Ako je kontrolni paket od 56,15 odsto akcija NIS-a, kao što tvrdi predsednik Srbije, Gaspromnjeft prodao zajedničkoj firmi mađarskog MOL-a i ADNOC-a iz UAE za 900 miliona, to bi značilo da ceo NIS vredi oko 1,6 milijardi evra. Aleksandar Vučić kaže da je znao da ga Rusi neće ponuditi Srbiji, iako je bio spreman da plati i „dvostruko više“, a da razloge neće da objavi da bi „sačuvao interese zemlje“. Na stranu što u svetu biznisa niko ne nudi duplo veću cenu, čudno je i da „najhrabriji“, doduše nenadležni predsednik nije, zarad zaštite vitalnih državnih interesa, iskoristio pravo preče kupovine, koje Srbija ima po ugovoru iz 2008. Ili je u pregovorima sa Moskvom počeo da sprovodi novu spoljnopolitičku doktrinu, koju je sam formulisao kao „skrivanje ispod kamena“.
Zašto su Rusi odbili da udeo u NIS-u prodaju Srbiji i o tome pregovaraju sa novom firmom MOL-a i ADNOC-a? I mogu li se time sačuvati interesi Srbije? Odgovori na ta pitanja zavise od stvarne cene kontrolnog paketa, a ona od toga ko će ih i na koji način steći.
Za Srbiju bi cena od 1,4 milijarde evra bila previsoka
Srbija, naime, još uvek može da raskine ugovor iz 2008. i da u roku od mesec dana vrati Rusima 400 miliona evra za 51 odsto akcija. Uz prinudni otkup preostalih 5,15 odsto po tržišnoj ceni, svih 56,15 odsto akcija mogla bi da kupi za oko 470 miliona evra, što je i najniža potencijalna cena ruskog udela. Srbija bi tu opciju mogla da iskoristi ako OFAC ne da saglasnost na predugovor u formi obavezujućeg sporazuma koji su usaglasili Gaspromnjeft i mešovita firma MOL-a i ADNOC-a. Čak i ako OFAC, zbog sankcija, zabrani transfer novca prodavcu, Srbija bi mogla tu sumu da uplati na izdvojeni račun i time ispuni svoju obavezu.
Čudno je da „najhrabriji“, doduše nenadležni predsednik nije, zarad zaštite vitalnih državnih interesa, iskoristio pravo preče kupovine, koje Srbija ima, već sprovodi novu spoljnopolitičku doktrinu, koju je sam formulisao kao „skrivanje ispod kamena“
Drugu cenu od 1,4 milijarde evra je, prema procenama mađarskih i srpskih finansijskih krugova, spremna je da plati mešovita firma MOL-a i ADNOC-a. Strateški interes MOL-a je više nego jasan, jer će na taj način zauzeti oko 28 odsto srednjoevropskog naftnog tržišta, za oko 10 odsto više od dva najveća konkurenta, poljskog PKN Orlena i austrijskog OMV Petroma.
Za Srbiju bi cena od 1,4 milijarde evra bila previsoka, jer ne može dodatno da valorizuje vrednost na osnovu optimizacije i značajnog povećanja učešća NIS-a na regionalnom tržištu, kao što će to moći MOL. Ali, čak bi i ta cena od 1,4 milijarde evra bila mnogo niža od one koju je Srbija, po rečima predsednika, bila spremna da plati. Za sada u ovoj strateškoj priči nije jasna uloga ADNOC-a, koji će biti manjinski suvlasnik NIS-a, preko zajedničke firme sa MOL-om.
Kakve će dodatne garancije država dati MOL-u
Osim same cene, za MOL su podjednako važne i garancije za ulazak na srpsko naftno tržište, koje su već definisane memorandumom o saradnji, a biće ugrađene i u najavljeni međudržavni ugovor Srbije i Mađarske. Za MOL je najveća vrednost NIS-a u poreskom tretmanu eksploatacije sirove nafte i gasa (Upstream) i udeo na tržištu Srbije od 80 odsto, dvostruko viši od onog koji definiše dominantan položaj, za koji važe stroža pravila u pogledu zaštite konkurencije. Rafinerija i prodajna mreža (Downstream) samo su sredstvo za realizaciju dobiti od proizvodnje gasa i nafte, bez koje taj deo NIS-a ne bi imao nikakvu komercijalnu vrednost, jer stvara samo gubitke, a i ne uklapa se u budući poslovni model MOL-a.
