Reagovanje pres službe Ministarstva na tekst Šta su interesi građana i zadaci nove vlasti netačno predstavlja dokumente Akademijskog odbora za energetiku (Odbor) i nastoji da diskredituje stručne nalaze Odbora dajući paušalne, neutemeljene navode, što može dezinformisati širu javnost i navesti je na pogrešne zaključke.
Važno je naglasiti da zasluge za dokument poznat pod imenom „Društveni dogovor“ ne treba pripisati Odboru. Društveni dogovor je javno dostupan i opšteprihvaćen dokument koji su oglasili studenti. On sadrži temeljne zahteve namenjene zakonodavnoj, sudskoj i izvršnoj vlasti u cilju uspostavljanja pravne države. Među ključnim ciljevima je iskorenjivanja sistemske korupcije koja ugrožavanja vitalne interese građana zarad očuvanja autokratske vlasti i radi koristi za domaće i strane interesne grupe.
Društveni dogovor može pomoći da budućnost Srbije bude manje zavisna od personalnih rešenja. U okviru bližeg definisanja društvenog interesa, pojavila se potreba za podrobnijom razradom „Društvenog dogovora“ od strane nezavisnih stručnjaka za pojedine oblasti i resore. Publikovani dokument Odbora je plod nastojanja da se izađe u susret takvoj potrebi, i zasnovan je na stručnim i naučnim razmatranjima u okviru kompetencija članova Odbora. Dokument Odbora daje predlog sažetka ključnih društvenih interesa u sektoru energetike, kao i odgovarajuće zadatke izvršne vlasti u cilju obezbeđenja sigurne, dostupne i održive energetike. Očekuje se da predlog Odbora bude izložen stručnoj kritici utemeljenoj na činjenicama. Očekuju se i drugačiji, politički motivisani napadi svih grupa čiji se interesi moraju obuzdati radi zaštite interesa građana. Svako ko uoči da su mu ugroženi vitalni interesi i ko se odluči da istupi i da ih brani mora očekivati da će ga političari i poslušnici autokratske vlasti napasti i proglasiti njegov čin samoodbrane kao puko bavljenje politikom.
Sa dokumentom se nije složio samo jedan član, koji se i povukao iz Odbora SANU
Ministarstvo nastoji da dezinformiše javnost navodeći da dokument Odbora nije dobio podršku članova, i sugeriše da je on nastao kao rezultat političkih ambicija predsednika Odbora. Radi ispravnog informisanja, treba navesti da Odbor čine akademici Zoran Petrović, Fedor Mesinger, Slavko Mentus i Vlada Veljković, profesori Šćepan Miljanić, Miodrag Mesarović, Miloš Banjac i Aleksandar Nešković, kao i magistar Dragan Vlaisavljević. U izradi dokumenta učestvovali su i saradnici Odbora, prof. Branimir Grgur, dr Dragana Đorđević i inženjer Miroslav Tomašević, nekadašnji direktor EPS-a. Predmetni dokument je plod zajedničkih promišljanja i publikovan je uz učešće i uz neupitnu podršku članova Odbora.
Svako ko uoči da su mu ugroženi vitalni interesi i ko se odluči da istupi i da ih brani mora očekivati da će ga političari i poslušnici autokratske vlasti napasti i proglasiti njegov čin samoodbrane kao puko bavljenje politikom
Svoje neslaganje iskazao je samo jedan član Odbora, inženjer Ljubo Maćić, koji je tom prilikom obavestio članove da se povlači iz sastava Odbora. Kolega Maćić je inženjer mašinstva, koji je bio predsednik Saveta Agencije za energetiku Srbije i saradnik Ministarstva. Radi potpunog informisanja, važno je naglasiti da je dokument Odbora zasnovan na ishodima studije „Razvoj elektroenergetike Republike Srbije do 2050. godine“. Studija je dostupna u štampanom obliku (kao publikacija SANU) ili u elektronskom obliku. Studija je plod zajedničkog rada i ima podršku svih članova Odbora.
