Skok u budućnost samo na papiru

Skok u budućnost ne može nikoga da čeka, pa ni Republički zavod za statistiku. Početkom novembra ove godine, Fiskalni savet je u svojoj oceni Revidirane Fiskalne strategije za 2025, sa projekcijama za 2026. i 2027, skrenuo javnosti pažnju da je u poslednjih deset godina ovo već treća revizija bruto domaćeg proizvoda Srbije, pa samim tim i drugih značajnih makroekonomskih pokazatelja koji se iskazuju kroz učešće u BDP-u.

Prva je sprovedena 2014, kada je za period od 1995. do te godine, BDP u proseku povećan za oko sedam odsto. Drugom, iz 2019. povećan je za oko šest procenata, a početkom oktobra ove godine Republički zavod za statistiku obavestio je javnost da je „sproveo redovnu, petogodišnju veliku ili benčmark reviziju obračuna BDP-a i svih domena sistema nacionalnih računa u skladu sa Evrostatovim programom“. Problem je, tvrdi Fiskalni savet, u tome što je revizija opet u toj meri značajna (BDP je povećan za oko pet odsto), da je ugrožen kredibilitet podataka. Na primer, preko noći se BDP za prošlu godinu povećao sa 69,5 na 75,2 milijarde evra, a stopa realnog privrednog rasta sa 2,5 na 3,8 odsto.

Naknadno šminkanje i ubrzavanje privrednog rasta

Da bi se preciznije procenile razmere poslednje korekcije, neophodno je uporediti kretanje nominalnog BDP-a pre i nakon revizije. Njome je nominalni BDP za 2001. povećan sa 867,2 na 910 milijardi, a za prošlu godinu sa 8.150,5 na skoro 8.817,8 milijardi dinara. Primetno je da je nominalni BDP revidiran naviše u svim posmatranim godinama, što se može videti i na grafikonu broj 1.

U apsolutnom iznosu, revizijom je nominalni BDP najmanje povećan za 2004, „samo“ 41,1 milijardu dinara, a ubedljivo najviše za prošlu godinu, jer je naknadno uvećan za čak 667,3 milijarde dinara ili za 5,7 milijardi evra. Drugim rečima, ta korekcija za 2023. bila je 16 puta veća nego za 2004. Relativno, pak, mereno procentima, najmanje je korigovan, za 2,4 odsto BDP za 2005, a najviše ponovo prošle godine, kada je uvećan za 8,2 procenta (grafikon broj 2).

U proseku je, od početka 2001. do kraja 2023. najnovijom korekcijom nominalni BDP Srbije naknadno povećan za 4,2 odsto godišnje. Primetno je, međutim, da je ta korekcija bila značajno veća u poslednjih 11 godina, otkako su na vlasti SNS i SPS. Za mandata prethodne demokratske vlasti, naime, od 2001. do 2012, revizijom je nominalni BDP u proseku povećan za 3,9 odsto, a u mandatu naprednjačke vlasti za 4,7 procenata.

Manipulacija nominalnim podacima

Ovakve revizije, naravno, vlastodršcima pružaju širok manevarski prostor za manipulaciju podacima. Očit primer za to je njihovo često poređenje nominalnog BDP-a po stanovniku iz 2012, poslednje godine vladavine prethodne vlasti, sa podacima za prethodnu godinu. I zaista, kada se uporedi revidirani nominalni BDP po stanovniku iz 2012. od 4.870 evra, sa 11.355, koliko je on, posle najnovije revizije, bio 2023. ispada da je u posmatranom periodu on ukupno povećan za 133 odsto.

Impresivno, nema šta! Ali samo na prvi pogled. Ovom, nažalost, fiktivnom rezultatu, naime, pogodovalo je nekoliko faktora. Prvo, za mandata prethodne vlasti nominalni BDP revidiran je u proseku naviše za 3,9 odsto, a u doba aktuelne vlasti za 4,7 odsto godišnje. Drugo, za 2012. je nominalni BDP naknadno uvećan za 4,1 odsto, dok je za 2023. korekcija bila duplo veća, za 8,2 odsto. Treće, ne manje važno, ovakav dinamičan rast nominalnog BDP-a po stanovniku je i posledica izrazito visokog negativnog prirodnog priraštaja, jer je u vreme vlasti naprednjaka u Srbiji 600.000 ljudi više umrlo nego što je rođeno, pa je i broj stanovnika smanjen sa 7,2 na 6,6 miliona. Samim tim, čak i da je BDP svih ovih godina ostao isti, BDP po stanovniku bi se u međuvremenu povećao.