Srbija još uvek može da raskine ugovor iz 2008. i da u roku od mesec dana vrati Rusima 400 miliona evra za 51 odsto akcija. Uz prinudni otkup preostalih 5,15 odsto po tržišnoj ceni, svih 56,15 odsto akcija mogla bi da kupi za oko 470 miliona evra
Gaspromnjeft je sporazumom iz 2008. obezbedio pravo na eksploataciju nafte i gasa uz fiksno poresko opterećenje od 18 odsto (rudna renta tri i porez na dobit 15 odsto), najniže na svetu, i od 2011. do 2024. je u tom sektoru ostvario dobit od 486 milijardi dinara, dok su rafinerijska prerada i prodaja iskazali gubitak od 57,5 milijardi. Uz to, posle kovida, 2022, sve naftne kompanije u zemljama iz okruženja platile su poseban porez na ekstradobit, koji je u Mađarskoj bio 41 odsto. NIS, naravno, nije po osnovu ekstradobiti platio ništa, pa je 2022. završio u plusu od 92 milijarde. Da je platio dodatni porez od 41 odsto, kao u Mađarskoj, ukupni gubici Downstream sektora bi se uvećali za 37 milijardi, na čak 94,5 milijardi dinara. A da je ukupno poresko opterećenje Upstream sektora umesto 18 bilo 50 odsto, njegova ukupna dobit bi pala sa 486 na 330 milijardi dinara.
Očito je da visina dobiti NIS-a zavisi presudno od poreskog tretmana proizvodnje nafte i gasa, što nije samo pitanje rudne rente, već i drugih poreza, koji se primenjuju globalno. S tim u vezi, Gaspromnjeft ne može da „proda“ poresku beneficiju, koju je stekao međudržavnim sporazumom iz 2008. Takve ili slične pogodnosti novom vlasniku može da obezbedi samo Srbija, novim međudržavnim sporazumom sa Mađarskom. Ili da to opterećenje poveća na 78 odsto, kao u Velikoj Britaniji. Uz takva zahvatanja ukupna dobit NIS-a od 2011. do 2024. bila bi samo 137 milijardi dinara (Upstream bi imao profit od 194 milijarde, a Downstream gubitak od 57 milijardi), dok bi država prihodovala još 291 milijardu kroz poreze. Koliko bi sa takvim poreskim tretmanom vredeo NIS? Zato MOL nastoji da se zaštiti od takve mogućnosti pre nego što za 56,15 odsto akcija plati 1,4 milijarde evra,
Koliko vredi monopolska pozicija NIS na srpskom tržištu
Ono što novi gazda može još da valorizuje je de fakto monopolska pozicija NIS-a, koji je svoj udeo na tržištu Srbije od 2010. do 2022. povećao sa 66,5 na rekordnih 83 odsto. Deo strategije postepenog osvajanja tržišta bile su i depresirane cene, koje konkurencija nije mogla da postigne. Sa tim cenama i prerada i prodaja NIS-a su beležile gubitke, ali su oni pokrivani profitima u proizvodnji zbog niskog poreskog opterećenja. „Kvaka“ je u tome što je, po pravilima o zaštiti konkurencije, takvo unakrsno subvencionisanje cena – zabranjeno.
Dobit NIS-a zavisi presudno od poreskog tretmana proizvodnje nafte i gasa. Te beneficije koje je Gaspromnjeft stekao 2008. ne može da „proda“, već ih novom vlasniku može obezbediti samo Srbija međudržavnim sporazumom sa Mađarskom
Zbog toga je MOL-u, čije poslovanje nadzire evropska antimonopolska komisija, važno da zna i kako će na to ubuduće reagovati srpska Agencija za zaštitu konkurencije. Od toga svakako zavisi i koliko je MOL spreman da plati za NIS. Otuda je za njega u ovoj jednačini sa više nepoznatih i te kako važan i međudržavni sporazum Srbije i Mađarske, kojim će se, po svemu sudeći, na dugi rok utvrditi poreski tretman proizvodnje nafte i gasa, na sličan način kao sa Rusijom 2008.
Tvrdnje da je Gaspromnjef podlegao ucenama nemaju mnogo smisla, jer gubitke zbog toga što NIS ne radi jedva da bi osetio, pa o razlozima zašto je namerio da ga proda MOL-u može samo da se nagađa. Zato „realna“ cena za Gaspomnjeft ne zavisi toliko od ekonomske računice koliko od uticaja koji prodaja akcija u NIS-u može da ima u uslovima sankcija na rusku sirovu naftu i prirodni gas.
Faktor Orban
U toj „šatl“ diplomatiji između Trampa i Putina, koja je svemu prethodila, značajnu ulogu je svakako odigrao Viktor Orban, ali nije zanemarljivo ni što je Mađarska lane potrošila sedam milijardi dolara za kupovinu nafte i gasa od Rusije i to na osnovu izuzeća od sankcija, koje su joj omogućili i EU i OFAC, a Orban je sa Trampom ugovorio da se to izuzeće produži do novembra 2026.
Tvrdnje da je Gaspromnjef podlegao ucenama nemaju smisla, jer gubitke zbog toga što NIS ne radi jedva da bi osetio. Njima je od ekonomske računice važnije da prodajom MOL-u podstaknu Mađarsku da i dalje podriva sankcije EU i SAD ruskom naftnom i gasnom sektoru
Prodajom udela u NIS-u baš MOL-u, Rusija namerava da podstakne Mađarsku da i dalje podriva sankcije EU i SAD prema svom naftno-gasnom sektoru. Tim pre što se njima NIS već isplatio. Gaspromnjeft je uložio 400 miliona evra, a kroz dividende već je naplatio 500 miliona i potencijalno će još 1,4 milijarde kada proda akcije. Sve zajedno to je zarada od 375 odsto, koju je stekao korišćenjem srpskog javnog dobra. Tako posmatrano, ni prodaja akcija za 900 miliona evra ne bi bila loš komercijalni posao.