Način na koji su uređeni Akademijski odbori SANU podrazumeva da predsednik obavlja ulogu administratora koji predlaže dnevni red i vodi zapisnik, dok je u radu Odbora ravnopravan sa drugim članovima i ne može ispoljavati samovolju, niti nametati svoj stav. Razumljivo je da su osobe sa višegodišnjim iskustvom u piramidi autokratske vlasti stekle uverenje da intervencija ili poziv sa „višeg“ mesta imaju moć da suspenduju svaki zakon, razlog ili obzir, ali im to ne daje pravo da pretpostave da se isto zbiva i u krugu Akademijskih odbora SANU.
Umesto stručne argumentacije, Ministarstvo pribegava zameni teza i obmanama
Važno je naglasiti da navodi Ministarstva ne sadrže validne stručne argumente i primedbe, već se zasnivaju na etiketiranju i apriornom diskreditovanju oponenta, na izbegavanju činjenica kroz obračun sa osobom, i na pokušaju da se svaki akt samoodbrane građana Srbije zarad zaštite vitalnih interesa dezavuiše i predstavi kao plod političkih ambicija. Umesto stručne argumentacije, Ministarstvo pribegava zameni teza, prikrivanju činjenica i obmanjivanju manje upućenih, što onemogućuje i obesmišljava svaki stručno zasnovan dijalog.
Kao primer, navodi se da su u protekle dve godine kapaciteti solarnih i vetroelektrana uvećani za 83 odsto, ali se prikrivaju činjenice da je ukupan doprinos svih solarnih elektrana godišnjoj proizvodnji električne energije zanemarljiv (manji od jedan odsto), dok je doprinos vetroelektrana manji od šest procenata. Navođenje rasta kapaciteta i prikrivanje proizvodnje predstavlja vid manipulacije javnim mnjenjem.
Razumljivo je da su osobe sa višegodišnjim iskustvom u piramidi autokratske vlasti stekle uverenje da intervencija ili poziv sa „višeg“ mesta imaju moć da suspenduju svaki zakon, razlog ili obzir, ali im to ne daje pravo da pretpostave da se isto zbiva i u krugu Akademijskih odbora SANU
Svakodnevna iskustva građana Srbije dovode u pitanje navode da će sve velike termoelektrane u okviru EPS-a biti ekološki usaglašene sa relevantnim standardima. U studiji Fiskalnog saveta Republike Srbije „Analiza poslovanja i preporuke za reformu i povećanje investicija EPS-a“, konstatuje se da je EPS jedan od najvećih zagađivača životne sredine u Srbiji.
Ko bi imao koristi od Đerdapa 3 i šta će biti sa vlasništvom EPS-a
Razmatranje plana da se ugrozi Nacionalni park Đerdap, potope značajne površine i stvore trajni i višeznačni rizici obrazlaže se potrebama zemalja u regionu, pri čemu se prikriva da bi prihodi od regionalnog balansiranja mogli dovesti projekat RHE Đerdap 3 u zonu ekonomske isplativosti tek za nekoliko decenija, da bi eventualnu korist ubrali potencijalni investitori (američka kompanija Behtel, strateški partneri iz Kine i Rusije, Rumunija, finansijske institucije kakva je UK Export Finance…), dok bi, prema dosadašnjim iskustvima, rizike, štete i posledična sučeljavanja sa susedima išli na teret građana Srbije.
Ministarstvo navodi da su u protekle dve godine kapaciteti solarnih i vetroelektrana uvećani za 83 odsto, ali prikriva činjenice da je sve solarne elektrane u godišnjoj proizvodnji električne energije učestvuju sa manje od jedan, a sve vetroelektre sa manje od šest odsto
Netačni su i duboko uznemirujući navodi Ministarstva da se značajni dokumenti donose uz učešće javnosti, posle odgovarajuće javne rasprave. Radi se o grubom dezinformisanju javnosti, što potvrđuje iskustvo članova SANU koji su se uredno i blagovremeno prijavili za učešće u javnoj raspravi organizovanoj od strane Ministarstva 7. avgusta ove godine od 10 do 12,30 časova, ali im je uskraćeno prisustvo sa obrazloženjem da je prostorija ograničenog kapaciteta. Takvi navodi su negirani novinskim izveštajima i fotografijama poluprazne sale. Pokušaj članova SANU da prisustvuju javnoj raspravi sprečili su policija i privatno obezbeđenje.
