Milan Radoičić, kontroverzni biznismen i nekadašnji potpredsednik Srpske liste koji je preuzeo odgovornost za oružani sukob u Banjskoj u septembru 2023, nedavno je prebacio na svoju suprugu Emu celokupno imanje na Dedinju, koje je kupio nakon bekstva sa Kosova. Time se na njegovo ime, makar u centralnoj Srbiji, više ne vodi baš ništa.
Prethodno je, samo tri dana nakon priznanja da je lično odgovoran za događaje u Banjskoj, krajem septembra 2023, svoj vlasnički udeo u najmanje četiri firme, bez dinara naknade, preneo starim ortacima sa severa Kosova, takođe kontroverznom Zvonku Veselinoviću i njegovom bratu Žarku. U međuvremenu prekinuo je saradnju i sa još jednim SNS-u bliskim biznismenom Davorom Macurom, čija je kompanija Danica park trebalo da zida vilu za bračni par Radoičić. Nedostupan mu je i luksuzni kompleks na jezeru Gazivode, vredan dva miliona evra, restoran Grej, pentahaus i stan u Severnoj Mitrovici, koje su konfiskovali kosovski organi.
Radoičić je samo jedan šraf u velikim projektima, deo mreže povezanih ljudi i kompanija i teško je razlučiti koju sferu interesa kontroliše on, a koju Zvonko Veselinović. Oni funkcionišu po sistemu spojenih sudova, a zajednički su im „glavni šef“, blagajna i strah od robije, kaže Ivan Ninić
Dobro upućeni sagovornik Radara, ipak, navodi da javnost trenutno ne može ni da nasluti razmere Radoičićeve imovine, vrednost transakcija i poslova u kojima se formalno ili neformalno pojavljuje, ali ih suštinski kontroliše, te da je on i dalje nezamenljiv šraf i deo čitave hobotnice i gusto isprepletane mreže međusobno povezanih ljudi i kompanija.
„Visoko“ društvo sa Dedinja, prve komšije Zvonko Veselinović i Nikola Petrović
Mnogo toga srpska javnost čula je o Milanu Radoičiću i pre oružanog sukoba u Banjskoj. Sudilo mu se zbog otmice makedonskog biznismena, sumnjičen je za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića, trgovinu drogom i organizovani kriminal, a bio je i na optuženičkoj klupi zbog nelegalnog iskopavanja šljunka. Ipak, sudsku kaznu zatvora je nekako uspeo da izbegne, a tek će se videti kako će se okončati slučaj „Banjska“, za koji je preuzeo odgovornost i koji bi u svakoj iole uređenoj državi trebalo da se okonča dugogodišnjom zatvorskom kaznom, jer su u tom sukobu pognula trojica Srba sa severa Kosova i jedan pripadnik kosovske policije. Srpski pravosudni organi, utisak je, čine sve da mu se ne sudi, iako formalno istraga traje već 16 i po meseci, s obzirom na to da je Radoičić prvi put zbog toga priveden još 10. oktobra 2023.
Uprkos gubitku četiri ljudska života, Radoičić je ubrzo pušten da se brani sa slobode, nesmetano se skućio u Beogradu i preselio u luksuzni stan u Ulici Rajka Mitića, u blizini stadiona FK Crvena zvezda, koji se vodi na firmu Rad 028 iz Zvečana, čiji je formalni vlasnik Radule Stević, o čijim poslovima i vezama sa Radoičićem je Radar pisao u više navrata. Pri tome se i Stević i njegova firma nalaze na listi preduzeća kojima su SAD uvele sankcije upravo zbog sumnji da ih kontroliše Milan Radoičić. To, očito, nije bila prepreka da država Srbija nastavi da angažuje Rad 028 na brojnim novim poslovima, što je njenom formalnom gazdi i omogućilo da osim stana od 245 kvadrata i garaže u Ulici Rajka Mitića, na ime firme kupi i luksuznu nekretninu u jednoj od kula u elitnom naselju Beograd na vodi.
Ukoliko se firma Davora Macure naprasno povlači iz jedne investicije, koja se našla pod lupom medija, to znači da taj biznismen preventivno pravi „otklon“ od Radoičića, jer može da ga kontaminira i da kompletan njegov biznis bude na udaru sankcija SAD i EU, smatra sagovornik Radara
Za razliku od tih nekretnina, na Milana Radoičića vodio se kompleks u beogradskom luksuznom naselju Dedinje, u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića. Prema podacima iz Katastra, na tom imanju nalazila su se dva objekta, jedan od 180, a drugi od 95 kvadratnih metara. Takođe, na tom prostoru nalazio se i voćnjak prve klase, čija je površina veća od 3.000 kvadrata. U Katastru nepokretnosti sve donedavno pisalo je da je reč o zajedničkoj imovini supružnika Milana i Eme Radoičić, a potom je iz vlasničkog lista izbrisano ime nekadašnjeg potpredsednika Srpske liste.
