„Prvo što ćemo uraditi (ako osvojimo vlast) je da ćemo se obračunati sa korupcijom, koja godišnje isisa iz Srbije milijardu evra“, poručio je u novembru 2011, tadašnji lider SNS-a, Tomislav Nikolić. „Donećemo novi zakon o javnim nabavkama, ustanovićemo nultu toleranciju za svako nezakonito ponašanje“, obećavao je Nikolić pola godine pre nego što će, u maju 2012, pobediti u drugom krugu predsedničkih izbora.
I njegov naslednik na mestu šefa države, Aleksandar Vučić, kao zamenik predsednika SNS-a, u martu 2012. je rekao da će ta stranka, ako pobedi, doneti novi zakon o javnim nabavkama, „kojim će se uštedeti 600 miliona evra“ i da „taj novac više neće ići u ruke tajkuna i političara“.
I trinaest i po godina kasnije veliki deo javnog novca završava u džepovima tajkuna bliskih SNS-u. Zapravo, ta suma sada je višestruko veća nego tada. Ako na javne nabavke odlazi 16 odsto srpskog bruto domaćeg proizvoda i uz pretpostavku da su i kod nas štete od korupcije iste kao na globalnom nivou, od 10 do 25 odsto procenjene vrednosti, ispada da u lavirintima javnih nabavki netragom nestane između jedne i po i tri milijarde evra.
Zrno po zrno – i pogača i palača
Tome, u skladu sa svojim „mogućnostima“, doprinose svi nivoi vlasti, od lokalnih do republičkih. Od organa lokalne samouprave, do Vlade Srbije i pojedinih ministarstava i agencija. Od najvećih javnih preduzeća, čiji je osnivač Republika, do lokalnih javno-komunalnih preduzeća u najmanje razvijenim opštinama. I dok je pažnja javnosti uglavnom koncentrisana na najveće projekte, milioni evra troše se i na stotine manjih projekata, po principu zrno po zrno – i pogača i palača. Dobar primer za to su mnoge, prilično čudne javne nabavke u Beogradu.
Na jednu takvu, vrednu skoro 6,4 miliona evra ili 750 miliona dinara, nedavno je ukazala nevladina organizacija Beograd u pokretu i pozvala Republičku komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki da poništi tender Sekretarijata za saobraćaj za „Modernizaciju rada svetlosne saobraćajne signalizacije na uličnoj mreži grada Beograda kroz objedinjavanje postojećih adaptibilnih sistema upravljanja saobraćajem“, a Tužilaštvo za organizovani kriminal da ispita ceo taj postupak.
Izvršni direktor te organizacije i ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru Nikola Radin za Radar pojašnjava da taj tender više liči na „krojački kalup“ i da je skrojen „taman po meri jednog ponuđača“, jer sve kriterijume, od kojih su neki bez ikakve potrebe, veštački naduvani, da može da ih ispuni samo jedna, dok se druge firme unapred eliminišu iz trke.
750 miliona razloga za sumnju da je tender namešten
„U ovom slučaju postoji 750 miliona razloga koji ukazuju na to da je pobednik tendera unapred poznat. Dokumentacija je toliko detaljna da može da je ispuni samo jedan ponuđač, a to upućuje na zaključak da cilj ove javne nabavke nije bila modernizacija, već je to konstrukcija kojom se unosan posao poverava poznatom partneru. Uostalom, kada sve kriterijume može da ispuni samo jedan ponuđač, to onda više i nije javna nabavka. Epilog je da će navodna modernizacija svake od 40 raskrsnica Beograđane koštati skoro 160.000 evra ili 18,75 miliona dinara ili tri puta više nego Podgoričane, koji su 10 svojih raskrsnica početkom ove godine modernizovali za ukupno 580.503 evra“, precizira Radin.
Navodna modernizacija svake od 40 raskrsnica Beograđane će koštati skoro 160.000 evra ili tri puta više nego Podgoričane, koji su 10 svojih raskrsnica početkom ove godine modernizovali za ukupno 580.503 evra
Veoma često vrednost javnih nabavki u Beogradu, po njegovim rečima, raste „kao testo koje je predugo stajalo“ ili se rasteže ako posao može da se poveri nekom od proverenih partnera, iako ga nije bilo na spisku planiranih javnih nabavki. Uostalom, kaže, najstarija tehnika prepakivanja tendera se svodi na to da se nazove jednim imenom, a onda se radi nešto sasvim drugo. Da li će ovaj, za Beograđane sasvim izvesno štetan ugovor biti i zaključen, zavisi od Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
„To je poslednje mesto gde se može sprečiti da Beograd plati modernizaciju koja više liči na unapred napisanu odluku nego na javni interes. Nadamo se da tamo sede ljudi koji razumeju šta znači kada je tender previše skrojen i ako urade ono što im zakon nalaže, postupak će biti obustavljen i 750 miliona dinara vratiće se građanima Beograda“, ističe Radin.
