Devet meseci pretnji sankcijama Naftnoj industriji Srbije, tokom kojih je kompanija obavljala delatnost u skladu sa posebnom licencom Ministarstva SAD, ostavile su vidljive posledice po njene poslovne rezultate. Usled neizvesnosti koja je lebdela tokom ovog perioda, NIS su napuštali pojedini krupni klijenti, pa je udeo kompanije na ukupnom tržištu motornih goriva na kraju septembra pao sa prošlogodišnjih 80 na 66 odsto. Obim naturalnog prometa u periodu januar-septembar bio je niži za 10 odsto, i to u prvoj meri usled slabljenja veleprodaje za 24 odsto. Finansijski posmatrano, NIS je u prvih devet meseci zabeležio gubitak od 300 miliona dinara, što ipak više govori o efikasnosti ove kompanije koja se tako retko može sresti u domaćim preduzećima sa izraženim javnim interesom.
Podvučena linija na devetomesečne rezultate poslovanja, ujedno je označila i kraj ograničenih posledica na građane i privredu ove zemlje. I zaista, stanovništvo mahom orijentisano na uredno snabdevanje gorivom teško da je osetilo bilo kakvu promenu u korišćenju NIS-ovih usluga tokom prvih devet meseci, ako ne računamo nemogućnost korišćenja mobilnih aplikacija preko američkih tehnoloških kompanija.
Kapitalna ulaganja NIS-a u ovoj godini su skoro prepolovljena, pa su neke domaće kompanije ostale bez planiranih poslova sa jednim od najvećih domaćih investitora, a osiguravajuće kuće i banke već preispituju poslovne odnose sa NIS-om
Na strani privrede bili su nešto vidljiviji tragovi – kapitalna ulaganja NIS-a skoro su prepolovljena, na 19 milijardi dinara, pa su pojedine domaće kompanije ostale bez planiranih poslova sa jednim od najvećih domaćih investitora (istina, zbog prošlogodišnjeg remonta Rafinerije svakako bi došlo do određenog smanjenja CAPEX-a). Situacija sa finansijskim sektorom bila je još napetija, pa su osiguranja i banke u nekoliko kritičnih momenata bili na ivici preispitivanja poslovnih odnosa sa NIS-om.
Teško da bi i državna Poštanska štedionica ostala gluva na potencijalni ultimatum iz SAD
Ovo poglavlje okončano je 9. oktobra, kada su stupile na snagu sankcije SAD, jer nije izdata nova licenca za nesmetano poslovanje NIS-a. U primarnom fokusu javnosti bile su nemogućnost snabdevanja Rafinerije sirovom naftom putem Jadranskog naftovoda (80 odsto prerađene nafte u Pančevu) i očekivane posledice na maloprodajnom tržištu gde NIS drži udeo od skoro 50 odsto. Usled postojećih zaliha, eskalacija prvog problema očekuje se oko mesec dana po početku primene sankcija, dok bi uredno snabdevanje tržištem trebalo da potraje barem dva, tri meseca.
Iako je NBS osmislila sistem plaćanja dina karticama, same kartice su u vlasništvu banaka, pa bi pod pretnjom sekundarnih sankcija taj sistem mogao da postane potpuno nefunkcionalan
U prvom momentu, u senci direktnih sankcija NIS-u ostale su potencijalne sekundarne sankcije prema pravnim licima koja posluju sa ovom kompanijom i koje zapravo i najviše čine efikasnim sistem američkih sankcija. I baš kao što je Epl u januaru ukinuo NIS-ove aplikacije, momentalno su globalni (američki) kartičari onemogućili plaćanja na NIS-ovim benzinskim stanicama, ostavivši građane sa opcijom plaćanja dina karticom ili gotovinom. Domaće banke su od 2018. u zakonskoj obavezi da građanima uz tekući račun besplatno izdaju ovu nacionalnu karticu za domaći platni sistem i na prvi pogled izgleda da bi se na ovaj način mogao prebroditi problem platnog prometa ukoliko same banke ne dospeju pod udar sekundarnih sankcija. No, kartice su u vlasništvu samih banaka, pa premda je NBS osmislila i osnovala ovaj sistem plaćanja, on bi ostao u potpunosti nefunkcionalan odustajanjem domaćih banaka pod pretnjom sekundarnih sankcija.
