Er Srbija, koja se krajem prošle godine vratila u „staro jato“ i ponovo je 100 odsto u vlasništvu države, iskazala je neto dobit za 2023. od 40,5 miliona evra, duplo veću nego 2022. Istovremeno, poslovni prihodi kompanije povećani su za 50 odsto, sa 418 na 627 miliona evra, pokazuju najnoviji finansijski izveštaji Er Srbije, dostavljeni APR-u.
Problem je, međutim, što su paralelno sa tim povećane i ukupne obaveze kompanije, koje su 2021. iznosile 108 miliona, a prošle godine oko 146 miliona evra. Na stranu što neto dobit iz 2022. i 2023. od 21,6 plus 40,5 miliona evra nije bila dovoljna ni da se pokrije gubitak iz 2020. od 77,7 miliona evra.
Koliko je državu koštao razvod „braka“ sa Etihadom
Sredinom novembra 2023. zvanično je saopšteno da je Republika Srbija ponovo jedini vlasnik svih 20.421.550 akcija Er Srbije. Javnost nikada nije obaveštena koliko je država tada platila Etihadu za preuzimanje njegovog udela od 16,4 odsto, ali se može pretpostaviti da je zbog te transakcije srpski budžet olakšan bar za 28,6 miliona evra, kolika je bila nominalna cena tih akcija. Nije, naravno, isključeno da je to preuzimanje koštalo i više.
Po nekim nezvaničnim procenama, između decembra 2020. i novembra 2023. država je svoj udeo u Er Srbiji povećala sa 51 na 100 odsto i za tih dodatnih 49 odsto, u kompaniji čija je ukupna nominalna vrednost 174 miliona evra, platila je skoro 150 miliona evra. Prvih 100 miliona evra država je u zajedničku kompaniju sa Etihadom uložila u vreme pandemije, krajem 2020, kada je svoj udeo povećala sa 51 na 81,97 odsto.
Prema računici predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića, Er Srbija je od 2015. do 2019, ako se iz bilansa isključe državne dotacije za otplatu starog duga Jat ervejza, svake godine umesto iskazanog dobitka imala u proseku gubitak veći od 20 miliona evra
U odluci, koju je potpisao tadašnji direktor Er Srbije Dankan Nejsmit, pisalo je da će se tom dokapitalizacijom kapital kompanije povećati na 158,2 miliona evra, što znači da je pre toga bio samo 58,2 miliona evra. Lako je, dakle, izračunati da je tih dodatnih 31 odsto udela u Er Srbiji državu koštalo 100 miliona evra, dok je 49 odsto akcija Etihadu 2013. prodala za samo 40 miliona evra. Uzgred je na sebe preuzela i trošak socijalnog programa za viškove radnika i stare dugove Jata.
Drugom dokapitalizacijom, u septembru 2022, država je svoj udeo povećala na 83,53 odsto i za to platila 15,5 miliona evra. Drugim rečima, svaki procenat dodatnog udela u Er Srbiji koštao je poreske obveznike skoro 10 miliona evra.
Konačno, sredinom novembra 2023. država je ponovo postala jedini vlasnik nacionalne avio-kompanije, kao što je to bio slučaj i 2013, pre nego što je sklopljeno strateško partnerstvo sa Etihadom.
Državna pomoć „ispod žita“
Iz tog „braka“ država je, po svemu sudeći, izašla kraćih rukava, jer je čak sedam od ukupno 10 godina strateškog partnerstva Er Srbija praktično završavala u minusu. Pri tome je zvanično neto gubitak iskazala samo 2020. i 2021, kao i većina drugih avio-kompanija, zbog zabranjenih letova u vreme pandemije i to u iznosu od 77,7 i 16,6 miliona evra. Poenta je, međutim, u tome da su sve do 2020. subvencije, dotacije i donacije države bile veće od iskazane neto dobiti.
U novembru 2023. država je otkupila i poslednji paket akcija Etihada u Er Srbiji. Pre nego što je, nakon deset godina, ponovo postala jedini vlasnik nacionalnog avio-prevoznika, država je u tu kompaniju za samo tri godine, od početka 2020. do kraja 2022, upumpala oko 180 miliona evra
Samim tim, bez pomoći države, 2014. bi Er Srbija umesto fiktivne neto dobiti od 3,5 miliona imala gubitak od 69,7 miliona evra, 2015. bi se plus od 4,1 milion pretvorio u minus od 45,4 miliona evra, a narednih godina redom bi minus bio 38,3 miliona, 4,3 miliona, 9,7 miliona, dok bi 2019. kompanija umesto dobiti od 10,2 miliona iskazala gubitak od 10,7 miliona evra. Sve u svemu, bez raznih dotacija države, Er Srbija je od osnivanja do kraja prošle godine napravila minus od oko 210 miliona evra.
Spolja gladac, a iznutra jadac
Do istog zaključka svojevremeno je došao i predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, po čijim rečima bi Er Srbija od 2015. do 2019, ako se iz bilansa isključe državne dotacije za otplatu starog duga Jat ervejza, umesto iskazanog dobitka imala u proseku gubitak veći od 20 miliona evra svake godine.
Istine radi, od 2020, bar ako je suditi po finansijskim izveštajima, država je obustavila subvencije, a kompanija je u poslednje dve godine iskazala neto dobit od 21,6 i 40,5 miliona evra. To je, nažalost, nedovoljno samo da se pokrije pomoć koju je država obezbedila u 2014, u prvoj godini poslovanja Er Srbije.
Takav epilog mogao se naslutiti i ranije. Tim pre što je još u novembru 2020, analizirajući predlog budžeta za 2021, Fiskalni savet Er Srbiju pomenuo više od 80 puta, procenjujući da će joj do kraja 2021. biti potrebno oko 200 miliona evra za održavanje likvidnosti i da gubici nisu samo posledica pandemije. U tome valja možda i tražiti uzroke povlačenja Etihada iz Er Srbije, u koji je država, pre nego što je postala jedini vlasnik, za samo tri godine, od početka 2020. do kraja 2022 upumpala oko 180 miliona evra.
Prema nekim procenama, kroz dve dokapitalizacije, otkup udela od Etihada i sve vrste državne pomoći, država je u Er Srbiju u prethodnih deset godina uložila skoro pola milijarde evra. I sve to da bi ponovo postala jedini vlasnik, kao što je to bila i pre strateškog partnerstva sa Etihadom.
