Sve će to narod p(oz)latiti

Mnogo hteli, mnogo započeli. Na to se na kraju ove kalendarske godine svodi neformalni, na velika zvona najavljeni plan „Srbija 2025“, koji su 28. decembra 2019. javnosti predočili predsednik Aleksandar Vučić i tadašnja premijerka Ana Brnabić. Dva dana ranije najavio ga je ministar finansija Siniša Mali, navodeći da podrazumeva javne investicije od 14 milijardi evra, da je to „vizija i ideja predsednika Vučića“ i da će biti „istorijsko delo, koje ostaje iza nas“.

Poslednji dan 2025. idealan je trenutak da se svedu računi, napravi bilans i utvrdi šta je ostalo iza njih. Prvo što pada u oči je da su od početka 2020. do kraja oktobra 2025. na kapitalne investicije potrošili 19,8 milijardi evra, za 5,8 milijardi više nego što su najavili da će Vučićeva „vizija“ koštati građane.

Jedino obećanje koje je vlast ispunila

Uz to, samo u novembru 24 najveća infrastrukturna projekta državnu kasu olakšala su za skoro 700 miliona,saznaje Radar. Ako taj trošak i u ovom mesecu ponovo bude 1,3 milijarde evra, kao što je bio u decembru 2024, ukupan ceh narašće na 21,8 milijardi evra. Drugim rečima, veliki projekti koštaće građane 56 odsto više od planirane sume. I to je, nažalost, jedino obećanje koje je vlast do sada ispunila.

Biće da vlast SNS-a brže od kilometara puteva i pruga „gradi“ cene, po principu da bez gradnje nema ni ugradnje. Nevolja je samo što će to „zlatno doba“ skupo da nas košta, pogotovo što se većina tih velikih projekata finansira kreditima, koji će kad-tad morati da se vrate

To, međutim, neće biti kraj. Sve ono što je, po najavama, trebalo da bude urađeno za 14 milijardi evra, moglo bi na kraju da košta i duplo više. Tim pre što skoro ni jedan od projekata, koji su bili deo plana „Srbija 2025“, koji Vlada nikada nije usvojila, još nije završen. Iako su sa izvođačima ugovoreni rokovi davno istekli.

Prošle srede, 24. decembra, Vučić je sa svitom otvorio 14 kilometara dugu deonicu Moravskog koridora i najavio da će deo od Čačka do Kraljeva biti završen u maju ili junu, a svih 112,4 kilometra auto-puta do septembra 2026.

„Nazire se završetak Moravskog koridora, ostalo je da se urade još dve deonice, od 28 i 13 kilometara. Mnogo sam srećan kad vidim kako sve ovo izgleda i ovo je dokaz da Srbija može sve da uradi, da kada zajedno radimo, kada smo ujedinjeni, da za nas nema prepreke da postignemo najbolje i najveće rezultate“, rekao je Vučić. Šest godina ranije, 28. decembra 2019, otvarajući radove, tvrdio je da će „prvi digitalni auto-put“ biti završen u roku od tri godine, do kraja 2023.

Radovi će, dakle, umesto četiri trajati sedam godina, a možda i više, jer se u Fiskalnoj strategiji navodi da država i u 2027. planira 62 miliona evra za Moravski koridor, što upućuje na zaključak da on neće biti završen ni do kraja 2026. Još veći problem je što konačna cena može dostići čak dve i po milijarde, a svakako neće biti manja od 2,25 milijardi evra.

Cena Moravskog koridora 3,2 puta veća od ugovorene

Niko od zvaničnika nije našao za shodno da građanima objasni kako je to moguće. Tim pre što je tadašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović potpisala ugovor po kom su američki Behtel i turska Enka prihvatili da sav posao završe za 745 miliona plus 20 odsto za nepredviđene troškove ili za najviše 900 miliona evra. Radar saznaje da je njima do početka ovog meseca iz državne kase za završenih 72 od ukupno 112,4 kilometra već isplaćeno 1,85 milijardi evra.

To praktično znači da je umesto ugovorene cene od najviše osam miliona evra, država svaki izgrađeni kilometar do sada platila čak 3,2 puta skuplje ili 25,7 miliona. I u tu cenu nije uračunat trošak kamata na do sada ugovorena četiri kredita vredna skoro 1,9 milijardi evra, koji će kad-tad stići na naplatu.

„Nazire se završetak Moravskog koridora“, izjavio je Vučić 24. decembra 2025. Šest godina ranije, 28. decembra 2019, tvrdio je da će „prvi digitalni auto-put biti završen u roku od tri godine“, pre kraja 2023. A država novac za njegovo finansiranje planira i u 2026. i u 2027.