Poverenje šire javnosti u izjave Ministarstva o pitanjima vlasništva nad elektroprivredom u velikoj je meri uzdrmano okolnošću da je projekat Jadar bio obustavljen, da bi odmah potom bio reaktiviran. U delu gde se dotiče promene vlasništva, reagovanje Ministarstva je neuverljivo, što stvara štetne posledice, dok se o prodoru kapitala Mađarske elektroprivrede i drugih investitora u ključna domaća preduzeća nedovoljno i nejasno govori. Građanima se nude neutemeljena obećanja, dok se u upravljačke strukture srpske energetike prizivaju skupo plaćeni stranci iz Norveške i drugih zemalja.
Netačni su navodi Ministarstva da se značajni dokumenti donose uz učešće javnosti, posle odgovarajuće javne rasprave. Pokušaj članova SANU da prisustvuju javnoj raspravi, za koju su se uredno i blagovremeno prijavili, sprečili su policija i privatno obezbeđenje
Elektroprivreda Srbije je transformisana u akcionarsko društvo, u kome bi interese građana trebalo da zastupa Skupština akcionara. Međutim, Skupština ima samo jednog člana, ministarku Dubravku Đedović Handanović. Poznato je njeno bavljenje novinarstvom za potrebe kompanije CNN i zapaženo izveštavanje o ratu u Avganistanu, ali ne i stručna iskustva u energetici, neophodna za obavljanje dužnosti koju je preuzela. Određeni uticaj na rad EPS imao je „Naučni savet elektroprivrede Srbije“, koji je okupljao domaće stručnjake, doktore nauka iz elektroprivrede, dekane tehničkih fakulteta, akademike i predstavnike naučno-istraživačkih instituta širom Srbije. Naučni savet je ukinut odlukom Izvršnog odbora i potpisom direktora EPS Dušana Živkovića sredinom 2024, što je lišilo EPS pomoći domaćih stručnjaka.
U reagovanju Ministarstva negiraju se ozbiljne greške i propusti u planiranju, pripremi i izvođenju eksploatacije uglja. Pravo stanje se može proveriti sagledavanjem količine uglja koji se uvozi u Srbiju i proučavanjem odgovarajućih finansijskih efekata. Ministarstvo se poziva na primenu najviših EU standarda zaštite životne sredine, gubeći iz vida da se obraća građanima koji žive u zemlji prekrivenoj deponijama, koji piju vodu sa visokim sadržajem arsena, koji trpe nestašice vode u letnjim mesecima, čiji su bunari zatrovani (selo Lukavac, kompanija Eurolitijum) ili presahli usled sprovođenja projekata što ih odobrava Ministarstvo, koji dišu zagađen vazduh, žive na zagađenom zemljištu, jedu nekvalitetnu hranu i imaju značajno veću učestalost oboljevanja od nezaraznih bolesti. Naučni i stručni aspekti pomenutih problema razmatrani su na brojnim naučnim skupovima koje je organizovao Odbor, sa ishodima dostupnim na internet sajtu www.odborzaenergetiku.rs. Na skupove su redovno pozivani saradnici Ministarstva, kome su redovno dostavljani i ishodi skupova. Na žalost, čini se da se Odbor obraćao zidu.
