Sećate se one priče o uvođenju platnih razreda i izjednačavanju primanja zaposlenih sa istom stručnom spremom u javnom sektoru? Time je trebalo da se otklone razlike, da svaki pravnik, inženjer ili radnik bilo kog drugog profila prima približno isti iznos bez obzira na to gde je konkretno zaposlen. Da se ne desi da spremačica u nekoj javnoj ustanovi ima veću platu od nastavnika.
Da bi se to ostvarilo, pre više godina doneto je nekoliko zakona, a među njima i Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Zakon o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Zakon o zaposlenima u javnim službama, Zakon o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Da se navedeni zakoni primenjuju prosvetari sada suštinski ne bi imali oko čega da pregovaraju sa državom, jer ono što oni traže već je sadržano u važećim propisima i moralo bi da bude rešeno.
Javni sektor, inače, obuhvata sve organe, organizacije i institucije (ustanove, javne agencije javne službe), koje je osnovala država, autonomna pokrajina ili jedinice lokalne samouprave, dakle, sve one koji se finansiraju iz budžeta ili iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Važno je precizirati da se navedeni zakoni ne odnose na zaposlene u javnim preduzećima, Narodnoj banci Srbije, javnim medijskim servisima, organima i organizacijama koje su osnovane međunarodnim ugovorom, te nekim regulatornim agencijama i telima.
Bezakonje kao sudbina
Početak primene navedenih zakona više puta je odlagan, jer nisu bili obezbeđeni uslovi za to (doneta podzakonska akta, izmenjeni kolektivni ugovori i sl.). Prema poslednjim izmenama, početak primene bio je predviđen za 1. januar 2025. Znači, trebalo bi da se već primenjuju. Ali, nije tako.
Njihova primena odložena je Zaključkom Vlade, objavljenom u Službenom glasniku Republike Srbije, 5. januara 2025, prema kome se plate zaposlenih u javnom sektoru, te naknade plata, dodaci na plate, naknade troškova i druga primanja, obračunavaju i isplaćuju primenom propisa, te kolektivnih ugovora i pravilnika o radu, koji su važili do 31. decembra 2024. Pri čemu se uzima u obzir uvećanje plate predviđeno budžetom za 2025. A sve sa ciljem da se navodno osigura jednak pravni položaj svih zaposlenih u javnom sektoru u pogledu prava i ujednačenog načina obračuna i isplate zarada. Resorna ministarstva i sekretarijati su zaduženi da pripreme odgovarajući predlog akta koji bi Vlada uputila Narodnoj skupštini, radi otklanjanja problema.
Da se svi važeći zakoni primenjuju, prosvetari sada suštinski ne bi ni imali o čemu da pregovaraju sa državom, jer je sve ono što oni traže već sadržano u važećim propisima i da su oni primenjeni mnogi njihovi problemi bi već bili rešeni
Da kažem jednostavno, za zaposlene u javnom sektoru, plate i druga primanja obračunavaće se isto kao do sada. I ne zna se do kad, jer tako će biti sve do, kako rekoše, „otklanjanja neusaglašenosti“ gore navedenih zakona i člana 9. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2025, kojim su predviđeni iznosi osnovica za obračun i isplatu plata u ovoj godini.
Zašto je do svega ovog došlo, šta nije urađeno, koji su razlozi za to (da li nema novca za tu igranku ili nije sve tehnički spremno), kao i zbog čega je tako urađeno (iz neznanja ili sa namerom), ne interesuje me. Fokusiran sam isključivo na tehnički deo, na formalni postupak, koji je nepravilan, što će reći da je to neustavno i nezakonito. I kao takvo ne bi smelo da se primenjuje.
A nije prvi i jedini put da se čini takvo što. Svakog dana neko radi i odlučuje o onome za šta apsolutno nije nadležan. Nedavno sam od organizacije koja vrši neka javna ovlašćenja, i institucije koja ih kontroliše, dobio odgovor (imam napismeno), da se važeći zakon već više od decenije ne primenjuje jer je zauzet takav stav (neko smatra da postavke zakona nisu dobre)?!? Zbilja, može li se tako?