Iako je trebalo da radovi budu davno završeni, država je izvođačima nakon isteka ugovorenog roka isplatila 670 miliona evra, a ostalo im je da završe još jednu trećinu auto-puta. Da li će za trećinu porasti i konačna cena ostaje da se vidi. Već sada se, međutim, zna je da je država za njegovo finansiranje od britanskog UK Export Finance pozajmila još 260 miliona evra, kao garanciju za kredit u istom iznosu od Džej Pi Morgan Čejs, Kredi Agrikol i ING banke, koji je Skupština ratifikovala početkom decembra.

Najskuplji kilometar na deonici od Preljine do Požege

Još skuplja bila je deonica od Preljine do Požege, jer je svaki od 30,9 kilometara koštao skoro 31 milion evra. Radovi na tom delu „Miloša Velikog“ počeli su u maju 2019, a rok za njihov završetak bio je 36 meseci. Po svom običaju Vučić je pokušao da i njih ubrza, pa je obećao da će tu deonicu otvoriti 19. decembra 2021, a tek onda otići na porodičnu slavu. U međuvremenu, rokovi su nekoliko puta pomerani i ta deonica je uz brojne kontroverze za saobraćaj otvorena tek u julu ove godine i to bez upotrebne dozvole, uz „lične garancije“ najdugovečnijeg v. d. direktora Puteva Srbije Zorana Drobnjaka.

Koliko god teško su kineski izvođač, Čajna komjunikejšn konstrakšn kompani (angažovan i za prugu od Novog Sada do Subotice) i njegovi podizvođači na toj trasi probijali tunele, još lakše su probijali rokove i podizali cene svojih radova sa ugovorenih 450 miliona evra. Izvori Radara navode da im je država iz budžeta do sada isplatila duplo više ili 957 miliona evra.

Šta tek reći za beogradski metro. Promovišući plan „Srbija 2025“, predsednik je pre šest godina najavio da će država u železničku infrastrukturu uložiti do tri milijarde evra. „Tu ulazi i metro u Beogradu, za koji smo predvideli 1,7 milijardi“, rekao je Vučić. U međuvremenu metro je pao na začelje prioriteta, pa je umesto 1,7 milijardi za metro iz državne kase do decembra ove godine isplaćeno tek 115 miliona. Razliku od skoro 1,6 milijardi vlast nije uštedela, već je potrošila na neke njima važnije projekte.

Teško su kineski izvođač i njegovi podizvođači probijali tunele, a vrlo lako probijali su rokove i podizali cene radova na deonici od Preljine do Požege sa ugovorenih 450 miliona na do sada isplaćenih 957 miliona evra, pa je prosečna cena kilometra dostigla rekordnih 31 milion evra

Posebna priča je „srpsko-mađarska železnica“. Pre svega zbog rušenja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, pod čijim je teretom, 1. novembra prošle godine, stradalo 16 ljudi, a ovih dana Viši sud u Novom Sadu je obustavio krivični postupak protiv bivšeg ministra Gorana Vesića, njegove pomoćnice Anite Dimoski i bivše direktorke Infrastrukture železnice Jelene Tanasković.

Samo nekoliko nedelja pre tragedije, 3. oktobra, Vučić je posle test vožnje najavio da će deonica od Novog Sada do Subotice biti puštena u saobraćaj 24. novembra 2024. To bi, valjda, trebalo da znači da su svi radovi na pruzi završeni. Problem je, međutim, što je iz državne kase za radove na toj deonici i ove godine isplaćeno više od 42 miliona evra. Što je, opet, svojevrsna potvrda da je vlast nameravala da je pusti u saobraćaj, iako svi radovi u tom trenutku još nisu bili završeni.

Ukupni trošak za prugu od Beograda do Kelebije dostigao je milijardu i 612 miliona evra, a za drugu železničku infrastrukturu 810 miliona. Da nije odustala od beogradskog metroa, ukupne investicije u železnicu bi za 1,1 milijardu ili skoro 40 odsto premašile sumu predviđenu za te namene planom „Srbija 2025“.

Kud se dede „Vožd Karađorđe“

Malo ko se uopšte i seća da je sastavni deo „plana“ bila i brza saobraćajnica „Vožd Karađorđe“, koja je trebalo da poveže auto-put od Beograda do Niša sa „Milošem Velikim“. Uprkos tome što ga je Vlada Srbije u maju 2020. proglasila „projektom od posebnog značaja“ i što je tadašnji resorni ministar Tomislav Momirović najavljivao da će njegova gradnja početi 2023, ni pet i po godina od te najave nije urađen nijedan milimetar.

