Firma Karin komerc, koja je gotovo u tajnosti i za male pare nedavno kupila državnu kompaniju Jugoslovensko rečno brodarstvo, na projektu rekonstrukcije srpskih železnica kao podizvođač kineskih firmi inkasirala je čak 162 miliona dolara, pokazuje istraživanje Radara. Samo sa jednom od te dve kompanije potpisala je najmanje 28 aneksa ugovora vrednih oko 24 miliona dolara, a angažovala je i bar 32 srpske firme kao svoje podizvođače.
A kako su se dogovarali poslovi na ovom velikom državnom projektu, pokazuje i to što je Karin komerc u poslednjem trenutku ubačen u posao obnove dela železnice za koji su bili zaduženi Rusi i iz tog projekta izbacio tada državnu kompaniju Mostogradnja, koja je u njemu trebalo da bude glavni partner.
Od 1. novembra prošle godine, kada je pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu i usmrtila 16 osoba, među kojima i dvoje dece, javnost u Srbiji traga za odgovorima na pitanja kako je došlo do te tragedije. Studenti već šest meseci blokiraju fakultete i zajedno sa građanima ispostavljaju zahteve da odgovorni za tu nesreću budu kažnjeni, te da bude objavljena kompletna dokumentacija o rekonstrukciji stanične zgrade u Novom Sadu.
I domaći podizvođač kineskih podizvođača imao ogroman broj svojih podizvođača
Na mnogo pitanja i dalje nema odgovora, poput uloge privatne firme Starting u tom projektu, koja je bila glavni podizvođač, ali iz nekog neobjašnjivog razloga niko od odgovornih lica, formalnih ili stvarnih vlasnika te firme nije priveden, niti uhapšen, a samim tim se ne nalazi ni na spisku osumnjičenih u krivičnom postupku. I dok se javnost pita da li Starting ima i prikrivenog, odnosno stvarnog vlasnika, isplivava nova dokumentacija o još jednoj firmi, očito bliskoj vlasti, koja je bila angažovana na projektu modernizacije i rekonstrukcije železničke pruge od Novog Sada do državne granice sa Mađarskom, ali i na delu od Stare Pazove do Novog Sada, gde su kao glavni izvođači bile angažovane ruske kompanije.
Radar je došao do obimne dokumentacije koja obuhvata ugovore, anekse, privremene situacije, odnosno specifikacije troškova između beogradskog ogranka kineske kompanije China Civil Engineering Construction Corporation Balkan (CCECC) i Shandong Luqiao Group Co LTD sa firmom Karin komerc MD iz Veternika, a koja donekle otkriva kako se delio posao, ali i novac građana Srbije, na ovom projektu.
Zanimljivo je da ni pomenuta dva preduzeća iz Kine nisu glavni izvođači na obnovi srpske železnice, već su podizvođači kompanija China Railway International Corporation (CRIC) i China Communication Construction Company (CCCC), koje je Vlada Srbije angažovala kao izvođače radova. A Karin komerc je praktično podizvođač dva kineska podizvođača, CCECC i Shandong Luqiao Group. Plus, i ova srpska firma je, s druge strane, imala ogroman broj svojih podizvođača.
Samo jedan ugovor sa kineskom Šandong grupom obezbedio je Karin komercu posao vredan 91,5 miliona dolara, a aneksima je naknadno ukupna cena radova uvećana za još 23,5 miliona dolara. A njima je definisano sve što je i osnovnim ugovorom trebalo da bude obuhvaćeno
Karin komerc je gotovo poput Startinga za srpsku javnost doskoro bila nepoznata firma, a o njoj su mediji počeli da pišu kada je u konzorcijumu sa još nekoliko preduzeća kupila Jugoslovensko rečno brodarstvo za 10,9 miliona evra, po upola manjoj ceni od procenjene vrednosti. Uslovi na tenderu bili su takvi da je za konkurenciju imala još samo jednog ponuđača, iako je JRB bila veoma profitabilna firma. Ni vlasnici Karin komerca, Jovan i Krste Dubroja široj javnosti nisu bili poznati.