Osim što razara sistem, korupcija stvara novu klasu mini-tajkuna i tajkuna i ako se po promeni vlasti ne sprovedu ozbiljne istrage, upravo ti ljudi će kupiti javna preduzeća i postati naše gazde
Nikola Radin
Sve precizno skrojene kriterijume za ovaj tender Sekretarijata za saobraćaj ispunila je firma Yunex Traffic. Nju je u februaru 2021. osnovala nemačka kompanija Siemens Mobility holding, da bi godinu kasnije, u februaru 2022, u APR kao njen vlasnik bio upisan Yunex GmbH iz Minhena. Jedina stvarna vlasnica, preko matične kompanije iz Nemačke je Vesna Vlahović, koja je od decembra prošle godine preuzela i funkciju direktorke. Yunex Traffic je prošlu godinu završio sa poslovnim prihodom nešto većim od četiri miliona i neto profitom od 433.850 evra, a imao je 16 zaposlenih.
Ova firma pominje se i u Poslerevizionom izveštaju Državne revizorske institucije, koja je kontrolisala završni račun budžeta Beograda i konstatovala neusaglašenost obaveza sa nekim dobavljačima, a gradski Sekretarijat za saobraćaj je kao razlog što je iskazao za 11,28 miliona dinara manje obaveze prema dobavljaču Yunex traffic naveo da je taj iznos „knjižen 31. januara 2025, a datum prometa fakture je 27. decembar 2024“.
Nevidljivi brojači biciklista
Za razliku od ovog, u oktobru 2023. niko nije reagovao na tender za nabavku i ugradnju automatskih brojača biciklista. Taj posao, vredan skoro 22 miliona dinara sa PDV-om, Sekretarijat za saobraćaj Beograda poverio je jedinom ponuđaču, tročlanom konzorcijumu, u kom su bili ASB plus, DMV industrijski kontrolni sistemi i TZ soft.
Nikola Radin je pokušao da sazna šta se desilo sa nabavkom tih brojača, plaćenih 187.000 evra, jer ih nikada niko nije video. „Više puta različitim povodima pisali smo gradonačelniku Aleksandru Šapiću, Gradskom veću i Skupštini grada i zahtevali informacije o spornim javnim nabavkama, ali nikada nismo dobili nikakav odgovor, kao da u strukturama gradske vlasti postoji svojevrsna omerta“, kaže i podseća da niko nije demantovao tvrdnje da ti uređaji nikada nisu ni nabavljeni i postavljeni.
Iako je još pre dve godine nabavka i ugradnja automatskih brojača biciklista u Beogradu plaćena tročlanom konzorcijumu skoro 22 miliona dinara, niko ih do sada nije video, niti ima dokaza da su oni uopšte nabavljeni
Nije isključeno da je vlast računala da nikom neće zapasti za oko tako „sitan“ posao. A onda je počela da diže letvicu, pa je 25. decembra 2023, JKP Gradska čistoća sklopilo 1,8 miliona evra bez PDV-a vredan Okvirni sporazum za zakup komunalnih vozila na CNG pogon. Na taj tender prijavio se samo Sky Fisher, osnovan u septembru 2020. i to kao – reklamna agencija.
Gradska čistoća iznajmila komunalna vozila od reklamne agencije
Toj firmi to je bila pretežna delatnost i kada je Gradska čistoća sa njom sklopila ugovor da u zakup od nje uzme šest vozila – dve prese za prikupljanje komunalnog otpada, dve radne mašine za čišćenje i dve cisterne za održavanje javnih površina i pranje ulica. Iako je Okvirni sporazum potpisan krajem 2023, Sky Fisher je tek četiri meseca kasnije APR-u prijavio da mu je umesto reklama osnovna delatnost iznajmljivanje i lizing – kamiona. Prvo je, dakle, zaključio 1,8 miliona evra vredan posao, a tek posle toga se registrovao za iznajmljivanje kamiona.