Dejstvo navedenih faktora može da se sagleda ukoliko se uporede podaci pre i nakon poslednje revizije. Pre te korekcije, 2012. nominalni BDP po stanovniku iznosio je 4.677, a lane 10.530 evra, što predstavlja ukupno povećanje od 123 odsto. A to je za 10 procentnih poena manji kumulativan rast od onoga koji se dobija poređenjem podataka nakon revizije. Ta razlika direktna je posledica značajno veće korekcije BDP u poslednjih 11 nego u prvih 12 godina ovog veka, kao i duplo veće korekcije BDP-a za 2023. nego za 2012. Zbog toga je poslednjom revizijom iz oktobra BDP po stanovniku u 2012. naknadno porastao sa 4.677 na 4.870 ili za 4,3 odsto, a duplo više, za 8,6 procenata je korigovan za 2023, sa 10.530 na 11.355 evra.

Srbija po realnom BDP-u po stanovniku na začelju Evrope

Na stranu što je nominalni BDP po stanovniku inferioran pokazatelj bogatstva zemlje, jer na njegov rast direktno utiče i inflacija, tako da se može desiti da siromašnija zemlja ima veći nominalni BDP po stanovniku od bogatije, samo zato što je imala veću inflaciju uz isti, nepromenjen kurs nacionalne valute. Zbog toga se, kao znatno bolji indikator, koristi realni BDP po stanovniku, koji eliminiše uticaj cena i isključivo meri rast proizvodne moći jednog društva.

Prema podacima Evrostata, realni BDP po stanovniku Srbije u 2023. iznosio je 6.500 evra i bio je niži nego u svim zemljama Evropske unije, čak četiri i po puta niži od proseka EU (29.280 evra) i pet puta manji od proseka evrozone (32.150 evra). Za vlast je svakako još manje prihvatljivo što je i u Crnoj Gori za 400 evra veći nego u Srbiji, što se može videti na grafikonu broj 3.

Štaviše, taj zaostatak za Crnom Gorom je u odnosu na 2012. tek neznatno smanjen, za oko 150 evra, s obzirom na to da je pre 12 godina realni BDP po stanovniku Crne Gore iznosio 5.060, a u Srbiji 4.540 evra. A koliko je varljiva upotreba nominalnih umesto realnih pokazatelja, svedoči i podatak da je 2023. nominalni BDP po stanovniku Crne Gore iznosio 10.988 evra, tako da je za 367 evra bio manji nego u Srbiji. Uprkos tome što je realni BDP po stanovniku kod njih za 400 evra veći nego kod nas.

Lažna, lepša slika o stanju javnog duga

Osim manipulacija sa nivoom privrednog rasta i visinom nominalnog BDP-a po stanovniku, ovakve revizije BDP-a daju i lažnu sliku o zaduženosti države. Jer, čim se takvom operacijom poveća vrednost svega što se u nekoj zemlji stvori za godinu dana, automatski se smanjuje i učešće javnog duga u BDP-u, što čini da javne finansije izgledaju mnogo bolje nego što zaista jesu. Nakon najnovije revizije učešće javnog duga u 2011. smanjeno je sa 48,2 na 42,9 odsto, a u 2023. sa 52 na 48,4 odsto BDP-a.

Pre revizije, javni dug je od 2011. do 2023. prosečno iznosio 59,9, a nakon revizije 55,4 odsto BDP-a. Posmatrano po godinama, najmanja korekcija izvršena je 2019, kada je udeo duga u BDP-u smanjen za 1,5 procentnih poena, a najveća 2013, u kojoj je smanjen čak 8,7 procentnih poena. Nažalost, Ministarstvo finansija objavilo je korigovano učešće javnog duga u BDP-u tek od 2011, pa se ne može uporediti kretanje revidiranog javnog duga u vreme prethodne i sadašnje vlasti, tokom čije je vladavine javni dug, pre revizije, bio 61 odsto, a nakon revizije je 56,4 odsto BDP-a (grafikon 4).