A baš taj Karin komerc godinama unazad učestvovao je u veoma skupocenom projektu rekonstrukcije i modernizacije srpske železnice, gotovo tokom cele njene dužine od Beograda do državne granice sa Mađarskom. Bio je podizvođač i ruskoj firmi RŽD internešenel, a ugovori sa Rusima do danas nisu objavljeni, jer je na njih stavljena oznaka tajnosti.
S druge strane, iz dokumentacije do koje je došao Radar vidi se da je Karin komerc, samo jedna od firmi koja je angažovana na rekonstrukciji srpskih pruga, od posla sa kineskim kompanijama prihodovala čak 162,2 miliona dolara.
Brojnim aneksima dodatno naduvali cene
Izdašan ugovor ta firma napravila je sa kompanijom Shandong Luqiao Group, koji je vredan 91.506.768 dolara. Taj ugovor odnosio se na građevinsku i kolosečnu izgradnju na projektu mađarsko-srpske železnice za deonicu od Novog Sada, preko Subotice, do granice, odnosno Kelebije, u kojem je Karin komerc imao status podizvođača. Istraživanje Radara pokazalo je da je ta srpska firma sa Šandongom naknadno potpisala najmanje 28 aneksa, koji su uvećali ukupnu cenu radova za još oko 23,5 miliona dolara. Aneksi su potpisivani iz najrazličitijih razloga, poput izmeštanja i zaštite telekomunikacione mreže, zamene tla kamenom, radova na staničnoj zgradi i slično… Sve ono što je zapravo ugovorom unapred trebalo da bude predviđeno.
564 miliona evra
dostigli su ukupni prihodi Karin komerca u poslednjih pet godina, dok je neto dobit u tom periodu iznosila 47 miliona evra ili 9,4 miliona godišnje
Danijel Dašić, građevinski inženjer i član Anketne komisije za utvrđivanje okolnosti pada nadstrešnice, kaže za Radar da ovoliki broj aneksa ukazuje da ili učesnici u projektu nisu bili dovoljno pripremljeni i savesni u radu i obavezama kako pripreme, tako i realizacije projekta, ili da postoje indicije ili osnovi sumnje da veliki broj aneksa ima za svrhu prikrivanje nezakonitog trošenja novca iz budžeta ili jasnije rečeno – korupciju.
„Aneksi u građevinarstvu moraju da budu izuzetak, a ne pravilo i rezultat su lošeg planiranja i nedovoljno kvalitetnih priprema. Kada se pojavi potreba za izradom aneksa ugovora, to mora biti detaljno obrazloženo, opravdano i korišćeno kao neophodna opcija i to u tri slučaja. Prvo, kada neka od pozicija predviđenih postojećim ugovorom nije dobro procenjena, pa su količine uvećane ili umanjene u obimu koji znatno utiče na promenu vrednosti osnovnog ugovora. Drugo, kada dođe do poremećaja na tržištu koji znatno utiče na ugovorene cene pojedinih pozicija i treće, kada se pojave nepredviđeni radovi koji su neophodni, a nisu deo potpisanih ugovora“, objašnjava Dašić.
Ugovor sa firmom Shandong nije jedini koji je Karin komerc potpisao sa Kinezima. Stavili su paraf i na dokument sa kompanijom China Civil Engineering Construction Corporation koji je bio vredan 45.934.978 dolara, ali je i on bio uvećan. Vrednost izvedenih radova na kraju je iznosila 46.071.736 dolara. Karin komerc je u ovom slučaju bio zadužen za sve građevinske radove na projektu izgradnje koloseka u okviru rekonstrukcije i modernizacije srpske železnice. Sa tom kineskom kompanijom potpisan je ugovor i za radove na arheološkom nalazištu u Vrbasu, koji su obavljani tokom 2023, a čija je vrednost uvećana za oko pet puta i na kraju je iznosila oko 245.000 evra.
Angažovali čak 32 podizvođača, kojima su platili skoro 25 miliona evra
Osim ovako vrednih ugovora i aneksa, u slučaju firme Karin komerc iznenađuje i to što je ona angažovala ogroman broj svojih podizvođača. Radar je došao do dokumentacije koja pokazuje da je ta srpska kompanija potpisala ugovore sa najmanje 32 firme, koje su za nju obavljale najrazličitije radove, od građevinsko-zanatskih, preko elektromontažnih i asfalterskih radova, do uređenja zelenih površina.