Domaći bankarski sektor nalazi se većinski u rukama stranog kapitala (blizu 80 odsto), ali ni pojedine banke pod kontrolom domaćeg kapitala, poput AIK-a, teško da bi rizikovale sekundarne sankcije SAD. Iako bi perjanica državnih interesa u bankarskom sektoru, Poštanska štedionica, mogla da preuzme nešto viši nivo rizika, teško da bi i ova bankarska ustanova rešila da ostane „gluva“ na potencijalni ultimatum američkih vlasti.
Suženi kanali za domaći platni promet, a međunarodni praktično i ne postoji
Problemi unutrašnjeg platnog prometa NIS-a svakako nisu jedina glavobolja za čelnike ove kompanije. NIS je prema poslovnim bankama na kraju septembra ove godine po osnovu kredita dugovao oko 540 miliona evra, što je izvesno smanjenje od početka godine, koje ukazuje da su domaće banke, glavni zajmodavci ovoj naftnoj kompaniji, ostale izložene prema ovom nekada najpoželjnijem klijentu.
NIS je krajem septembra poslovnim bankama po osnovu kredita dugovao oko 540 miliona evra, s tim što skoro polovina te sume dospeva ove godine, a dodatni teret po bilanse kompanije mogla bi da predstavlja prinudna naplata i preostalih kredita, ugovorenih na rok od dve do pet godina
Skoro polovina ovih kredita dospeva u tekućoj godini, dok bi dodatni teret po bilanse kompanije mogla da predstavlja prinudna naplata i preostalih kredita, koji su mahom ugovoreni na duži rok, od dve do pet godina. NIS je na kraju septembra imao solidnu novčanu poziciju od oko 350 miliona evra, ali retke su kompanije koje bi u dužem vremenskom roku mogle opstati osuđene na sopstvena sredstva, sa nemogućnošću korišćenja eksternih izvora finansiranja.
I dok su za domaći platni promet ostali sve tešnji kanali, kada je reč o međunarodnom poslovanju tu nikakve dileme ne postoje. Još od aneksije Krima 2014, NIS je trpeo posledice u smislu snabdevanja Rafinerije opremom i rezervnim delovima, te eksternog finansiranja na međunarodnom tržištu. Ova situacija drastično je pogoršana početkom rata u Ukrajini, a nema sumnje da bi eventualni status kvo veoma otežao održavanje Rafinerije u trenutnom stanju. Takođe, više je nego izvesna nemogućnost svih vrsta plaćanja prema stranim poslovnim partnerima, čak i kada bi se oni oglušili o pretnju sekundarnih sankcija.
Rast cene goriva od oko 15 odsto direktno bi povećao inflaciju za jedan procentni poen, dok bi preko troškova transporta i viših cena, pre svega hrane, inflacioni pritisci bili daleko veći
Obični građani bi vremenom posledice sankcija mogli videti kroz ograničenu mogućnost snabdevanja gorivom, ali pre svega kroz više cene, s obzirom na to da je malo verovatno da bi se država između nestašica i viših cena čvrsto opredelila za prvu varijantu. Rast cene goriva od oko 15 procenata direktno bi povećao inflaciju za jedan procentni poen, dok bi preko troškova transporta i viših cena, pre svega hrane, inflacioni pritisci bili daleko veći. Premda su rizici od povratka 90-ih u smislu kantica na ulici i hiperinflacije i dalje mali, dalje prolongiranje rešavanja situacije svakako bi približilo zemlju tom otužnom delu naše prošlosti.
Rešenje problema NIS-a zahteva sve ono što država kao manjinski suvlasnik do sada nije imala u ovoj kompaniji – odgovornost, angažovanost i proaktivan pristup. Ogromna nužda je jedini razlog što ćemo verovatno posle dužeg vremena u vođenju domaće ekonomske politike videti ove principe.
