencije, ponekad i znatno veće od 10.000 evra po svakom novom radnom mestu. Često i u fabrikama u kojima radnici ne zarađuju mnogo više od zakonom garantovanog minimalca. U takvim ekstremnim slučajevima kod pojedinih analitičara rađa se podozrenje da je u pitanju svojevrsna „legalizovana korupcija“ i da možda još neko, osim poslodavaca, ima koristi od takvih aranžmana. Tim pre što se neki od tih ugovora čuvaju van domašaja javnosti, kao strogo čuvana „poslovna tajna“.
Poseban je problem što neke strane kompanije u Srbiji bije loš glas, da teraju zaposlene da nose pelene, da otpuštaju radnika slanjem SMS poruka, da ne poštuju Zakon o radu i štrajku, da brane sindikalno organizovanje, da nadležne inspekcije u neke fabrike ne smeju ni da privire…
Dodatna nevolja je što su subvencije davane neselektivno, pa su izdašne podsticaje dobijale i firme za proizvodnju odeće, obuće, preradu mesa, motanje kablova i slične poslove, koje mogu lako da presele u neku drugu zemlju. Uz njih, sada su u problemima i kompanije za proizvodnju delova za automobilsku industriju, jer se zbog krize u Evropi smanjuju porudžbine, pa su i one prinuđene da pritisnu kočnicu.
Strani investitori dođu i odu, a domaća mala i srednja preduzeća ostaju
Istine radi, sadašnji model privlačenja stranih investitora nisu patentirali Vučić i SNS. Prvi ga je, pre skoro dve decenije, primenio tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić, uz obrazloženje da će to doprineti oživljavanju srpske industrije. Srbija je, prema zvaničnim podacima, od 2005. do 2016. otvaranje novih radnih mesta u stranim kompanijama subvencionisala sa 171 milion evra. U tu sumu nisu uračunati vrednost ustupljenog građevinskog zemljišta za izgradnju pogona, infrastrukturno opremanje lokacija, oslobađanje od PDV-a, poreza i doprinosa.
Pitanje je, međutim, kakvi su stvarni efekti tih subvencija. O tome je nedavno, na Kopaonik biznis forumu govorio i predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović. On je konstatovao da su ranijih godina strane investicije privlačili relativno jeftina radna snaga, lak pristup prirodnim resursima i niski ekološki standardi… Od 2017. do 2023. u Srbiji su stranci uložili 25 milijardi evra, ali su te investicije bile okrenute prema tradicionalnim sektorima, a ne u razvoj tehnološki naprednih delatnosti, koje stvaraju visoku dodatu vrednost, rekao je Paunović i upozorio da se direktne strane investicije usporavaju već nekoliko godina, jer je od 2019. do prošle godine njihov udeo smanjen sa 7,4 na 5,6 odsto BDP-a Srbije. Još više zabrinjava to što strani investitori sve više izvlače dobit iz zemlje da bi je plasirali u neka druga područja, istakao je Paunović.
Stranci investiraju uglavnom u tradicionalne sektore, a ne u razvoj tehnološki naprednih delatnosti, koje stvaraju visoku dodatu vrednost. Još više zabrinjava to što strani investitori sve više izvlače dobit iz zemlje da bi je plasirali u neka druga područja
Blagoje Paunović
I regionalni direktor EBRD-a Mateo Kolanđeli je sa Kopaonika poručio da strani investitori dođu i odu, a domaća mala i srednja preduzeća ostaju.
„Srbija je bila veoma uspešna u privlačenju kompanija, često je to radila na osnovu raznih podsticaja, a u ovom trenutku oni više nisu neophodni, jer Srbija ima dobru infrastrukturu, tradiciju inženjerstva, talentovane mlade ljude, grade se tehnološki parkovi i to bi domaći investitori trebalo da iskoriste“, istakao je Kolanđeli. A da li će, ostaje da se vidi.
Strani investitori dođu i odu, a domaća mala i srednja preduzeća ostaju. Srbija je bila veoma uspešna u privlačenju kompanija, često je to radila na osnovu raznih podsticaja, ali u ovom trenutku oni više nisu neophodni
Mateo Kolanđeli
Ono što Srbija nema, a što je direktor EBRD-a diplomatski prećutao, jesu nezavisne institucije, koje bi svim, kako stranim, tako i domaćim investitorima garantovale jednake uslove poslovanja, istovetan tretman pred pravosuđem, blagovremeno dobijanje građevinskih, izvoznih i ostalih dozvola i dokumenata, kao i zaštitu od raznih oblika reketiranja.
