Rasprave o budžetu Beograda odavno su izgubile svaki smisao. Godinama se prepisuju stari planovi, koji se potom, kroz rebalanse, modifikuju, ne bi li se naknadno koliko-toliko uskladili sa realnošću. Uprkos tome, gradonačelnik Aleksandar Šapić je ovoga puta nadmašio samog sebe, jer će u rekordno kratkom roku, nepuna dva meseca od početka kalendarske i budžetske godine, u petak, 27. februara, Skupština Beograda morati da razmatra novi plan prihoda i rashoda gradske kase za 2026, kojim se ovogodišnji budžet povećava sa 190 na 193 milijarde dinara, s tim što će mnogo više, za čak 36,6 odsto, porasti planirani deficit, sa 7,1 na 9,7 milijardi dinara.
U Riplijevu rubriku „Verovali ili ne“, Šapić će se upisati, jer gradska vlast naknadno mora da obezbedi dodatnih 4,6 milijardi dinara, da bi platila izgubljene sudske sporove. To je neposredni povod za ovako brzi rebalans, ističe Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu. „Ko je kriv za ove tužbe protiv grada pokazaće dublja analiza, ali to je prava tempirana bomba, jer će prema izvorima CLS-a, biti još negativnih presuda“, naglašava Jovanović.
Pošto tih para u ionako sve tanjoj gradskoj kasi nema, Beograd će morati dodatno da se zaduži. Sve to je za Jovanovića još jedan pokazatelj koji govori o teškoj finansijskoj situaciji, a posredno i o katastrofalnom upravljanju sekretarijatima, preduzećima i ustanovama prestonice. U prilog tome navodi da komunalna preduzeća duguju dobavljačima rekordnih 25 milijardi dinara.
Februarskim rebalansom, gradska vlast na čelu sa Šapićem planira da se kod domaćih banaka zaduži za 8,4 milijarde dinara, s tim što je krajem 2025, prema podacima Uprave za javni dug već dugovala 32,8 milijardi dinara. Na stranu što Beograd praktično duguje duplo više nego sve ostale opštine i gradovi u Srbiji. Poređenja radi, drugi na toj rang listi najzaduženijih samouprava je Novi Sad sa dugom od 5,7 milijardi dinara, a Beograd će samo ove godine pozajmiti skoro 50 odsto više.
Tužbe protiv grada su prava tempirana bomba, jer će biti još negativnih presuda, a komunalna preduzeća već duguju 25 milijardi dinara. Svi pokazatellji su u crvenom i samo kompletna promena načina upravljanja gradom može da spreči finansijski kolaps – Nikola Jovanović
To, naravno, ne znači da Šapić sa saradnicima do kraja godine neće dug Beograda povećati i za više od planiranih 8,4 milijarde dinara. Pogotovo ako se ima u vidu šta se dešavalo prošle godine, kada je tek krajem oktobra, takođe rebalansom, okvir za zaduživanje u 2025. povećan na 13,26 milijardi dinara, iako je gradska vlast pre toga već sa Poštanskom štedionicom i Inteza bankom već ugovorila dva kredita vredna čak 15 milijardi dinara, s tim što je više od 11 milijardi već povukla tokom avgusta, dakle mimo tada važeće odluke o budžetu Beograda za 2025.
Logična posledica rasta javnog duga su i sve veća izdvajanja za njegovo servisiranje, pa je samo za otplatu glavnice tog duga ove godine planirana suma od 5,3 milijarde dinara. To je za skoro 56 odsto više nego 2020, kada su za otplatu glavnice iz gradske kase isplaćene 3,4 milijarde dinara.
„Svi pokazatellji su u crvenom i samo kompletna promena načina upravljanja gradom može da spreči finansijski kolaps prestonice“, kaže za Radar Nikola Jovanović.
Biće da je i Misija MMF-a u Srbiji to imala u vidu kada je od Vlade Srbije tražila da njeni stručnjaci zavire u gradsku kasu i provere u kakvom je stanju. Kako sada stoje stvari, imaće šta i da vide. I pri tome ne mislimo na novi sat, postavljen na kružnom toku, na Trgu republike, koji je, prema pisanju Nove ekonomije, koštao 9,9 miliona dinara bez PDV-a ili oko 100.000 evra sa PDV-om.