Ko i kako donosi i menja zakone
To je, inače, regulisano Ustavom, po kome je pravni sistem jedinstven i počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, čiji se odnos zasniva na međusobnom proveravanju i ravnoteži. A šta ko radi, šta su čije nadležnosti (uređenje vlasti), osim Ustavom, propisano je i posebnim zakonima.
Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti, a između ostalog i najviši organ vlasti u državi. Jer, naš sistem je skupštinski, šta god neko mislio. Vlada je izvršni organ, a predsednik Republike bi trebalo da bude samo figura koja učestvuje u protokolarnim stvarima.
Ima nešto što se zove pravni poredak, hijerarhija propisa i zakonitost uprave. Piše i to u Ustavu. Pa tako, svi podzakonski opšti akti kao i pojedinačni akti (ministarstava, Vlade ili koga god) moraju biti saglasni zakonu. A zakoni i svi drugi opšti akti, pre stupanja na snagu objavljuju se u Službenom glasniku, što je slučaj sa zakonima o kojima pričam. U njima je jasno napisano od kada se primenjuju. A to što se na usaglašavanju propisa radi, ne utiče ni na šta. Jer, uvek se primenjuje ono što važi sve dok se to ne izmeni. To se zove legalnost.
Nebitno je da li je primena zakona odložena iz neznanja ili sa namerom, zato što nema novca za tu „igranku“ ili što neko od nadležnih nije uradio svoj deo posla, jer je formalno sve urađeno neustavno i nezakonitno. A nije prvi put
A ko donosi, menja zakone i može da odloži njihovu primenu? Samo Narodna skupština, kao nosilac zakonodavne vlasti. Inače, Skupština bira i razrešava Vladu i nadzire njen rad.
Vlada je nosilac izvršne vlasti, nadležna je da, između ostalog, izvršava (sprovodi) zakone i usmerava rad organa u tom cilju. Vlada jeste samostalna, ali samo u okviru svojih nadležnosti, jer odgovara Narodnoj skupštini za svoj i rad organa državne uprave i imalaca javnih ovlašćenja.
Gde piše da Vlada može sama da odluči da li će se zakon primenjivati? Nigde, koliko znam, a ja se kao razumem u propise. Može samo da predlaže, ali ne odlučuje da li će zakon biti usvojen i u kom konačnom obliku. Inače, u Vladinom zaključku pominjani „odgovarajući predlog akta koji bi Vlada uputila Narodnoj skupštini“, nije i ne može biti ništa drugo do predlog izmene zakona.
Ne može se, dakle, nečijom odlukom (ko god on bio i u bilo kojoj formi ona bila doneta) promeniti ono što piše u zakonu, već se to mora uraditi zakonom. Jasno?
Izgleda da Vlada svoje nadležnosti za sprovođenje zakone posmatra kao slobodu da odlučuje o njihovoj primeni. Čemu onda služe Skupština i zakoni uopšte? Najbesmislenije je pozivanje na odredbe tehničke prirode koje samo objašnjavaju zašto je u konkretnom slučaju izabrana forma zaključka, kako se inače zove svaki akt Vlade koji nije nazvan drugačije.
Dodatni problem je što ničim validnim nije odložena primena pomenutih zakona. A razloga za takvo postupanje nema. Bilo je dovoljno vremena da se to stavi na dnevni red zasedanja Narodne skupštine, jer budžet za 2025. je usvojen odavno, a postoji skupštinska većina da se izglasa šta god se želi.
E sad, Ustav kaže da država počiva na vladavini prava, a da suverenost potiče od građana koji je vrše preko svojih slobodno izabranih predstavnika, odnosno preko Narodne skupštine, te da nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo njihove slobodno izražene volje.
Iako zakone može da donosi, menja i odloži njihovu primenu samo Narodna skupština, kao nosilac zakonodavne vlasti, kod nas u praksi Vlada sama odlučuje da li će se neki zakon primenjivati ili neće
A kako se u teoriji naziva situacija u kojoj neki nosilac vlasti (a ne neko spolja, kao u slučaju revolucije), protivustavnim i protivzakonitim sredstvima preuzima svu vlast? Kada odlučuje o onome što mu nije nadležnost, kada se meša u rad drugih grana vlasti i institucija? Koliko znam, to opisuju kao državni udar.