Ništa manji kuriozitet je što je Gradska čistoća ugovor u decembru 2023. sklopila sa firmom čiji su poslovni prihodi od osnivanja do kraja 2022. bili nula, a neto gubitak 267.000 dinara. A samo jedan ugovor sa Gradskom čistoćom bio je dovoljan da Sky Fisher prihode lane poveća na 2,1 milion evra i ostvari neto profit od oko 60.000 evra. A kako i ne bi kada mu je Gradska čistoća za najam šest komunalnih vozila svakog dana plaćala 228.450 dinara ili 1.950 evra bez PDV-a.
JKP Gradska čistoća je za 1,8 miliona evra na godinu dana iznajmila šest komunalnih vozila i to od reklamne agencije, koja tri prethodne godine nije imala ni dinar poslovnih prihoda, a nije imala nijednog zaposlenog
Samo godinu kasnije već uigrani tandem sklopio je novi Okvirni sporazum o zakupu istih vozila, s tim što je dnevni najam za svako povećan za 2.000 dinara, a za sve zajedno na 2.050 evra. I tako do novog ugovora, koji je Gradska čistoća krajem oktobra ove godine raspisala, s tim što je njegova vrednost značajno povećana, na 400 miliona dinara bez PDV-a ili četiri miliona evra sa PDV-om. Pošto nikom od nadležnih nije palo na pamet da pita v. d. direktora Gradske čistoće i predsednika Opštinskog odbora SNS-a Zvezdara Marka Popadića da li je novcem, koji već tri godine plaća za najam, mogao da kupi nove kamione, a rok za prijave na novi tender je istekao 27. novembra, ostaje samo da se vidi koliko će miliona evra uskoro završiti na računima firme Sky Fisher, koja je u maju 2023, pre nego što je počela da dobija unosne poslove od Gradske čistoće, sedište iz Pančeva preselila u Beograd. Od tada je njen većinski vlasnik i direktor Kosta Škulić.
Gradska kasa sve praznija od kako je Šapić gradonačelnik
Za Radina je ovo samo jedna u nizu sumnjivih nabavki koje godinama prolaze ispod radara. „Ne postoji nikakva ekonomska opravdanost za ovako visok zakup, a posebno je upitno da li Gradska čistoća zaista koristi kamione koje iznajmljuje. Za nabavke ove vrednosti zdrav razum nalaže da se urade studije opravdanosti, analiza troškova i koristi. Na stranu što nema dokaza da se ta vozila operativno koriste ako se već toliko plaćaju. Svakog dana čitamo o sumnjivim nabavkama, a institucije ćute. Šta rade Državna revizorska institucija, Uprava kriminalističke policije i Tužilaštvo za organizovani kriminal“, pita Radin.
Munjeviti uspon firme Sky Fisher počeo je posle maja 2023, kada se iz Pančeva preselila u Beograd, a tada je njen većinski vlasnik i direktor postao Kosta Škulić. Nakon toga svake godine firma je sa Gradskom čistoćom sklapala sve vrednije ugovore i upravo čeka da zaključi novi posao
Osim što razara sistem, korupcija stvara novu klasu mini-tajkuna i tajkuna i ako se po promeni vlasti ne sprovedu ozbiljne istrage, upravo ti ljudi će kupiti javna preduzeća i postati naše gazde, upozorava naš sagovornik. Posebno ukazuje na problem nabavki na koje se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, jer upravo one predstavljaju najveću enigmu. To je, kaže, prostor bez kontrole, bez konkursa, bez javnosti, bez odgovornosti.
Radin ističe i da je dolaskom Aleksandra Šapića na čelo grada počelo rapidno pražnjenje gradske kase. „Dugovi javnih preduzeća prema dobavljačima premašili su 18 milijardi dinara, sam Grad Beograd duguje Beogradskim elektranama 2,5 milijardi dinara. Ovo je finansijska spirala koja preti da postane neodrživa“, zaključuje ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru.
Na drugoj strani, nagomilani dugovi očito nisu smetnja da se nastave sumnjivi dilovi vlasti sa privilegovanim privatnim firmama. A to svakako neće doprineti da se smanji korupcija i na javnim nabavkama uštedi 600 miliona ili milijarda evra. A baš to su i Nikolić i Vučić obećavali. Izgleda da su im se, otkako su osvojili vlast, prioriteti bitno promenili.