Ovo imanje Radoičića nalazi se u neposrednom susedstvu parcela Nikola Petrovića, biznismena i kuma Aleksandra Vučića, kao i Ljiljane Božović, supruge Zvonka Veselinovića. Na njemu je firma Danica park, u vlasništvu Davora Macure, još jednog biznismena bliskog vlasti, planirala izgradnju vile za bračni par Radoičić. Ona se u početku vodila i kao investitor, ali je u novembru prošle godine zahtev za izmenu građevinske dozvole podnela Ema Radoičić. Zahtev je odbijen zbog formalnih nedostataka, jer nije bilo jasno da li se odnosi na izmenu samog investitora ili izmenu planiranih radova.
Ipak, šta su Radoičići tu planirali da grade jasno je iz građevinske dozvole koju je prethodno dobila Macurina firma. Njoj je bilo odobreno da sagradi objekat sa dva sprata, devet parking mesta, otvorenim bazenom… Kako je pisalo u građevinskoj dozvoli, nadzemna površina vile trebalo bi da iznosi 994,5 kvadrata, dok će bazen imati spoljne dimenzije 6,44 puta 14,02 metara. Procenjeno je da će projekat izgradnje tog luksuznog objekta koštati 310 miliona dinara ili oko 2,65 miliona evra.
Otklon od Radoičića ili…
Međutim, firma Danica park isključena je iz tog posla i pripojila se drugoj Macurinoj kompaniji Alston. Njoj su i upućena pitanja zašto je došlo do povlačenja iz projekta izgradnje vile za Radoičiće, ali do zaključenja ovog broja Radara odgovori nisu stigli.
Ukoliko se firma Davora Macure naprasno povlači iz jedne investicije, koja se našla pod lupom medija, to znači da taj biznismen preventivno pravi „otklon“ od Radoičića, jer može da ga kontaminira i da kompletan njegov biznis bude na udaru sankcija SAD i EU, kaže za Radar advokat Ivan Ninić. Macura, inače, važi za biznismena bliskog SNS-u, čiji se spektar poslova kreće od bankarskog do građevinskog i čija firma Alta pej je bez ikakvog tendera sklopila strateško partnerstvo sa EPS-om i preuzela izuzetno unosan posao onlajn naplate računa za utrošenu električnu energiju.
„Poznata je lepeza planiranih investicija i svih biznisa koje Macura kontroliše, kao i činjenica da je preko noći, za vreme ove vlasti, doživeo meteorski uspon. Niko sada ne želi da uruši kompletnu ekonomsku arhitekturu i hidru koju je stvorio, a vidimo na primeru Milorada Dodika i sa njim povezanih lica, koliko to može predaleko da ode kada se nađete pod sankcijama SAD“, zaključuje Ninić.
Vile, apartmani, restorani…
O luksuzu u kom je živeo Milan Radoičić javnost je slikovito saznala nakon oružanog sukoba u Banjskoj. Kosovska policija objavila je tada snimke njegove velelepne vile na obali jezera Gazivode, koja je prema proceni zvaničnika iz Prištine vredna oko dva miliona evra. Reč je o raskošnom zdanju, sa mnoštvom soba, luksuznim nameštajem, prostorijom za bilijar… I ta vila i restoran Grej u Severnoj Mitrovici, vredan oko 400.000 evra, kao i stan procenjen na 69.920 evra vodili su se na njegovu suprugu Emu.
Nakon što je izdat nalog za njegovo hapšenje i raspisana Interpolova poternica, u sklopu istrage o napadu u selu Banjska u kom je označen kao organizator grupe, u aprilu prošle godine tu imovinu zaplenila je Kosovska policija po nalogu posebnog odeljenja Osnovnog suda u Prištini.
Sankcije SAD i Velike Britanije nisu mnogo uticale na njihov biznis u Srbiji, jer su njegove firme ogroman novac zaradile na velikim državnim poslovima, najviše kao podizvođači na projektima izgradnje auto-puteva. Da li su i posle Banjske te firme nastavile da rade kao da se ništa nije desilo ili ipak nešto smanjenim tempom znaće se već za nekoliko meseci, kada budu objavljeni finansijski izveštaji za 2024
„Po nalogu suda konfiskuje se restoran Grej i apartman na šestom spratu zgrade iznad u severnom delu Mitrovice. Takođe, konfiskuje se i njegova vila na Gazivodama u Zubinom Potoku“, potvrdio je za KoSSev zamenik komandira kosovske policije Veton Eljšani. Kasnije je saopšteno da će taj luksuzni objekat biti pretvoren u policijsku stanicu sa čamcima.
