Umesto u trećoj sedmici januara, kako je tvrdio i za to nenadležni predsednik Aleksandar Vučić, serijska proizvodnja fijat grande pande u kragujevačkoj fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA), ćerki firma Stelantisa, počeće u februaru i to električne verzije u prvoj polovini, hibridne pred kraj meseca, a do poslednjeg tromesečja očekuje se i model sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Uz to, u dogledno vreme u top menadžmentu planiraju i grande pandu sa pogonom na sva četiri točka.
Time je i četvrti po veličini globalni proizvođač automobila indirektno priznao da su planovi za prelazak na proizvodnju samo električnih vozila bili donekle ishitreni, o čemu svedoči i znatno lošija prodaja na evropskom tržištu od očekivane. Zbog toga će proizvodnja hibrida startovati mnogo ranije, za nekoliko sedmica, tako da se u jednom od tri pogona Karoserije FCA ubrzano instaliraju robotizovane linije za sklapanje šasija hibridne verzije, iako je prvobitno planirano da ona krene godinu i po posle električne verzije, tek sredinom 2026. No, slaba tražnja i pad prihoda od prodaje električnih vozila očito su za posledicu imali promenu strateških planova Stelantisa u hodu. I to prilično radikalnu, jer se i u Alfa Romeu, koja je deo iste grupacije, sve više razmišlja o modelima koje će pokretati dizel i benzinski motori.
Cena pogrešne strategije
Cenu pogrešne strategije ubrzanog prelaska na proizvodnju isključivo električnih automobila, prvi je već platio njen najveći zagovornik, donedavno neprikosnoveni šef Stelantisa Karlos Tavares, koji je krajem 2024. morao da se povuče sa mesta izvršnog direktora, godinu dana pre isteka mandata. Prevremenoj penziji kumovalo je i preseljenje dela proizvodnje iz Italije i Francuske, zarad smanjenja troškova, u Srbiju (grande panda), Slovačku (električni e C3) i Poljsku (alfa romeo – đulija a), čime se ozbiljnije zamerio vladama tih dveju zemalja.
25.000 evra
otprilike koštaće električna grande panda u Srbiji, a na subvencije države od 5.000 evra može da računa samo 270 kupaca, jer je za te namene ove godine država planirala 170 miliona dinara
Žan-Filip Imparato, izvršni direktor Stelantisa za Evropu, prošle sedmice razgovarao je sa menadžmentom FCA u Kragujevcu o realizaciji planova, a izvori Radara navode da je njegova procena da bi ove godine tržištu moglo da bude isporučeno do 150.000 vozila, što je i trenutni proizvodni maksimum kragujevačke fabrike, s obzirom na do sada instaliranu opremu u pogonima Karoserija i Montaža. Kapaciteti Preseraja i Energane omogućavaju znatno veću proizvodnju, ali je za to potrebno dodatno opremanje ostalih delova fabrike.
Ove optimističke planove, međutim, mogao bi ozbiljno da poremeti nedostatak dobavljača u Srbiji, koji bi garantovali kontinuitet proizvodnje i manje troškove transporta delova koji se ugrađuju u automobile. Zašto o tome nisu razmišljali ranije, dok su dve i po godine opremali fabriku za početak proizvodnje električne i hibridne pande, ne zna se, ali je to svakako pitanje za top menadžment FCA i Stelantisa. Proizvodnja bi, naravno, bila mnogo pouzdanija sa nekoliko desetina dobavljača u bliskom okruženju. Pri tome, bar po rečima Imparata, neke strane kompanije su ranije pokazivale interes da dođu i otvore pogone u Srbiji, ali su u međuvremenu neke odustale, a druge odugovlače sa konačnim odlukama.
Malo ko je spreman da radi za 500 ili 600 evra, koliko su trenutno plate radnika u FCA
Iako to niko zvanično ne navodi, može se pretpostaviti da je jedan od razloga za smanjeno interesovanje novih investitora i cena rada, jer malo ko danas u Srbiji želi da radi za 500 do 600 evra mesečno. Uostalom, sagovornici Radara tvrde da svake nedelje više radnika napusti nego što se zaposli u FCA, a kao glavni razlog ističu da je prosečna neto plata radnika između 60.000 i 70.000 dinara. Ne pomažu ni ubeđivanja sindikalaca da će o višoj ceni rada moći da se pregovara tek kad proizvodne linije i montažne trake krenu da rade punom parom. Konkursi za prijem novih radnika stalno se vrte na reklamnim panoima po širem centru grada, jer menadžment procenjuje da im je za godišnju proizvodnju do 150.000 vozila neophodno oko 2.500 radnika, čak 500 više nego što je rečeno u julu 2024, prilikom domaće promocije električne pande u Kragujevcu.