Ne zaboravimo da OFAC ima presudan glas pre zaključenja transakcije i da je već poništavao neke već postignute komercijalne dogovore. Mađarska je do novembra 2026. izuzeta od američkih sankcija za kupovinu nafte i gasa, ali ne i za kupovinu ruske imovine. Otuda ni negativnu odluku OFAC-a ne bi trebalo isključiti. Posebno ako proceni da ugovor krije mogućnost plaćanja dela ugovorene cene mimo zvaničnih kanala da bi se zaobišle američke sankcije. Za tu transakciju, međutim, neophodna je i saglasnost EU, koja je 19. paketom sankcija izričito zabranila operativne i finansijske transakcije sa Gaspromnjeftom i Rosnjeftom, kao i evropske Komisije za zaštitu konkurencije, u kojoj možda postoji lobi protiv dalje koncentracije tržišta.
Poslednja šansa Srbije je negativna odluka OFAC-a
Apsurdno je da negativna odluka neke od tih institucija ostaje jedina šansa da natera Srbiju da stekne kontrolni paket akcija NIS-a. Ako, naime, prodaja MOL-u bude stopirana, Rusija ima samo dve opcije, da taj paket ponudi Srbiji ili odustane od prodaje i sačeka reakciju Vlade u Beogradu. Zato bi bilo svrsishodno da se spreme odgovori na oba scenarija.
Apsurdno je da jedino negativna odluka OFAC-a ili evropske Komisije za zaštitu konkurencije može naterati Srbiju da stekne kontrolni paket u NIS-u. Ako prodaja MOL-u bude stopirana, Rusija ima samo dve opcije, da ga ponudi Srbiji ili odustane od prodaje i sačeka reakciju Vlade u Beogradu
Ako se transankcija, ipak, realizuje, Srbija će i dalje igrati sporednu ulogu, koju je sama odabrala kada je odustala od nekoliko opcija koje su joj stajale na raspolaganju da povrati kontrolu nad NIS-om. Umesto da iskoristi ta prava, sada se plasira teza da će sticanjem još pet odsto akcija imati dodatna prava u upravljanju. To nije istina, jer i važeći Statut NIS-a propisuje da je pozitivan glas države, sve dok ona raspolaže sa 10 odsto akcija, neophodan za usvajanje finansijskih izveštaja, statusnih i promena Statuta, raspolaganje velikom imovinom, promenu delatnosti i sedišta. Nema razloga da novi vlasnik menja te odredbe Statuta, a Vlada izgleda namerava da to proglasi svojim velikim uspehom.
Umesto toga, Vlada bi trebalo da se usredsredi na adekvatno oporezivanje proizvodnje sirove nafte i gasa, u skladu sa globalnom praksom. Domaću javnost to ne interesuje, već samo cene goriva, uz saglasnost da su one posledica visokih državnih zahvatanja u vidu akciza, na koje se zaračunavao i PDV. Istina se krije u činjenici da je Srbija NIS subvencionisala najnižim porezima na Upstream u svetu. Da je proizvodnju oporezovala sa 50 odsto i ta dodatna budžetska sredstva iskoristila za optimizaciju akciza, cene goriva bi mogle biti niže od sadašnjih za bar 20 dinara, a priliv u državnu kasu se ne bi smanjio.
Srbija je NIS subvencionisala najnižim porezima na proizvodnju nafte i gasa. Da ih je oporezovala sa 50 odsto i taj novac iskoristila za optimizaciju akciza, cene goriva bi mogle biti niže za bar 20 dinara, a priliv u državnu kasu se ne bi smanjio
Na državi je da odluči da li je cilj njene poreske politike da NIS snabdeva tržište po nižim cenama koje će pokrivati troškove proizvodnje i omogućiti razumnu, stimulativnu dobit, ili će tu firmu nastaviti da subvencioniše i učini je ekstraprofitabilnom i za novog vlasnika. Delom i od te odluke zavisi cena 56,15 odsto akcija koje su predmet kupoprodaje. Međudržavni sporazum sa Mađarskom će dati odgovor na pitanje kako Srbija namerava da podrži ulazak MOL-a na srpsko naftno tržište i da li potrošači mogu da očekuju umereni rast cena goriva.
Sve u svemu, ostaje nejasno na koji način predsednik štiti interese države. A baš to naveo je kao razlog zašto je prećutao neke detalje, za koje je rekao da je upoznat sa njima. Jasno je samo da se Srbija bezuslovno opire da učini ono što je očigledno za nju najpovoljnije i najefikasnije, ali nije jasno zašto to radi.
