Povodom teksta „Šta su interesi građana i zadaci nove vlasti“, objavljenog u nedeljniku „Radar“ 21. avgusta 2025. godine i na portalu Radar.nova.rs
Prethodne sedmice objavljen je dokument „Društveni dogovor“ koji su izradili članovi Odbora za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti (dokument je u medijima objavljen, kako je navedeno, uz saglasnost predsednika Odbora za energetiku SANU Slobodana Vukosavića, a da pritom svoju saglasnost nisu dali svi članovi Odbora).
Politička istupanja i aktivnosti predsednika Odbora su nedvosmislena i potvrđena, te je upitno da li dokument kao takav ima političku svrhu. To otvara i pitanje da li se predsednik Odbora i određeni članovi kriju iza institucije koja treba da predstavlja najviši akademski nivo, a ne da se koristi za političko delovanje i ostvarivanje političkih ciljeva. U tom kontekstu, svaki objektivan stručni dijalog je obesmišljen.
Bez obzira na to, Ministarstvo rudarstva i energetike s pažnjom je propratilo njegovo objavljivanje u javnosti. Konstatujemo, međutim, da je veći deo predloga koji su izneti sadržan u aktuelnim strategijama i politikama u oblasti energetike, čijem donošenju su prethodile javne rasprave, i sa kojima su stručna, pa i šira javnost, već upoznati.
Konstatujemo da je veći deo predloga koji su izneti sadržan u aktuelnim strategijama i politikama u oblasti energetike, čijem donošenju su prethodile javne rasprave, i sa kojima su stručna, pa i šira javnost, već upoznati
Osnovni principi kao što su „sigurno i održivo snabdevanje energijom za stanovništvo i privredu“, „poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine“, „smanjenje zavisnosti od uvoza“ postavljeni su kao prioriteti važeće Strategije razvoja energetike RS za period do 2040. godine sa projekcijama do 2050, koja je usvojena prošle godine. Takođe, očuvanje vlasništva nad „Elektroprivredom Srbije“ nijednog trenutka nije dovođeno u pitanje, a medijske spekulacije o navodnoj prodaji EPS-a više puta su demantovane. Podsećamo da je u cilju efikasnijeg upravljanja EPS-om donet novi Statut kompanije i imenovan Nadzorni odbor koji čine istaknuti profesionalci iz Srbije i inostranstva, a da je direktor izabran na javnom konkursu. Takođe, usvojen je Plan transformacije, koji je već doneo određene rezultate na planu efikasnijih procesa i organizacione transformacije, a dugoročno treba da obezbedi kontinuirano pozitivno poslovanje EPS-a, finansijsku stabilnost i konkurentnost u odnosu na druge elektroprivrede u regionu, što se već potvrđuje u praksi.
Nema suštinskih nesaglasnosti između iznetih predloga i važećih strateških dokumenata ni u vezi sa ocenom uloge i značaja hidroelektrana u energetskom sistemu Srbije, državnim vlasništvom nad njima i potrebama za njihovom revitalizacijom. S tim u vezi, podsećamo da je krajem 2023. završena revitalizacija HE „Đerdap 1“ kojom je obezbeđena sigurna proizvodnja u narednih 30 do 40 godina, uz povećanje snage, da je revitalizacija HE „Đerdap“ označena kao jedan od prioriteta u Strategiji razvoja energetike i ažuriranim Polaznim osnovama plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. sa projekcijama do 2030. godine, kao i da su do 2030. takođe planirani revitalizacija agregata u HE „Potpeć“, „Vlasinskim hidroelektranama“ i HE „Bistrica“. Prva faza revitalizacije trenutno jedine reverzibilne hidroelektrane (RHE) u Srbiji, RHE „Bajina Bašta“ završena je u januaru ove godine, a druga faza započeta je u martu ove godine. Izgradnja RHE „Bistrica“ označena je kao strateški projekat za energetski sektor, a na pripremama za njegovu realizaciju se uveliko i ubrzano radi, uz redovno obaveštavanje javnosti o najvažnijim tekućim aktivnostima, uključujući napredak u izradi tehničke dokumentacije i pregovore sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA) u vezi sa finansiranjem projekta.
Glavna tačka razmimoilaženja jeste pitanje izgradnje RHE „Đerdap 3“, koji je predviđen u važećim strateškim dokumentima, a od koje bi, po mišljenju autora teksta „Društveni dogovor“ trebalo odustati. Nesporno je da je projekat RHE „Đerdap 3“ investiciono i tehnički vrlo zahtevan i da ne bi mogao brzo biti realizovan. Potreba za ovim kapacitetom u strateškim dokumentima sagledava se iz ugla regionalnih potreba za balansiranjem OIE. Kao takvog ga treba i posmatrati i razmatrati moguće alternativne kapacitete za rešavanje pitanja balansiranja sistema, uz poštovanje najviših domaćih i evropskih standarda u svim aspektima razvoja projekta, uključujući i zaštitu životne sredine.