Najvredniji ugovor sklopila je sa firmom Ekstra auto transport, kojoj je platila oko 8,7 miliona evra, a među vrednijim je i onaj potpisan sa kompanijom Balkan tim kop, koji je vredan oko 4,7 miliona evra. Kada se saberu cifre iz svih ugovora sa podizvođačima, proizlazi da je Karin komerc na njih potrošio oko 24,9 miliona evra.
Ovoliki broj aneksa ukazuje da učesnici u projektu nisu bili dovoljno pripremljeni i savesni u radu ili da postoje indicije i osnovi sumnje da je njihova svrha da se prikrije nezakonito trošenje novca iz budžeta, ili jasnije rečeno – korupcijaDanijel Dašić
Cela struktura, od dva kineska izvođača, preko njihovih podizvođača, koji su angažovali srpske podizvođače, a oni onda svoje, podseća na ruske babuške. Poseban je problem što je, kako naglašava Danijel Dašić, na projektu rekonstrukcije i modernizacije srpske železnice tek svaki treći izvođač i isporučilac materijala imao saglasnost naručioca i finansijera, državnog preduzeća Infrastruktura železnice Srbije i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, što je zakonom i ugovorom propisana obaveza, te da ovoliki broj podizvođača stvara okruženje pogodno za korupciju.
„Kod kompleksnih infrastrukturnih projekata je moguće da postoji veći broj podizvođača, ali je neophodno da svi oni budu u startu deo konzorcijuma i odobreni od strane naručioca i investitora. Na ovaj način se ponovo dolazi do indicija i postojanja osnova sumnje da se ovakvim angažovanjem velikog broja podizvođača stvara okruženje pogodno za korupciju i netransparentno trošenje sredstava“, zaključuje sagovornik Radara.
Uz sve ovo upitna je i vrednost samog projekta. Iz Komercijalnog ugovora sa kineskim izvođačima, CRIC i CCCC, proizlazi da su građani Srbije platili najmanje 1,25 milijardi dolara modernizaciju železničke pruge od Novog Sada do državne granice, što ne bi trebalo da uključuje i sve potpisane anekse. S druge strane, Karin komerc prihodovao je više od 160 miliona dolara, a ta suma problematična je naročito kad se uzme u obzir prvobitno procenjena vrednost projekta.
„Imajući u vidu originalnu procenu Evropske unije, prilikom finansiranja izrade projektne i tenderske dokumentacije, da će rekonstrukcija koštati 330 miliona evra, ova suma deluje preterano, ali tačan odgovor na ovo pitanje je sakriven klauzulom tajnosti ugovora između Srbije i Kine. Da li će biti uklonjena ova klauzula, to zavisi od neke nove demokratske vlasti u Srbiji, a to je već pravo i obaveza samih građana“, ističe Danijel Dašić.
Kako je privatna firma iz državnog projekta istisnula preduzeće u vlasništvu države
Karin komerc bio je partner i ruskoj kompaniji RŽD internešnel na rekonstrukciji pruge od Stare Pazove do Novog Sada, a kako je pisala ranije Pištaljka, vrednost radova iznosila je oko 350 miliona dolara. Zvanične informacije međutim nema, jer ugovor o ruskom kreditu, ali i svi aneksi koji se odnose na njega, prema želji partnera iz Rusije, nisu dostupni javnosti.
Firmu iz Veternika kao podizvođača, za posao vredan 46 miliona dolara, angažovao je i kineski CCECC. Taj ugovor podrazumevao je i radove na arheološkom nalazištu u Vrbasu, čija je krajnja vrednost uvećana pet puta u odnosu na prvobitno dogovorenu sumu
Ipak, problema je bilo, jer je Karin komerc u ovom poslu praktično nametnut kao privatni partner Rusima, iako je to trebalo da bude Mostogradnja, u to vreme državno preduzeće. Zapravo, sve je išlo postepeno. Prema zapisniku sa Skupštine akcionara Mostogradnje, pisala je Pištaljka 2019, vidi se da je generalni direktor Branko Knežević upozorio akcionare da im je Karin komerc nametnut kao privatni partner u ovom poslu, a da je predsednik Nadzornog odbora Aca Popović eksplicitno optužio da se „pojavila država neprincipijelno uvodeći određene firme“.
