Bankarski sektor u Srbiji ne samo da je otporan na šokove i u stanju da odoli aktuelnim izazovima, već pozitivno doprinosi privrednom rastu. Tokom prethodne finansijske krize bio je izvor problema, a u međuvremenu je postao faktor stabilnosti i podrške privredi i državi, ističe Marina Papadakis, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. U prilog tome navodi da je od drugog kvartala 2025. povećana kreditna aktivnost banaka.
„Za dalji rast kreditne aktivnosti u vremenima obeleženim brojnim krizama i neizvesnostima ključno je da banke očuvaju visoku adekvatnost kapitala i zadrže visoke nivoe likvidnosti, kako bi se apsorbovali eventualni gubici koji bi mogli nastati zbog pomenutih izazova i kako bi mogle nastaviti kreditnu aktivnost i pod stresnim uslovima. Od velikog je značaja za to i nastavak dosadašnje dobre saradnje sa državom i sa međunarodnim finansijskim institucijama kroz različite vidove garantnih šema, subvencionisanih kredita i slično, što sve pozitivno utiče na prevazilaženje privremenih šokova i održavanje postojećeg ili čak i povećanje nivoa investicija. Sa druge strane, veoma je važno i da same banke nastave da razvijaju kreditne politike kojima se postiže ciljano kreditiranje, na primer, investicija u energetsku i sajber bezbednost i u povećanje konkurentnosti domaće proizvodnje, kako bi se pospešio privredni rast i umanjila izloženost ka spoljnim rizicima“, ističe Papadakis i podvlači značaj stabilnog regulatornog okvira koji proaktivno anticipira geopolitičke neizvesnosti i izazove.
S obzirom na sve veću neizvesnost, u kojoj meri su banke sposobne da pomognu da se ubrza ili da se bar ne uspori privredni rast?
Odgovoriću vam nalazom Misije MMF-a od 30. oktobra 2025, koja je zaključila da je rast u Srbiji usporio budući da su na privredu uticale globalne trgovinske tenzije, protesti, politička nesigurnost i sankcije NIS-u. Makroekonomska otpornost stavlja Srbiju u dobru poziciju za ponovni rast koji će započeti onda kada ovi privremeni šokovi umanje svoj intenzitet. MMF konstatuje i da potrošnja domaćinstava nastavlja da podržava kontinuirani rast u raspoloživom dohotku, da su devizne rezerve zemlje više nego dovoljne, javni dug nizak, a bankarski sektor otporan na šokove. Razlog zašto sam odgovor započela baš izvodom iz nalaza MMF-a je što je on poslovično konzervativan, čak možemo reći i strog, pri oceni ekonomske aktivnosti i njenih ključnih pokazatelja i prognoziranja rasta jedne države. I apsolutno se slažem sa konstatacijom da je bankarski sektor otporan na šokove i da naše banke imaju i alate i kapitalnu bazu potrebnu za ublažavanje ovih šokova i udara i da su sposobne da nastave da podržavaju privredni rast. Visoka profitabilnost u poslednjim godinama je, vidite, ipak dobra stvar, jer i ona povećava otpornost na šokove. Istorijski niska stopa NPL-a uz visoku likvidnost sektora, daje prostor bankama da nastave kreditiranje i u periodima obeleženim krizama.
Po preporuci NBS, smanjene su kamate stanovništvu. Kako će to uticati na finansijske rezultate banaka?
Najnovije smanjenje kamatnih stopa za određene kategorije bankarskih klijenata uvedeno je kroz formu preporuke NBS, koju su prihvatile sve banke koje u ponudi imaju kredite stanovništvu obuhvaćene ovim preporukama. Banke su i u prošlosti više puta bile deo sličnih mera koje su inicirali NBS ili Vlada Srbije, imale su za cilj očuvanje finansijske stabilnosti, poboljšanje standarda građana ili poboljšanje sveukupnog privrednog ambijenta. U vreme pandemije imali smo garantne šeme i moratorijum na kredite, potom tzv. džentlmenski dogovor da banke u periodu od godinu dana ne povećavaju naknade za usluge, pa je onda na red došla i privremena mera kojom su limitirane kamatne stope na stambene kredite u uslovima kontinuiranog rasta referentnih kamatnih stopa. Što se tiče poslednje u nizu mera, NBS je naložila bankama koje su u okviru svojih aktuelnih ponuda odobravale gotovinske, potrošačke i stambene kredite, da ih do 15. septembra ažuriraju tako što će zaposlenima i penzionerima sa primanjima do 100.000 dinara ponuditi te kreditne proizvode pod povoljnijim uslovima. Sve banke koje su u svom portfoliju imale ove vrste kredita su te preporuke prihvatile i ažurirane ponude će važiti najmanje 12 narednih meseci.