Glavna tačka razmimoilaženja jeste pitanje izgradnje RHE „Đerdap 3“, koji je predviđen u važećim strateškim dokumentima, a od koje bi, po mišljenju autora teksta „Društveni dogovor“ trebalo odustati
Kad je reč o termoelektranama, Strategija razvoja energetike proklamuje postepeno napuštanje proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva, uz imperativ sigurnosti snabdevanja. To znači da će neki blokovi raditi maksimalno u skladu sa svojim performansama, dok će jedan broj njih raditi sa smanjenom snagom ili, u kasnijem periodu, biti u statusu rezerve. Za siguran rad termo blokova u prelaznom periodu posebno je važno podizanje ekoloških standarda u najvećim termo blokovima EPS-a. Posle izgradnje sistema za odsumporavanje na tri bloka u TE „Kostolac B“, na četiri bloka u TENT A i izgradnjom tog sistema na oba bloka TENT B, sve velike termoelektrane u okviru EPS biće potpuno ekološki usaglašene sa evropskim i domaćim standardima. Okviran vremenski okvir za povlačenje blokova termoeleketrana definisan je Integrisanim energetskim i klimatskim planom RS za period 2030. sa vizijom do 2050, a preciznija dimanika biće utvrđena Planom dekarbonizacije EPS-a, čije se usvajanje očekuje do kraja godine. Započeta su i velika ulaganja u osnovnu rudarsku opremu, koja upravo imaju za cilj obezbeđivanje energetske sigurnosti i dovoljnu snabdevenost termoelektrana EPS-a. Između ostalog, trenutno se paralelno sa montažom dva BTO sistema za kop „Radljevo“, radi i na pripremi za montažu nove rudarske opreme za Polje „E“, kako bi se i na tom kopu dodatno povećalo otkopavanje otkrivke, što će omogućiti dodatnu proizvodnju uglja.
Kad je reč o zamenskim baznim kapacitetima, ukidanjem zakonske zabrane za upotrebu nuklearnih tehnologija, otvorena je mogućnost da se razmatra izgradnja nuklearnih elektrana u našoj zemlji, pri čemu se za ovu opciju Srbija može odlučiti kada za to budu ispunjenji svi preduslovi definisani prema kriterijumima Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Pored toga, prioritet je dat izgradnji gasnih elektrana, koje mogu da obezbede dodatne izvore bazne energije u prelaznom periodu do 2050. Kao prioritetni projekat označena je izgradnja gasne elektrane kod Niša, a razmatra se njegova realizacija u saradnji sa partnerima iz Azerbejdžana, pri čemu je jedna od pretpostavki upravo obezbeđivanje dugoročnog snabdevanja gasom iz ovog izvora.
Početak primene Mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika (CBAM) jedan je od najvećih izazova za sve zemlje u regionu, a stanovište koje Srbija zastupa u Energetskoj zajednici jeste da porez na emisije ugljenika treba da se uvodi postepeno, fazno i pravedno, uz podršku fondova iz Evropske unije, imajući u vidu da su i zemlje članice EU imale duže od dve decenije da se prilagode taksama. Osnovna ideja je da prihodi od oporezivanja emisija budu usmereni, kao i u EU, na dekarbonizaciju, razvoj OIE, unapređenje energetske efikasnosti, pravednu tranziciju i podršku privredi, čime će se dati podsticaj dekarbonizaciji, a bez narušavanja sigurnosti snabdevanja i negativnih posledica po konkurentnost srpske privrede.
Možda i najveći napredak i iskorak u prethodnom periodu u energetskom sektoru Srbije, kojem autori „Društvenog dogovora“ ne posvećuju pažnju, ostvaren je u oblasti obnovljivih izvora energije
Možda i najveći napredak i iskorak u prethodnom periodu u energetskom sektoru Srbije, kojem autori „Društvenog dogovora“ ne posvećuju pažnju, ostvaren je u oblasti obnovljivih izvora energije. U protekle dve godine, kapaciteti iz vetra i solara povećani su za 83 odsto. Put ka strateškom cilju definisanog Integrisanim energetskim i klimatskim planom (45 odsto električne energije iz OIE do 2030) počiva, u skladu sa dobrom evropskom praksom, na kombinovanju javnih i privatnih investicija. Kumulativni rezultat dva kruga aukcija su projekti novih 19 zelenih elektrana, ukupne snage oko 1,3 GW. Dobijene cene na oba kruga aukcija su bile znatno manje od tržišnih. Investitori koji su pobedili na aukcijama, u najvećem broju, zaključili su ugovore sa EPS omogućujući da se proizvedena energija koristi za snabdevanje naših građana i privrede, a izmenama propisa se kapacitet namenjen za snabdevanje krajnjih kupaca tretira i kao kriterijum prilikom dodele tržišnih premija. Održiva integracija uzeta je kao jedan od ključnih parametara u određivanju dinamike integracije solarnih i vetroelektrana na mrežu, kao i prilikom utvrđivanja investicionih prioriteta (RHE Bistrica), dok je mehanizam planiranja i kreiranja jednakih pravila za sve utvrđen izmenama Zakona o korišćenju OIE, kroz izradu plana razvoja prenosnog sistema.
Prethodno izneti podaci za najveći deo javnosti nisu ništa nepoznato niti novo. Jedini razlog da se na njih na ovaj način podseti jeste njihovo očigledno odsustvo iz osvrta na aktuelne javne politike u oblasti energetike, koji su objavili autori dokumenta „Društveni dogovor“, a ono što je izneto u medijima se u velikoj meri poklapa sa tekućim i planiranim aktivnostima Vlade Srbije. Međutim, nije izostalo da se ove aktivnosti neadekvatno ocenjuju, verovatno usled želje da u negativnom kontekstu oceni rad državnih institucija zaduženih za energetsku politiku zemlje.
Ministarstvo rudarstva i energetike veoma ceni doprinos stručne javnosti u procesu izrade zakona, podzakonskih akata i strateških dokumenata i otvoreno je za dijalog i razmenu mišljenja, polazeći od činjenica i uvažavajući argumente druge strane. Nadamo se da će ovaj osvrt na činjenice o rezultatima, aktivnostima i planovima u energetkom sektoru barem malo doprineti da neke buduće rasprave u stručnoj javnosti budu upravo takve i da doprinesu kvalitetnijem dijalogu u društvu, što smatramo da je osnov za utvrđivanje i unapređivanje društvenog interesa u bilo kojoj oblasti, pa i u energetici.