Kako se može zaključiti iz prepiske koju su čelnici Mostogradnje potom imali sa tadašnjom predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić, ta firma se dve godine pripremala za potpisivanje ugovora sa Rusima, očekujući da bude jedan od glavnih partnera. Iz prepiske se vidi da je pred samo potpisivanje ugovora u posao uveden Karin komerc, kao glavni partner Rusa. Karin komerc je na kraju bio predvodnik konzorcijuma u kome se nalazi i Mostogradnja, koja je u jednom trenutku bila podizvođač Karin komercu.
Iz prepiske Mostogradnje sa tadašnjom premijerkom Anom Brnabić vidi se da se ta firma dve godine pripremala za ugovor sa Rusima, da se žalila da joj Karin komerc ometa rad, a onda je za glavnog partnera Rusa izabran konzorcijum na čelu sa tom privatnom firmom
Na kraju je sa Mostogradnjom i raskinut ugovor, a nekadašnji građevinski gigant je u maju 2018. pisao tadašnjoj premijerki Ani Brnabić tražeći pomoć od države. U toj prepisci Mostogradnja se žalila kako je Karin komerc neprekidno ometao njihov rad, a kao najdrastičniji primer navode odbijanje da prihvate avansnu garanciju Mostogradnje izdatu od državne Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza. Svoje tvrdnje o opstrukciji potkrepljuje i primerom avansne uplate za 2018. godinu od četiri miliona dolara, od čega je dva miliona za radove koje izvodi Mostogradnja, a koji su uplaćeni Karin komercu poslednjih dana 2017. Mostogradnja je tvrdila da im Karin komerc nije uplatio njihov deo. Bez avansa nisu uspeli da isprate dinamiku projekta, što je prvo iskorišćeno za umanjenje njihovog obima posla, a potom i za konačan raskid ugovora.
Angažovanje na možda i najvrednijem i najvećem projektu u tom trenutku u Srbiji i te kako se videlo u bilansima Karin komerca. U poslednjih pet godina, kad su radovi bili najintenzivniji, ta firma imala je ukupne prihode od čak 564 miliona evra, što znači da je godišnje u njihovu kasu leglo više od 100 miliona evra. U isto vreme ostvarili su čist profit od oko 47 miliona evra ili 9,4 miliona godišnje.
Iz primera firme Karin komerc mogli smo mnogo toga da zaključimo. Verovatno nikada nećemo ući u trag svim firmama koje su bile angažovane na projektu rekonstrukcije srpsko-mađarske železnice, a samim tim i u trag novcu koji je potrošen na taj projekat. Jer, sada je jasno da smo imali dva glavna izvođača iz Kine, a ona su imala svoje podizvođače takođe iz Kine. Kineski podizvođači su potom imali svoje srpske podizvođače, a srpski podizvođači su opet imali na desetine svojih podizvođača iz Srbije.
Verovatno nikada nećemo ući u trag svim firmama koje su bile angažovane na projektu rekonstrukcije srpsko-mađarske železnice, a samim tim i u trag novcu koji je potrošen na taj projekat. Dva glavna izvođača iz Kine imala su svoje podizvođače, takođe iz Kine, oni svoje srpske podizvođače, a srpski podizvođači su opet imali na desetine svojih podizvođača
I očito je da im se broj ne može ni naslutiti. Jer, primera radi, Karin komerc ih je imao najmanje 32, a kada je reč o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu bila su angažovana 23 srpska podizvođača prvog nivoa, a oni su imali opet svoje podizvođače – njih 21. I gde je svemu tome kraj?
Verovatno se, shodno tome, ne zna ni koliko smo tačno novca potrošili na taj projekat. Jer, osim što je to državna tajna, ukupna suma moguće da više nije poznata ni onima koji su o njoj odlučili. Prema početnom komercijalnom ugovoru sa Kinezima, na rekonstrukciju pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom potrošili smo 1,25 milijardi dolara, ali smo samo na primeru Karin komerca i najmanje 28 aneksa mogli zaključiti da je ta cifra uvećana za najmanje 23,5 miliona dolara. A koliko je samo Karin komerca u Srbiji?