25,7 miliona evra

u proseku koštao je svaki završeni kilometar Moravskog koridora. Za njega je do sada plaćeno 1,85 milijardi, a konačna cena sigurno će premašiti 2,2 milijarde evra

Poslednji od funkcionera „Karađorđa“ je, pre nego što je zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu podneo ostavku, prošle jeseni pominjao Goran Vesić, koji je tvrdio da će gradnja početi u proleće 2025. Za razliku od radova, koji tapkaju u mestu, procenjena vrednost porasla je na milijardu evra. Za sada. A ako naredna godina bude izborna, posle Momirovića i Vesića pre prvog bagera na tom putu iz Nemanjine 11 bi se mogla iseliti i njihova naslednica Aleksandra Sofronijević.

Na još jedan „Skadar na Bojani“ podseća i brza saobraćajnica od Beograda, preko Zrenjanina, do Novog Sada, koju je Vučić na Pinku najavio još u martu 2018. „To je investicija od oko 200 miliona evra… Videćete da ćemo te puteve da završimo i pre nego što očekujete“, poručio je. Sedam i po godina kasnije, u avgustu ove godine, takođe na Pinku, bez trunke blama izjavio je da „radovi idu brže od predviđenog“ tempa i da će sve „biti završeno, ne na vreme, nego verovatno i pre roka“.

Od 1,7 milijardi evra, planiranih za gradnju metroa u Beogradu, u proteklih šest godina iz državne kase isplaćeno je samo 115 miliona evra, od čega ove godine nešto više od 30 miliona. Razliku od skoro 1,6 milijardi vlast nije uštedela, već je potrošila na neke njima važnije projekte

U međuvremenu vlast je odustala od brze saobraćajnice i rešila da gradi auto-put, pa je i cena u startu utrostručena, jer je tadašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović u januaru 2020. rekla da će on koštati 600 miliona evra. No, to je tek kap u moru, jer će prema revidiranoj Fiskalnoj strategiji za 2026, sa projekcijama za 2027. i 2028, samo deonica od Beograda do Zrenjanina koštati 1,6 milijardi evra, osam puta više od prvobitnih 200 miliona, s tim što se u tom dokumentu drugi deo od Zrenjanina do Novog Sada uopšte ne pominje.

Kad Vučić obeća da će nešto biti urađeno pre roka

Ostaje nejasno i na osnovu čega je Vučić rekao da će taj auto-put biti završen „verovatno i pre roka“, jer u Fiskalnoj strategiji jasno piše da je ove i naredne godine za njegovu izgradnju planirano po oko 100 miliona evra, u 2027. nešto više od 90 miliona, a u 2028. oko 140 miliona. Sve zajedno to je tek nešto više od četvrtine planirane sume, što znači da taj put sigurno neće biti završen pre 2030. Uostalom, pripremni radovi počeli su tek ove jeseni i do kraja novembra je iz budžeta za njih isplaćeno 118 miliona evra.

U dogovorenom roku od tri godine nije završena ni brza saobraćajnica od Rume, preko Šapca do Loznice, jedna od retkih koju su, sa dve godine zakašnjenja, 29. decembra 2024, umesto Vučića u saobraćaj pustili sada već bivši premijer Miloš Vučević i Siniša Mali. Osim rokova, menjala se i cena, koja je sa početnih 467,5 miliona do sada narasla na 875 miliona evra, а konačna cena se sada procenjuje na milijardu i 48 miliona evra.

Zorana Mihajlović je pre šest godina potpisala i 606 miliona evra vredan ugovor za izgradnju Fruškogorskog koridora, od Novog Sada do Rume, a Vučić je tog oktobra 2020. tvrdio da će ta brza saobraćajnica biti otvorena za saobraćaj „u rekordnom roku, do 15. marta 2024“. Pre dva meseca rok za završetak pomerio je na 2027, tako da će pre nego što bude završena, njemu isteći drugi mandat na mestu predsednika. Najnovija procena je da će ukupni troškovi Fruškogorskog koridora dostići 905 miliona evra, ali nikoga ne bi trebalo da iznenadi ako budu i veći.

Biće da vlast SNS-a brže od kilometara puteva i pruga „gradi“ cene, po principu da bez gradnje nema ni ugradnje. Nevolja je samo što će to „zlatno doba“ skupo da nas košta, pogotovo što se većina tih velikih projekata finansira kreditima, koji će kad-tad morati da se vrate. I sve će to narod p(oz)latiti.