Sa aspekta banaka, nema sumnje da će mere svakako uticati na smanjenje poslovnih rezultata i to će posebno biti vidljivo kod banaka koje su fokusirane na poslovanje sa stanovništvom. Regulator je pre preporuka pažljivo analizirao moguća scenarija efekata ovih mera, te je sasvim izvesno da one neće uticati negativno na stabilnost bilo koje od naših članica
Znam da sve zanima procena efekata ovih mera, ali je još rano za to i okvirno za pola godine ćemo moći da prikažemo i neke konkretne cifre, a do tada bih zamolila za još malo strpljenja. Osnovano je očekivati da će one otvoriti prostor za dodatno zaduživanje građana, da će kredite moći da dobiju i oni koji to do sada nisu mogli ili će moći da dobiju kredite u višem iznosu. Mi kao Udruženje savetujemo sve klijente na oprez pri zaduživanju – pre donošenja odluke o zaduživanju, svako treba da proceni svoje stvarne potrebe i svoje mogućnosti za otplatu. Već neko vreme je otplatna disciplina građana na izuzetno visokom nivou – svega oko dva odsto je docnja stanovništva u otplati kredita i veoma je bitno da se taj pozitivni trend zadrži i u budućnosti. Sa aspekta banaka, nema sumnje da će mere svakako uticati na smanjenje poslovnih rezultata i to će posebno biti vidljivo kod banaka koje su fokusirane na poslovanje sa stanovništvom. Regulator je pre preporuka pažljivo analizirao moguća scenarija efekata ovih mera, te je sasvim izvesno da one neće uticati negativno na stabilnost bilo koje od naših članica.
Kako vi kao generalni sekretar vidite da li je konkurencija u bankarskom sektoru Srbije dovoljna ili bi mogla da se poveća?
Na srpskom tržištu posluje 19 banaka i sve su stabilne, adekvatno kapitalizovane i sa dobrim pokazateljima likvidnosti. Sve to, uz dobre poslovne rezultate koje banke u zadnjih par godina ostvaruju, govori da je konkurencija na srpskom tržištu zdrava. Tačno je i to da godinama, pa i decenijama unazad imamo prisutan trend konsolidacije bankarskog sektora. Ta spajanja govore da su vlasnici kapitala nekih banaka procenili da će koncentracijom optimizovati poslovanje, povećati tržišno učešće i time lakše realizovati zacrtane poslovne planove. To nije karakteristično samo za naše tržište. Naprotiv, ovakva ukrupnjavanja su posledica globalnih procesa. Bitno je naglasiti da za sam bankarski sistem i za klijente ova pojava neće negativno uticati: rezultat pripajanja po pravilu su snažniji bankarski sistemi, sa još boljim pokazateljima, što najčešće znači i veći broj novih proizvoda i kvalitetniju uslugu klijentima. I to je ono što mi u Udruženju uporno ponavljamo – bilo da nam predstoji još spajanja ili ne, bankarski klijenti nemaju razlog za bilo kakvu brigu. To što dolaze nove banke ili pojedine jačaju svoju poziciju potvrđuje da je bankarski sistem zdrav i da investitori Srbiju vide kao dobro mesto za dodatno ulaganje.
Šta će biti najveći izazovi, a šta najveće šanse za finansijski sektor naredne godine?
Odakle početi? Izazovi su zaista brojni i samo se nižu. O nekima sam već govorila pa ih neću ponavljati, i pored toga što zavređuju pažnju. Godina za nama je bila vrlo složena za finansijski sektor, u kom se samo preslikava ono što postoji u privredi i društvu. Svi su izgledi da će godina pred nama biti barem jednako tako složena i zahtevna ako ne i izazovnija. Bankarskom sektoru u ovom trenutku i u prvoj polovini 2026. veliki izazov predstavlja niz tekućih i budućih aktivnosti koje su banke dužne da okončaju u propisanim rokovima, u skladu sa zakonskim i regulatornim izmenama iz prethodnog perioda, uključujući i usklađivanje sa novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Trenutno, svi kapaciteti banaka su angažovani na blagovremenoj implementaciji niza tehnički vrlo složenih projekata koji predstavljaju regulatorni zahtev i stoga su prioritet svih naših članica, od implementacije svih zahteva predviđenih izmenjenim Zakonom o platnim uslugama, do pristupanja SEPA platnim šemama. Simultano sprovođenje svih tih projekata predstavlja izazov za svaku od banaka i za samo Udruženje, ali je to ujedno i šansa, jer će nakon toga naš bankarski sistem postati još bolji, pouzdaniji, konkurentniji, više u interesu klijenata.