Sa takvom praksom se započelo odavno, i svakodnevna je, a veoma je bila izražena u vanrednom stanju, za vreme pandemije kovida-19. Opasnost ovakvog postupanja je što neko može da „odluči“ da je dozvoljeno gaziti ljude automobilom, tući čekićem, lišavati slobode, prisluškivati razgovore bez ikakvog dokumenta o tome, manipulisati izborima i koješta još. Ne, čekajte, to se već dešavalo?! Znači, svakog dana praktično imamo neki državni „udarčić“.
Igre bez granica ili dokle tako
Popularna fraza iz crtanog filma kaže, svega ovoga ne bi bilo da je Pera otišao u policiju. Još kad bi policija radila svoj posao, gde bi nam bio kraj? U stvari, kad bi svi radili samo ono što je njihov posao. To su studenti pravilno prepoznali, jer jedino to i traže.
O kičmi i njenom nedostatku, da ne pričam. Tužno, nemamo čak ni one koji imaju hrabrosti da pričaju o tome, par tužilaca, sudija, advokata, policajaca i to je sve. Gde su ostali „pošteni profesionalci“? Da li je moguće da se ljudi toliko plaše? Čega? Recimo, čime to mogu da ucenjuju prosvetare? Gubitkom posla? Tvrdim, da sad svi prosvetari sami daju otkaze, dok istekne zakonski otkazni rok svi zahtevi bi im bili ispunjeni. Jer, obaveza države je da obezbedi obrazovanje, a gde bi sad našli novo nastavno osoblje? Znate izreku, pune puške se boji jedan (samo onaj u koga je uperena), a prazne dvojica (plaši se i onaj ko je drži).
S druge strane, neki se „ubiše od borbe“ svedene na priču, i to praznu. Da, svi znamo šta ne valja, šta se ne sme i ko to radi. I? Šta s tim? Još besmislenije je stalno pozivanje na proteste, bez jasne ideje. Šta kada se izađe na ulicu? Da se igra i peva? Prave performansi? Nije poenta u protestima, već u onome šta se njima traži i kako to ostvariti.
Vreme prolazi. Ova vlast je vešta u iznurivanju protivnika i nametanju drugih tema. Da li neko očekuje incident koji će nešto promeniti? Peti oktobar se desio jednom i slučajno, a ne voljom organizatora protesta. To tvrdim, jer sam bio tamo.
Potrebno je nešto pametnije i drugačije. Evo, mnogi tvrde da je državna kasa prazna, a uveren sam da je stanje još gore od toga. Jer, sad je i formalno dozvoljeno trošenje tuđeg novca (na primer, obaveznih rezervi banaka, što su u stvari devizne rezerve države) i ulaganje u koješta (čak i obveznice firmi), bez ograničenja. U celoj ovoj gunguli, neke izmene zakona su prošle bez pažnje javnosti. Zato se bojim se da ćemo doći u situaciju kao sa starom deviznom štednjom. Ali o tome drugom prilikom.
Mnogi tvrde da je državna kasa prazna, a stanje je još gore od toga. U celoj ovoj gunguli, neke izmene zakona su prošle bez pažnje javnosti, a posledica je da nam se može ponoviti ono što se desilo sa starom deviznom štednjom
Nego, kad je već tako kako je, složimo se bar da uskratimo finansije. A za to je dovoljno smanjiti potrošnju, koja puni državnu kasu. Zato budimo skromniji neko vreme. A u Beogradu ne kupovati gorivo već se voziti gradskim prevozom kad je ionako „besplatan“. Kao što je za smanjenje cena dovoljno svakog meseca kolektivno bojkotovati jednog trgovca, a kupovati sve isto kod drugog, što sam odavno predlagao. Jer, suma nije ista ako novac stiže kad treba ili sa zakašnjenjem. Mislite o tome.
Na kraju ću opet reći, mene naša država najviše podseća na turistički svemirski brod Avenija 5 iz istoimene naučnofantastične humorističke TV serije. Oni koji su gledali istu znaće o čemu pričam, onima koji nisu iskreno preporučujem da je pogledaju. Zabavno je prepoznati mnoge sličnosti. Ili ipak nije?