Dodatni problem, na koji je ukazao i Žan-Filip Imparato, su visoki troškovi transporta vozila proizvedenih u Kragujevcu. Po njegovoj računici, transport do centralne Evrope košta oko 800 evra, dok je 2017. taj trošak bio samo 320 evra po vozilu. Po toj ceni, samo bi prevoz 150.000 automobila iz Kragujevca do konačnih kupaca koštao 120 miliona evra. Pri tome su ti troškovi u Srbiji veći nego u drugim zemljama, jer se automobili uglavnom prevoze šleperima, što je i najskuplja varijanta. A glavni krivac za to je država, koja još nije ispunila obavezu, ugovorenu još sa Fijatom, 2008, kada se obavezala da će pre nego što počne proizvodnja fijata 500L novim auto-putem povezati Kragujevac sa Koridorom 10, kod Batočine, izgraditi Južnu obilaznicu oko Kragujevca, koja bi prolazila kroz fabrički krug FCA i elektrificirati prugu Lapovo-Kragujevac-Kraljevo, čime bi se obezbedila veza sa prugom od Beograda do Bara i omogućio jeftiniji, železnički prevoz gotovih automobila iz Kragujevca.
Kad država obeća
Prvi fijat 500L proizveden je u julu 2012, deceniju kasnije taj model prestao je da se proizvodi, a država još nije završila obećani auto-put od Kragujevca do Koridora 10, na Južnoj obilaznici nije pobola ni ašov, već je umesto nje nedavno počela da gradi Severnu, koja u širokom luku i doslovno zaobilazi i FCA i gotovo kompletnu gradsku industriju. A pride će svaki kilometar poreske obveznike koštati 15,5 miliona evra. Što se pruge tiče, donekle je modernizovana jedna deonica, ali vozovi od Kragujevca do Kraljeva još „tutnje“ 28 kilometara na sat, upola sporije nego krajem 19. veka. Otuda se pretpostavlja da će se automobili iz FCA evropskim kupcima uglavnom otpremati šleperima, što će troškove transporta povećati na maksimum.
Država se ugovorom sa Fijatom iz 2008. obavezala da će pre nego što počne proizvodnja fijata 500L auto-putem povezati Kragujevac sa Koridorom 10 i izgraditi Južnu obilaznicu. Taj model prestao je da se proizvodi 2022, a država još nije uradila ništa od onog što je obećala
I pre nego što je počela serijska proizvodnja električne grande pande, kupci iz Francuske i Holandije mogli su već u oktobru 2024. da je „rezervišu“ i kupe u pretplati. Ista mogućnost je u međuvremenu ponuđena i zainteresovanima u Velikoj Britaniji, Španiji i još nekim evropskim zemljama, a od 28. januara i Italijanima, u čije će prodajne salone, kako je najavljeno, stići početkom marta. U Stelantisu tvrde da je do kraja prošle nedelje u Evropi registrovano oko 15.000 kupaca električne pande, a očekuju da će ove godine samo u Italiji prodati bar nekoliko desetina hiljada komada. Uvereni su da će, osim dizajnom i drugim kvalitetima, moći kineskoj i evropskoj konkurenciji da pariraju i cenom, a nadaju se i subvencijama, koje su na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu najavili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i nemački kancelar u ostavci Olaf Šolc.
U Francuskoj i Italiji će jeftinija „red“ verzija električne pande koštati 24.900, a skuplja „la prima“ 27.900 evra, s tim što će uz obilne subvencije države u zemlji galskih petlova prvi model moći da se kupi za 15.400, a drugi za 18.400 evra. U Holandiji „red“ varijanta košta 25.900, a „la prima“ 28.880, s tim što država kupovinu električnih automobila subvencioniše sa 2.950 evra. Hibridne verzije biće nešto jeftinije i sa tri različita paketa opreme u Italiji koštaće od 18.900 do 22.900 evra.
150.000 automobila
marke fijat grande panda godišnje planira Stelantis da proizvodi u kragujevačkoj fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija, što je trenutno i njen proizvodni maksimum
U Srbiji električna panda bi, prema dostupnim informacijama, trebalo da košta nešto manje od 25.000 evra, s tim što domaći kupci od početka ove sedmice do kraja oktobra mogu da se prijave i za subvenciju države od 5.000 evra, čime bi ceh smanjili ispod 20.000 evra. No, s obzirom na to da je za te namene predviđeno 170 miliona dinara, to je dovoljno da se ove godine subvencioniše kupovina samo 270 vozila proizvedenih u FCA. U prethodnih pet godina, koliko postoje takve subvencije, u Srbiji je prodato oko 2.800 električnih vozila.