Ipak, sudeći po onom što smo mogli čuti, tu nije bio kraj Radoičićevoj imovini. Kosovska ministarka pravde Aljbuljena Hadžiju u vezu sa njim dovela je zaplenjen penthaus, čija se vrednost procenjuje na 644.400 evra, kao i dva džipa marke mercedes AMG G63, micubiši pajero sport i još čak 18 običnih vozila micubiši pajero, dva modifikovana oklopna vozila, dve tojote hiluks, opel vektru, dačiju daster, džip grand čiroki… Najveći broj tih vozila bio je uglavnom bez važećih registarskih tablica.
Sudeći po pisanju medija, nekretnine na Kosovu koje se vezuju za Radoičića procenjuju se na više od tri miliona evra, a vrednost automobila na oko 330.000 evra.
A od kuma umesto televizora bar četiri firme
Radoičić je i pre slučaja „Banjska“ bio na udaru kosovskih organa, a protiv njega su i Velika Britanija i SAD uvele sankcije. Mere američkog Trezora uvedene su u decembru 2021, a zapravo su se odnosile na njegovih pet firmi. U obrazloženju je, između ostalog, bilo navedeno da je Radoičić član kriminalne grupe koju je predvodio Zvonko Veselinović, kao i da se njegovo ime pominje u optužnici za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića, te da je imao svoju ulogu u tom ubistvu.
Na Radoičićevu suprugu Emu vodila se i luksuzna vila na obali jezera Gazivode, koja je prema proceni zvaničnika iz Prištine vredna oko dva miliona evra, kao i oko 400.000 evra vredan restoran Grej u Severnoj Mitrovici i stan u istom mestu, procenjen na 69.920 evra
Sankcije SAD, a kasnije i Velike Britanije, ipak, nisu mnogo uticale na njihov biznis u Srbiji, jer su njegove firme ogroman novac zaradile na velikim državnim poslovima, najviše kao podizvođači na projektima izgradnje auto-puteva. Da li su i posle Banjske te firme nastavile da rade kao da se ništa nije desilo ili ipak nešto smanjenim tempom znaće se već za nekoliko meseci, kada budu objavljeni finansijski izveštaji za 2024. U međuvremenu, za svaki slučaj, Radoičić je doneo odluku da se makar formalno povuče iz firmi čiji je bio suvlasnik. Zapravo, povukao se samo iz kompanije Inkop iz Ćuprije, a samim tim i iz još najmanje četiri zavisne firme u vlasništvu Inkopa – Betonjerke Aleksinac, Novi Pazar puta, Doli Bel i Velmortrans plusa. Samo prve tri sa ovog spiska tokom 2022. i 2023, prema zvaničnim podacima dostupnim na APR-u, svojim gazdama ostvarile su neto profit od oko 50 miliona evra. Pri tome su Inkop i Novi Pazar put, koji su preuzeli početkom 2020, u poslednjih pet godina, za koje postoje podaci, vlasnicima isporučili neto dobit od čak 102 miliona evra.
Zametanje tragova i skrivanje bogatstva
Iako se na ime Milana Radoičića u centralnoj Srbiji više ne vodi ništa, tako da formalno nije vlasnik bilo koje firme ili nekretnine, advokat Ivan Ninić kaže da javnost trenutno ne može ni da nasluti razmere Radoičićeve imovine, vrednost transakcija i poslova u kojima se on formalno ili neformalno pojavljuje.
„I, nije on pusto ostrvo u ekonomiji Srbiji, već je samo jedan šraf u velikim infrastrukturnim projektima i deo čitave hobotnice i mreže povezanih ljudi i kompanija. Uostalom, posle Banjske, teško je razlučiti koju sferu interesa kontroliše Milan Radoičić, a koju Zvonko Veselinović, jer oni funkcionišu po sistemu spojenih sudova. Zajednički su im karijerni put, ‘glavni šef’, blagajna i taj letentni strah od robije“, zaključuje Ninić.
On ističe da nema nikakve dileme da se život i biznis Milana Radoičića suštinski deli na dve epohe – prvu pre akcije u Banjskoj i drugu nakon Banjske. I upravo kroz prizmu događaja u Banjskoj, navodi Ninić, trebalo bi posmatrati sve statusne promene u firmama koje su bili pod njegovom kontrolom i svako naknadno prepakivanje imovine uknjižene na vlastito ime.
