Najavljujući u nedelju ujutro „radosnu“ vest da će u decembru, kako to, inače, važeći zakon i propisuje, uslediti povećanje penzija „ne za 11 ili 12, kako smo pričali, već za 12,2 odsto“, predsednik Aleksandar Vučić u nehatu je otkrio i nekoliko veoma zanimljivih detalja, koji nisu izazvali veću pažnju šire javnosti. A svakako je zaslužuju. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog drugog dela obećanja, koja su i Vučić i njegov ministar finansija Siniša Mali dali najstarijima, da će do kraja 2027. njihove prosečna primanja dostići 650 evra.
Pri tome je sam Vučić rekao da po njihovim računicama do kraja 2027. prosečna penzija može da se nekako poveća na 630 evra, a da ostaje da se vidi kako će, eto, ispuniti obećanje da ona, ipak, dostigne 650 evra. No, o tom potom. Krenimo redom.
„Penzije će u decembru biti povećane za 12,2 odsto, da vam sad ne objašnjavamo koliki je udeo penzija (u bruto domaćem proizvodu)“, rekao je Vučić. A upravo u tome je suština. Jer, samo u slučaju da su ukupni izdaci za penzije manji od 10 odsto srpskog BDP-a, one u decembru mogu da porastu za isti procenat kao i prosečna neto plata od juna prethodne do jula tekuće godine. Uostalom, takva odredba je, uz prethodni dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom, ugrađena i u važeći zakon, po kom se penzije redovno usklađuju.
Uz realni rast ove i naredne godine od 2,75 i četiri odsto, BDP će u 2026. u najboljem slučaju dostići 88 milijardi evra. Problem je što to Vučiću i Malom nije bilo dovoljno, a razliku do 97,6 milijardi evra mogu da namaknu samo uz pomoć inflacije. A to teško da je dobra vest za građane
Onog momenta kada ukupni izdaci za penzije, iz bilo kog razloga, premaše deseti deo srpskog BDP-a, počinje da se primenjuje druga formula, po kojoj penzije mogu da se povećaju za polovinu rasta plata i polovinu rasta potrošačkih cena ako se ukupni izdaci za njih kreću u rasponu od 10 do 10,5 odsto BDP-a. Baš zbog toga, prošlog decembra penzije nisu povećane za 14,4 odsto, koliko su nominalno porasle prosečne plate od juna 2023. do jula 2024. Zbog toga što su u tom trenutku ukupni izdaci za penzije bili veći od 10 odsto BDP-a, primanja najstarijih za ovu godinu uvećana su za polovinu rasta plata i polovinu rasta cena, odnosno za 10,9 odsto. Da je ista formula primenjena i ove godine, penzije od decembra ne bi porasle za 12,2 već za 8,4 ili 8,5 odsto.
A malo je falilo da se upravo to desi, jer je sam Vučić priznao da je vlast uspela da celu računicu „zatvori na 9,99 odsto“. Nije rekao ali je očito mislio da će toliki biti udeo izdvajanja za penzije u BDP-u, nakon decembarske povišice. I da će se, zahvaljujući tome, održati i „fiskalni balans“ i aranžaman sa MMF-om.
Iz ovih podataka jasno je da Vučić i Mali znaju ono što će svi ostali saznati 25. septembra, kad Republički zavod za statistiku objavi zvanične podatke o prosečnoj plati u julu. No, s obzirom da će penzije u decembru biti povećane za 12,2 odsto, a da je prosečna neto zarada u junu prošle godine bila 95.804 dinara, lako se može zaključiti da je ove godine u julu prosek bio 107.492 dinara. Poređenja radi, u aprilu ove godine bila je veća za 1.780 dinara i da u međuvremenu nije pala, penzije bi u decembru porasle za 14 procenata.
Druga loša vest mogla bi da usledi za godinu dana. Ako ne naguraju BDP na planirani nivo i udeo penzija poraste na više od 10,5 odsto BDP-a, sledećeg decembra penzije će moći da se povećaju samo za rast cena. A Vučić je rekao i da se za 2026. planira inflacija od samo 3,5 odsto. Kako onda misli da do kraja 2027. prosečna penzija dostigne 650 evra
Vučić je, takođe, rekao da će posle najnovije povišice prosečna penzija porasti sa 436 na 485 evra. S obzirom da u Srbiji trenutno ima 1.660.054 penzionera, to znači da će u 2026. ukupni izdaci za njihove penzije biti nešto veći od 9,66 milijardi evra. Ako je ta suma 9,9 odsto BDP-a, onda to znači da vlast računa da će on već sledeće godine narasti na čak 97,6 milijardi evra.
Ni Vučić, ni Mali nisu objasnili kako je to moguće. Niko ih, doduše, nije ni pitao. A bilo bi zanimljivo da objasne građanima kako misle da uz ovogodišnji rast od 2,75 odsto, što je najnovija procena Narodne banke Srbije, BDP sa 82,3 milijarde evra, koliko je bio prošle godine, već dogodine skoči na 97,6 milijardi evra.
Biće da je veliki iluzionisti spremaju novu magiju. Uz realni rast ove i naredne godine od 2,75 i četiri odsto, srpski BDP u 2026. će u najboljem slučaju dostići 88 milijardi evra. Problem je što to Vučiću i Malom nije bilo dovoljno, pa volšebno računaju da će on narasti na čak 97,6 milijardi evra. I tu je kvaka, taj nedostajući rast od 11 procenata oni planiraju da ostvare uz pomoć inflacije, s tim da i Jorgovanka Tabaković održi kurs evra na 117,2 dinara, koliko je sada. A to teško da je dobra vest za građane.
Druga loša vest mogla bi da usledi već sledeće godine. Ako ne naguraju BDP na nivo na koji su planirali i udeo penzija poraste na više od 10,5 odsto BDP-a, sledećeg decembra penzije će moći da se povećaju samo za rast cena. A Vučić je u nedelju rekao i da se za 2026. planira inflacija od samo 3,5 odsto. Tim pre se postavlja pitanje kako on i Mali misle da do kraja 2027. prosečna penzija dostigne 650 evra, kao što su onoliko puta obećali.