U autokratskim sistemima javno-privatna partnerstva su snažan generator korupcije
Pominjanje javno-privatnog partnerstva (JPP) u reakciji Ministarstva može biti posledica mahinalnog preuzimanja recitala iz regulative drugih zemalja, koji se posle prevoda nekritički unose u regulativu Srbije na pravno i stručno nekompetentan način. Ako se ipak radi u planu i nameri, tada je srpska energetika izložena još većem riziku. JPP se u teoriji predstavlja kao dogovor obostrano koristan za privatnog partnera i državu (ili lokalnu samoupravu).
Međutim, u društvima sa nefunkcionalnim institucijama sistema, medijskom dominacijom i autokratskom vlašću, JPP vrlo često postaje snažan generator sistemske korupcije usled asimetrije informacija i moći, korupcijskog potencijala u fazi izbora partnera, netransparentnosti ugovora, prebacivanja rizika na javni sektor, produžavanja političkog uticaja kroz finansijske aranžmane i stvaranje zatvorenih interesnih mreža.
Ne ohrabruju ni iskustva sa Termoelektranom Kolubara B (Italijani – Edison i EPS), Hidroelektranama na Drini (saradnja sa Republikom Srpskom i kineskim partnerima) ili sa malim hidroelektranama (privatni investitori i država). Do sada izgrađeni vetroparkovi su uglavnom u vlasništvu uskog kruga privilegovanih investitora, što se može relativno lako proveriti. Uz dobijene ugovore i podsticaje, upitnu isplativost otkupa po utvrđenim cenama moguće je proveriti tek po isteku celokupnog podsticajnog perioda.
Poverenje javnosti u izjave Ministarstva o pitanjima vlasništva nad EPS-om u velikoj je meri uzdrmano je okolnošću da je projekat Jadar bio obustavljen, da bi odmah potom bio reaktiviran, a i o prodoru kapitala Mađarske elektroprivrede i drugih investitora u ključna domaća preduzeća nedovoljno se i nejasno govori
Akademijski odbor za energetiku sa naročitom zahvalnošću prima i sa dužnom pažnjom proučava sve argumentovane, činjenični zasnovane kritike, sugestije i predloge. Odbor je otvoren za dijalog i razmenu mišljenja, uvažavajući sve dobro utemeljene argumente druge strane. Nažalost, iskustvo ukazuje da u Ministarstvu više nemamo sagovornika zainteresovanog za struku, za objektivne činjenice i za društveni interes. Dokaz tome je da već godinama nemamo očekivanog odziva na naše stručne dopise, predloge i studije, kao i na naučne skupove koje Odbor organizuje. Ministarstvo se obraća Odboru uglavnom preko medija, što je i sada slučaj, nezainteresovano za stručne argumente, u nameri da postigne političku korist ili da umanji političku štetu.
Sa zadovoljstvom bismo primili vest da je neko u Ministarstvu pročitao naš dokument „Razvoj elektroenergetike Republike Srbije do 2050. godine“, a sa još većim da kogod ima ozbiljne, činjenično zasnovane kritike, primedbe ili sugestije. Do tada, ostajemo u uverenju da je Ministarstvo ostalo bez kadra sa kojim možemo imati stručan dijalog u interesu građana Srbije, i da će svako dalje dopisivanje ostati jalovi „utuk na utuk“ preko glasila. Nažalost, iza reagovanja Ministarstva ne stoji ni jedno konkretno ime, tako da nije poznato ko je sagovornik i u kom kapacitetu se obraća.
Dosadašnji koraci Ministarstva, a pogotovo nasilno, policijski podržano sprečavanje članova SANU da učestvuju u javnoj raspravi daju osnova uverenju da su politikantstvo i planovi domaćih i stranih interesnih grupa potisnuli argumente struke i javni interes. Nadamo se da će ovaj osvrt na činjenice i realno stanje u energetskom sektoru barem malo pomoći široj javnosti da sagleda ozbiljnost situacije, da sagleda vitalni značaj razrade „Društvenog dogovora“ u svim resorima i svim aspektima društvenog života, i da uoči neophodnost ličnog angažovanja u zaštiti društvenih interesa i obnovi pravne države.