Slični rezultati će se dobiti i ako se analizira učešće budžetskog deficita u BDP-u. Međutim, problem je u tome što član 27e Zakona o budžetskom sistemu, koji stupa na snagu 2025, doslovno propisuje da „ukoliko je dug sektora države između 45 i 55 odsto BDP-a, fiskalni deficit iznosi najviše 1,5 odsto BDP-a.“ Suprotno tome, Revidiranom Fiskalnom strategijom za 2025, sa projekcijama za 2026. i 2027, u naredne tri godine planiran je duplo veći deficit od tri odsto BDP-a. Time se, kako primećuje i Fiskalni savet, „odustalo od prvobitnog plana da se deficit države u 2025. spusti na 1,5 odsto BDP-a i stabilizuje na tom nivou u narednim godinama, tj. odložena je primena fiskalnog pravila koje je zakonski propisivalo toliki maksimalni deficit.“

U vreme bivše vlasti realni BDP rastao brže nego u vreme aktuelne

Jasno, zbog revizije naviše nominalnog BDP-a, i planirani budžetski deficiti su potcenjeni i realno će biti još veći. Ukoliko se, naime, planirani minusi u državnoj kasi uporede sa, pre najnovije revizije planiranim nominalnim BDP-om, ispada da u naredne tri godine deficit budžeta neće biti tri već 3,2 odsto odsto BDP-a.

Sve u svemu, zbog nepouzdanosti revizije BDP-a iz oktobra, Fiskalni savet poziva Vladu Srbije da „više resursa usmeri na podršku RZS-u, na jačanje njegovih operativnih i stručnih kapaciteta, budući da je rad ove institucije od presudnog značaja za dobro vođenje javnih politika“.

Sada dolazimo i do bizarnog momenta. Iako je od 2001. do 2023. nominalni BDP revidiran naviše u proseku za 4,2 odsto godišnje, realni BDP, koji eliminiše uticaj cena i meri realni obim proizvodnje, revidiran je naniže. Simptomatično je da nakon revizije BDP-a nije došlo do korekcije indeksa potrošačkih cena, a pošto se ne zna da li je korigovan BDP deflator, ne može se znati da li je i u kom pravcu izvršena korekcija cena domaće proizvodnje.

U svakom slučaju, revizija realnog BDP-a nadole ukazuje da je realni obim proizvodnje do sada bio precenjen, jer je realni BDP nakon revizije bio veći nego pre revizije samo u 2002. i 2003, i to za 1,7 odnosno 6,9 milijardi dinara. U svim ostalim godinama je bio ispod, s tim što je ta razlika najmanja bila 2001. (2,6 milijardi dinara), a najveća u 2022, kada je posle revizije realni BDP bio za skoro 300 milijardi dinara ili za dve i po milijarde evra manji nego pre (grafikon broj 5).

Procentualno gledano, ne uzimajući u obzir 2002. i 2003, u revidiranoj verziji je realni BDP najmanje korigovan naniže 2007. i to za 1,4 odsto, a najviše 2016, za čak 6,5 odsto. Za ceo period, od 2001. do 2023, realni BDP je u proseku korigovan naniže za 3,6 odsto godišnje i to za 1,6 odsto tokom mandata bivše vlasti, od 2001. do 2012, dok je za vreme aktuelne vlasti smanjen za čak 5,7 odsto.

Posledično, smanjen je, takođe, kumulativni rast realnog BDP-a u prethodne 23 godine, sa 113,3 odsto (pre revizije) na 104,2 procenta (posle korekcije). Aktuelnim vlastima svakako se neće baš preterano svideti podatak da je za mandata onih koje stalno kritikuju da su zemlju doveli do ruba bankrota i ekonomski je ojadili, do 2012. realni BDP pre revizije kumulativno porastao za 60,3 odsto (četiri odsto u proseku godišnje), a nakon revizije 55,2 odsto (3,7 odsto godišnje). Dok je za njihovog vakta, od 2012. do 2023. realni BDP pre revizije ukupno porastao za 33,1 odsto (bledih 2,6 odsto godišnje), a nakon revizije samo 31,5 odsto ili još bleđih 2,5 odsto u proseku godišnje.

Justejn Gorder je u svojoj poznatoj knjizi Sofijin svet primetio da je „mnogim ljudima svet neshvatljiv koliko im je neshvatljivo kako mađioničar uspeva da iznenada izvuče zeca iz šešira koji je pre samo jednog trena bio potpuno prazan“.

Iz poslednje revizije BDP-a proizlazi da je u prethodnom periodu, nominalno, na papiru, srpska ekonomija bila mnogo bolja nego pre, a da je realno lošija nego što su to pokazivali dosadašnji zvanični podaci. Sumnjam da je to bila namera izvođača radova. Ali je to prosto tako.