Za Vučića je, čini se, slučaj završen time što je Radoičić saslušan. Zato se i dalje slobodno šeta, sve dok ne nađe alternativu. I izgleda kao da će čovek, za koga je predsednik rekao da „nije cvećka i akademik, ali je na braniku otadžbine“ imati sve vreme ovoga sveta. Pa dok se ne snađe
„Verujem da Radoičićevi pravni i finansijski savetnici, potpomognuti ljudima iz službi bezbednosti i vrha države, užurbano tragaju za najboljim modelom i rešenjem da mu se imovina disperzuje, oplodi, prikrije i sačuva. Suštinski gledano, Radoičić, dok je pod jakom zaštitom aktuelne vlasti, pokušava da sprovede ‘operaciju’ alokacije resursa, kako u narednom periodu ne bi platio visoku cenu Banjske i ostao bez svega što je stekao. A, da li će u tom uspeti, zavisi od intenziteta pritisaka međunarodne zajednice, snage Aleksandra Vučića i budućih političkih prilika u Srbiji“, smatra Ninić.
Sagovornik Radara objašnjava i šta bi se dogodilo ako zamislimo tužioca sa odrešenim rukama, sa timom policajaca i finansijskih forenzičara: „Kompletna imovina Milana Radoičića i svih sa njim direktno i indirektno povezanih lica, bila bi predmet privremenog oduzimanja i temeljne finansijske istrage, uz mogućnost da kasnije bude trajno oduzeta odlukom suda. Dakle, svi pravni poslovi i ugovori kojima se danas kamuflira i prikriva stvarno vlasništvo nad imovinom, imaju težinu koliko i onaj šešir kojim je gospodin Radoičić pokušao da izvrši kamuflažu u Banjskoj.“
Bivši potpredsednik Srpske liste preselio se u luksuzni stan u blizini stadiona FK Crvena zvezda, koji se vodi na Rad 028 iz Zvečana, u vlasništvu Radula Stevića. I on i njegova firma su na listi za sankcije SAD upravo zbog sumnji da ih kontroliše kontroverzni biznismen sa severa Kosova
Više od 16 meseci prošlo je od saslušanja bivšeg potpredsednika Srpske liste, a uprkos preuzimanju odgovornosti za oružani sukob u Banjskoj u kom su poginule četiri osobe, tri građanina srpske nacionalnosti i jedan kosovski policajac. Po svemu sudeći, daleko smo od optužnice za taj slučaj. Više javno tužilaštvo u pisanom odgovoru za Radar nedavno je navelo da je naložilo određena veštačenja, te podnelo zahtev za prikupljanje informacija u cilju provera, utvrđivanja činjenica i prikupljanja dokaza. Tužilaštvo je potvrdilo da Radoičić poštuje obavezu koja proizlazi iz odluke Višeg suda da se 1. i 15. u mesecu javlja nadležnoj policijskoj stanici, o čemu postoji evidencija, te da Euleks nije odgovorio na molbu za dostavljanje dokumentacije poslate preko Ministarstva pravde, neophodne za vođenje krivičnog postupka pred VJT u Beogradu.
Jasno je da Radoičića od privođenja pravdi čuva sam vrh vlasti u Srbiji, a da se nije mnogo toga promenilo ni posle Banjske, pokazuje i njegov susret sa tadašnjim ambasadorom Srbije u SAD, a sada ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem, sa kojim je uslikan u jednom restoranu. I to za Đurića nije bilo problematično, budući da je naveo da se „nikad nije stideo javnih kontakata koje ima u okviru posla koje obavlja“. Osude nije bilo ni od strane Aleksandra Vučića, koji je nakon pogibije ljudi na Kosovu, za šta je odgovornost preuzeo jedan od njegovih saradnika, rekao da se Radoičić nikad nije skrivao i da se smatra borcem za slobodu, ali da „postoje stvari i pitanja na koja će morati da odgovori“.
I što se tiče Vučića, čini se da je tu stvar završena, jer on je saslušan i odgovarao je na pitanja. Zato se i dalje slobodno šeta, sve dok ne nađe alternativu. A opcija o mogućem odlasku u Rusiju, gde se nadao da će dobiti azil, propala je. Zato vlast i dalje daje vreme čoveku koji, kako je govorio Vučić, „nije cvećka i akademik, ali je na braniku otadžbine“. I sve izgleda kao da će imati sve vreme ovoga sveta. Pa dok se ne snađe.