Na čemu će UBS posebno insistirati u narednoj godini?
Udruženje banaka Srbije kao institucija koja se uvek prilagođavala promenama postoji već 104 godine, ali je sve vreme zadržala osnovnu misiju, a to je promocija, zastupanje interesa i jačanje resursa bankarskog sektora u Srbiji. To postižemo širenjem novih znanja, olakšavanjem korišćenja novih tehnologija i snaženjem poverenja korisnika bankarskog sektora. Stoga u Udruženju veliku pažnju i trud ulažemo u edukaciju, i to kako u stručno usavršavanje zaposlenih u bankama, tako i kroz finansijsku edukaciju korisnika finansijskih usluga, sadašnjih i budućih. Pored toga, sprovodimo i čitav niz inicijativa u okviru digitalne agende – sa primarnim ciljem unapređenja i činjenja efikasnijim i jednoobraznim, poslovnih procesa u bankama kada za to ima mesta. Neke od ovih inicijativa su izazvane regulatornim zahtevima, a druge se sprovode na inicijativu samog sektora. Vrlo nam je bitna i međunarodna saradnja koju kontinuirano razvijamo. Brojne su aktivnosti koje planiramo u periodu pred nama i teško ih je sve pobrojati u ovom limitiranom prostoru, ali bih pomenula informaciju vezanu za priključenje SEPA platnim šemama, jer je Udruženje banaka Srbije preuzelo ulogu Nacionalne organizacije za podršku pridruživanju SEPA (NASO – National Adherence Support Office). NASO, kao telo, treba da deluje kao nacionalna veza između banaka kao pružalaca platnih usluga i Evropskog saveta za plaćanje (EPC), a u cilju pridruživanja banaka SEPA šemama.
Čitav bankarski sektor, sa svojim regulatorom na čelu, ulaže velike napore u informisanje i edukaciju, kako bi naši klijenti postali svesni opasnosti koje vrebaju u digitalnom svetu i koliko je malo potrebno da zbog trenutka nepažnje ostanu možda i bez svega što su zaradili ili uštedeli
Banke su se među prvima uključile u proces digitalizacije, što ima dobre strane, a i mnoge opasnosti. Kako se sa tim opasnostima izboriti?
Banke su bile i ostale svojevrsni lideri u digitalizaciji svog poslovanja. I ne samo što digitalizuju postojeće poslovne procese, već su kreirale i nastavljaju da kreiraju nove poslovne modele. One postoje zbog klijenata, koji traže brze, jednostavne i personalizovane usluge i banke ne samo da odgovaraju na postojeće zahteve, već korišćenjem naprednih alata anticipiraju šta je to šta će klijenti želeti u budućnosti. Ubrzana digitalna transformacija donosi velike koristi, ali i ozbiljne rizike za banke, klijente, pa konačno i za finansijsku stabilnost. I baš stoga je ključno dobro upravljanje ovim rizikom. Tim pre što u postkovid eri sajber kriminal po veličini predstavlja treću svetsku ekonomiju. Banke su, zahvaljujući ogromnim naporima i resursima, postale svojevrsne digitalne tvrđave – implementirale su višeslojnu bezbednost kako bi zaštitile podatke klijenata, redovno sprovode testiranja i simulacije različitih vrsta napada, kontrolišu i nameću visoke standarde pružaocima kritičnih usluga, ulažu u ljudski kapital i podstiču kulturu odgovornosti za bezbednost i za odgovorno upravljanje svim vrstama rizika, pa i ovim. Nažalost, slaba karika ostaju klijenti, koji ponekad zbog neopreznosti, ponekad zbog lakovernosti, postaju žrtve sajber prevara, koje s vremenom postaju sve sofisticiranije. I baš zbog toga čitav bankarski sektor, sa svojim regulatorom na čelu, ulaže velike napore u informisanje i edukaciju, kako bi naši klijenti postali svesni opasnosti koje vrebaju u digitalnom svetu i koliko je malo potrebno da zbog trenutka nepažnje ostanu možda i bez svega što su zaradili ili uštedeli.
Brand voice (Promo)
